Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Poziv

Poziv

1046
0
SHARE

Na subotnjem mitingu, pred 20.000 okupljenih graðana, od kojih najveæi broj nije pripadao nijednoj stranci, jedan od opozicionih lidera, oèajno pokušavajuæi da pridobije izgubljeno poverenje graðana, u svom izuzetno oštrom, zapaljivom govoru, u jednom trenutku, dok je osuðivao nedavno batinjanje i hapšenje, uglavnom, buntovnih studenata, pozvao je graðane da se, u sluèaju nastavka represije od strane policije, u sluèaju njihovog upada u nezavisne medije, suprotstave tom teroru. Taènije, rekao je – tucite se sa policijom!

Ovaj nerazumni poziv, politièki štetan, ljudski nedobronameran, pakostan i pokvaren povik razoèaranog lidera, prevršio je svaku meru dobrog ukusa i mi moramo, napokon, otvoreno progovoriti o našoj opoziciji. Rekoh moramo, jer smo tolike godine uporno æutali i trpeli, verujuæi da ne smemo, zbog režima, da napadamo opoziciju koja, tako smo iskreno mislili, radi na uklanjanju arogantnog i odnaroðenog režima. Deset godina smo živeli u toj zabludi. Deset godina nismo hteli javno da je kritikujemo, oèekujuæi da æe opozicija smoæi snage da uèini ono što je bio njen istorijski zadatak. I deset godina nas je ta “naša”, kako smo je svojatali, opozicija vukla za nos, magarèila i nervirala, dok nas konaèno nije dovela u današnju bezizlaznu situaciju.

Ne vredi više æutati!

Posle onog tužnog èetvrtka, kada su opozicioni lideri ostali sakriveni u holu Gradske skupštine, dok je na ulici trajao linè graðana od strane besne policije, kada su sedamnaestogodišnje devojke i mladiæi teško povreðeni pendrecima, više niko nema prava da brani korumpiranu opoziciju. To više nije naša opozicija!

Danas moramo otvoreno to da priznamo. Ako želimo da izaðemo iz beznaða u koga smo namerno dovedeni, ako želimo nešto valjano da uèinimo za državu i narod, onda moramo, jednom zauvek, da raskrstimo sa sujetnim liderima opozicije.

Graðani Srbije više ne veruju opoziciji!

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da 72% graðana traži promenu sadašnjeg režima. Meðutim, preko 60% nezadovoljnih biraèa ne zna za koga da glasa na buduæim izborima. Srbija je, dakle, zrela za promene, samo opozicija nije sposobna da te promene izvrši. To je naša nesreæa. Zato je svet danas apatièan. Ne samo da je režim upropastio državu i narod, veæ je uspeo preko opozicije da obesmisli svako konkretno politièko delovanje. Sve je uprljano. Niko nije smeo biti èist i nepotkupljiv, da mu graðani ne bi poverovali i da sluèajno ne bi pokušali, mimo opozicije, da otpoènu toliko željene promene.

Vreme ovakve opozicije je isteklo!

Neæe više graðani da sledi takvu opoziciju. Neæe nezadovoljni ljudi da se žrtvuju za one koji su ih toliko puta obmanuli i izdali. Zato i ne izlaze na mitinge. Ne zbog toga što se plaše režima, veæ zato što ne veruju opozicionim liderima. Zato na našim trgovima umesto milion nezadovoljnih graðana, koji bi svojim hukom za nekoliko dana oduvali režim, jedva se skupi nekoliko hiljada najupornijih koji, više zbog sebe, prkose odnaroðenom režimu. Ostali su se povukli i æute. Gunðaju i trpe. Èekaju da se pojave novi ljudi. Èekaju novu opoziciju da nastane. Onu opoziciju koja æe znati da artikuliše svenarodno nezadovoljstvo.

Novu opoziciju traže naši graðani!

