POZIV

Ajmo laganini, što je brzo to je i kuso. Podržavam g. Dragaša jer je predvideo da je onaj Cipras pi.ka izdajnička. Jedno je pričao u kampanji a drugo radio (na koga li mi to samo ovde liči?). Moj predlog je da se legalizuje marihuana jer je uspešnija u lečenju kancera od svih ovih sranja koja samo doprinose punjenju džepova ovih kvazi lekara u belim mantijama. Dalje, pošto je za Ciprasa saznao da je đubre mnogo pre, znači da je dobro informisan po pitanju ekonomije, predložio bih ga za ministra ekonomije. Jer takav odavno fali ovom narodu i ovoj državi. Ali ako zezne ili se otkrije korupcija, kao u Kini. Toliko za ovo javljanje.

Za sada predlažem vašoj koaliciji (političkoj partiji) da se pozabavi osvajanjem glasova na izborima. Još uvek je rano za pitanja šta bi smo radili da smo vlast.
/
Da bi ste osvojili što veći broj glasova predlažem da se služite svim tehnikama. Tehnikama ubeđivanja. Morate da imate frontmena, čoveka koji će da se obraća narodu i medijima. Ta osoba mora da ima preko 40 godina, da ima iskustva u držanju javnih nastupa i govora, i mora da deluje ozbiljno. To je vođa koji će da predstavlja sve vas, celu partiju i koji će da govori u ime cele partije.
/
To je jednostavno tako i u drugim zemljama. Ljudi su orijentisani ka vođi, ka ličnosti, a ne ka stranci. Postoji psihološko objašnjenje. U Americi ta ličnost je Obama (ili sada Donald Tramp), u Rusiji je to Vladimir Putin. Morate imati u vidu profil prosečnog glasača u Srbiji. Ne treba njima ni program političke partije, jer oni ne znaju ni šta je to niti su ga ikad čitali, niti ime treba ekonomski niti bilo kakav drugi program ili plan. Potreban im je spasitelj, mesija. Vođa. Čovek kome mogu da veruju. Osoba sa kojom mogu da se identifikuju, da se positovete. Osoba za koju mogu da se vežu. Osoba za koju mogu da kažu „To je čovek koji će povesti Srbiju u svetlu budućnost.“
/
Dalje, gde su uprte oči i uši prosečnog glasača u Srbiji? U televizor (i dalje). Ne u računar. Dakle, morate da nađete pare kojima ćete platiti vlasnicima medija da promovišu vašeg odabranog vođu. Ako imate uticajnog vođu, a nemate pare za kupovinu reklame, izgubili ste igru. Džaba vama sva dobra volja.
/
Ko vam je konkurencija? To je i dalje picousti kome su Amerikanci dali novac, kroz kredite, da kupi marketinške stručnjake iz Nju Jorka. Rezultati su bili očigledni. Čovek je pobedio. Sabio je igru. Prevazišao je čak očekivanja i tih samih stručnjaka koji su ga obučavali – očešljaj se, stavi puder, izglancaj naočare, ošišaj se, ispravi se, obuci novo, ispeglano i čisto odelo, stavi ruke u položaj… Vučić je razbio igru skupljanja glasova. Da li mu možete parirati? To je pitanje za vašeg frontmena? Da li on ume da laže i obećava kao Vučić?
/
Žao mi je, to je jednostavno tako. Ja od vašeg vođe – ličnosti koja će da se pojavljuje u medijima i govori u ime partije ne očekujem iskrenost. Očekujem samo delimičnu i namensku iskrenost. Potpuna iskrenost bi bila destruktivna i loša reklama. Ljudi više vole laž (to je posebna psihologija o kojoj neću). Ta ličnost takođe mora da se postavi kao vođa, on mora sebi da ponavlja reči „Da, ja sam vođa kome će Srbija da veruje“ sve dok mu to ne uđe u podsvest. On mora da ima stavove vođe. Mora da se postavi kao vođa. Mora da se ponaša kao vođa. Mora da razmišlja kao vođa.
/
U toj igri su namere potpuno nebitne, program partije – bitna je ličnost. Vučić i Toma su savršena kombinacija. Toma kupuje prostake i seljake, Vučić kupuje sve ostale. Oba(dva) su totalni lažovi i prevaranti. Formirali su antisrpsku vladu. I? Ništa. Jednostavno, to više nije bitno. Oni su velike Srbende, patriote kojima je sve dozvoljeno i oprošteno. Sve im je opravdano. Opravdanja će oni sami da plasiraju, a narod će da im svakako veruje, jer to su one čuvene velike srbende. Čak i da nema opravdanja, ljude će sami sebi da izmisle neko opravdanje. Kod nas je politika u domenu religije i dogme, i vernik će uvek naći dokaze svojim verovanjima, bez obzira koliko su ona pogrešna. Kad se narod bude osvestio, biće kasno jer je vuk pojeo magarca. A onda će da se pojavi neki novi vođa, eee, veliki lider, napokon pravi Srbin… Kao što se Sloba pojavio…
/
Zašto su ljudi glasali za Vučića? Zato što mu veruju. Kraj. Gde može da se sretne prosečan glasač u Srbiji? Na slavama! Pravim se glup i naivan i sve druge oko sebe podstičem da budu pametni i da pričaju. Šta kaže taj narod? Oni otvoreno kažu da su glasali za Vučića. Obratiti pažnju na reči. Nisu rekli da su glasali za SNS, nego za Vučića. Opet, ličnost je presudna. Gospođa u penziji izjavljuje „Ja samo Vučiću verujem“. Da li je gospođa sa toliko godina iskustva retardirana? Nije. Ženo, on ti je oduzeo deseti deo bedne penzije koju si ti pošteno zaradila. Ni to nije bitno. On je to uradio za Srbiju, da bi mladima bilo bolje. Ona njemu veruje. Poverenje je lični odnos. Lični odnos dvoje ljudi. To je emotivan odnos.
/
Lljudi su 100% emotivni. Do skora se verovalo da je čovek 95% emotivan i 5% racionalan. Potoji jedan malecki deo mozga kod čoveka koji se naziva reptilni mozak (triune brain) koji je isti kao kod ostalih reptila. To je deo mozga koji je zadužen za emocije i koji čini čoveka 100% emotivnim tako što svaka misao ili odluka mora da „prođe“ kroz taj deo mozga, tako da je svaka misao ili odluka emotivna. Ta izobličenost odluka i misli ponekad može biti ekstremna i protivrečna.
/
Hitler je karikirani primer da ljude možeš ubediti u bilo šta. On je uspeo nemački narod da ubedi da je sistematsko ubijanje ljudi konstruktivno i pozitivno. Nije bio problem u Nemcima, već je Hitler jednostavno bio uticajan vođa kome su Nemci verovali. Imao je ogromnu moć ubeđivanja, naročito kada je psihologija mase u pitanju. Kod nas je takav vođa bio Tito, u smislu ubeđivanja i manipulisanja. Oni su svi iz iste kuhinje izašli.
/
Dakle, fokus svih ljudi u vašoj partiji bi trebalo da bude usmeren samo na problem osvajanja što više glasova na izborima. Morate naći vođu. Vođa mora imati što je moguće veću medijsku pažnju (za to su vam potrebne pare ili dilovi). Vođa mora u svoje govore uneti emocije i osećanja. Kao marketing, gađa se na emocije i osećanja, a ne na tehničke karakteristike, to ide posle. Kada priča o problemima (za koje su naravno drugi odgovorni), to mora pričati sa sažaljenjem, tugom ili besom, a kada priča o rešenjima (koja vi predlažete i koja su jedino realna) mora pričati sa verom u uspeh i optimizmom, i sa osmehom na licu. Naravno ima tu još milion stvari… pa neka se samo ugleda na Vučića. Ukradi od konkurenciji ono što je najbolje.
/
Svi mi koji dolazimo na ovaj sajt i koji Vas podržavamo, to moramo i da radimo. Mi treba da širimo i da propagiramo vašu političku opciju. To i da izađemo na izbore i da glasamo za vašu političku opciju. Za koga ćeš da glasaš? Za ove. Ja živim u Srbiji i naravno da mi je bitno koji ljudi vode ovu državu i kakve zakone usvajaju. Ja živim u Srbiji, a ne u Americi.
/
Ne želim da državom u kojoj ja živim upravlja jedna napaljena budala koja je psihički poludela u svom osećanju lične veličine.