A ovu današnju bi hteli otvoreno da upitaju: gde je milion glasaèa najveæe opozicijone stranke da ustane u odbranu svoje medijske kuæe? Gde je 100.000 ljutih ravnogorskih èetnika, zastrašujuæeg izgleda i lakog jezika, da muški odbrane devojke i mladiæe što ih batinaši prebiše po ulicama? Gde su plaæeni telohranitelji, vièni borilaèkim veštinama, da na sebe prime teške udarce pendreka namenjene maloletnoj deci? Gde su lideri opozicije bili da na svoja pleæa prime te udarce? I na kraju, zašto hapse najviše pripadnike Otpora i zašto graðani na mitinzima tapšu samo studentima?

Na ova pitanja tražimo odgovore. Ne smemo više æutati! Istina se ne može sakriti. A zašto bi je i krili? Koga lažemo? Koga branimo?

Svi osiromašeni graðani neka upitaju opozicione lidere – odakle im novac za bogat život? Ko plaæa njihove telohranitelje i luksuzne automobile? Ko plaæa njihova putovanja po svetu? Ko plaæa njihove neukusne reklamne panoe i marketinške kampanje? Ko to sve plaæa i zašto? Poznajemo dobro opozicione lidere i znamo šta su imali kad su poèeli da se bave politikom. Pošteno bi bilo da svi oni, na velikom mitingu, pred graðanima javno iznesu šta su posedovali pre a šta imaju sad i da objasne kako su stekli toliko bogatstvo.

Neka pozovu graðane i kažu im istinu!

Mislim da bi na taj miting došlo stotine hiljada siromašnih ljudi da èuju kako se u osiromašenoj zemlji postaje uspešan baveæi se politikom.

Dok se to ne desi graðani neæe dolaziti. Vreme opštih prièa i praznih fraza je prošlo. Može 16 opozicionih lidera da govore 16 sati bez prestanka, niko više neæe da ih sluša. Ako njih 16 ne mogu da se dogovore ko æe govoriti, veæ moraju da se pridržavaju azbuènog reda, kako bi oni u sluèaju izborne pobede podelili vlast? Kako æe opstati njihov labavi savez kad se bude rasporeðivala stvarna politièka moæ i novac?

Nema izborne pobede sa ovakvom opozicijom!

Zato oèajni pozivi lidera opozicije na ustanak i na tuèu sa policijom, graðani neæe prihvatiti. To je poziv onih izbezumljenih ljudi koji u oèaju igraju na poslednju kartu, verujuæi da æe, napokon, dobiti državnu moæ za sebe. Ne interesuje te uspaljene gubitnike da li æe neko stradati u neravnopravnoj borbi naoružane policije i golorukih graðana. Njima treba taj politièki sukob zbog svojih politièkih kombinacija. Da nije tako, zašto bi ga prizivali?

Ne slušajte više opozicione lidere! Otkažite im poslušnost! Ta prokleta politièka igra je opasna i može nas, ne daj Bože, uvesti u tragièan sukob izmeðu nas samih. Zašto da se gine? Zbog koga? Zašto da stradaju graðani i policajci? Je su li nas oni doveli u ovo stanje? Pomozimo zavedenoj policiji da se oslobodi straha i da otkaže poslušnost svirepom režimu.

Policija je naša, srpska!

Zar pre deset godina neki današnji borci za demokratiju, vladavinu prava i poštovanje ustava, nisu bili najveæi branioci režima? Zar oni nisu primer kako èovek grešan može biti? Zar se ne mogu zavedeni osvestiti? Pomozimo našoj policiji!

Nisu ni oni zadovoljni. Pokažimo im kako izgleda graðanska i bogata Srbija. Pomozimo da i njihova deca žive u evropskoj Srbiji. To novo vreme sigurno dolazi. Ne možemo veèno živeti usamljeni, izolovani i posvaðani od èitavog sveta. Ako smo pravili greške, sada ispaštamo. Vreme je za promene!

Režim odlazi. Niko više ne može zaustaviti njegov istorijski pad. Propada jer je istrošio istorijsku energiju svoga naroda. A kad režim istroši energiju svoga naroda, nema mu spasa.

Strpljenje nam treba!

Ne naglimo! Ako smo izdržali sve muke, izdržaæemo još malo.

Oèajnike ne slušajte! Oèajnici su nas ovde i doveli.

Pitate se, šta raditi? Ima li spasa? Kako dalje? Kako do pobede?

Za sve one koji ne vide izlaz, nabrajam taksativno šta nam valja èiniti:

• izbegavati sve sukobe sa policojom;

• trenutno prekinuti sa svim okupljanima i protestima;

• zatražiti od opozicionih partija da smene svoje lidere;

• organizovati 72% nezadovoljnih graðana koji traže smenu režima u jedinstvenu koaliciju;

• formirati struènu ekipu za voðenje izbora;

• napraviti preliminarne izbore za jedinstvenu listu;

• pozvati sve opozicione stranke, nevladine organizacije udruženja graðana, sindikate i pokrete, kao i studentsku organizaciju Otpor da pomognu u organizaciji i voðenju preliminarnih izbora;

• pozvati sve Srbe u svetu da glasaju ili da se kandiduju na preliminarnim listama;

• izabrati nove ljude, struène i moralno nekompromitovane;

• jedinstvenu listu objaviti svim graðanima i tražiti njihovu podršku;

• izabrati kandidate za nadstranaèku vladu struènjaka;

• izraditi jasan, kratak i operativan Program rada nove vlade;

• Program mora biti nacionalan, demokratski i savremen;

• promovisati Program i nove ljude po èitavoj Srbiji iduæi od vrata do vrata;

• promovisati Program i novu srpske opoziciju u svetu;

• ne tražiti pomoæ ni od koga u svetu, sami moramo do pobede doæi;

• prikupljati sredstva od svih graðana Srbije i svih Srba u svetu koji podržavaju promene;

• oformiti posebnu finansijsku komisiju koja æe pratiti trošenje prikupljenih sredstava;

• forsirati javnost u radu koalicije;

• stvarati èvrstu izbornu organizaciju po èitavoj Srbiji od svih demokratskih snaga promene koji æe kontrolisati izbore;

• postaviti uslove režimu za izlazak na izbore;

• napraviti sopstvene novine, TV i radio;

• istraživati periodièno javno mnjenje i prilagoðavati ga njihovom zahtevu;

• pozivati sve graðane da izaðu na izbore;

• pridobijati graðane da glasaju za snage promene jer se vlast menja samo na izborima;

• dati garancije neodluènima da æe odgovarati samo oni koji su prekršili zakon;

• neæe biti politièkih suðenja veæ æe sudovi biti nezavisni;

• èekati redovne izbore jer za ovaj novi projekat organizovanja potrebno je vreme da se sve valjano pripremi;

• izbegavati represiju režima ili, ukoliko se to ne može izbeæi organizovati razlièite oblike mirnih, masovnih demonstracija po èitavoj zemlji;

• na svakom mestu pružati otpor režimu;

• pokušati organizovati generalni štrajk;

• èuvati èlanove Otpora od napada režima;

• izlaskom na izbore potvrdiæe se izborna pobeda jedinstvene liste demokratskih snaga promene;

• ukoliko režim odbije da preda vlast posle osvojene izborne pobede, graðani æe sami masovno izaæi na ulice i za nekoliko dana milioni ljudi æe primorati režim da prizna izborne rezultate;

• izborna pobeda æe biti proslavljena u èitavoj zemlji;

• ukoliko graðani Srbije ponovo glasaju za režim, priznati izbornu pobedu režima, napraviti vladu u senci i nastaviti sa okupljanjem demokratskih snaga promene do konaène pobede;

• pobedom se uspostavlja parlament;

• parlament postavlja i kontroliše nadstranaèku vladu struènjaka;

• nadstranaèka vlada struènjaka sprovodi svoj Program u roku od 2 (dve) godine;

• posle isteka roka od 2 (dve) godine saziva se Ustavotvorna skupština i pripremaju novi izbori;

• nadstranaèka vlada struènjaka se neæe kandidovati na tim izborima.

Evo moguæeg puta za spas Srbije.

Vreme je na našoj strani.

Ne brzajte!

Veliki posao nas èeka!

Mesta ima za sve dobronamerne i vredne ljude.

Pobeda je sigurna.

Treba poèeti.

Sad znamo šta nam valja èiniti.

Nova opozicija nastaje.

Danas.

Beograd, 28 maj 2000.
(posle još jednog neuspešnog mitinga opozicije)

SHARE