Početna Sadržaj Rekli su Potrošnja da se smanji

Potrošnja da se smanji

876
0
SHARE

Preporuke Haralda Hiršhofera šefa Misije MMF budućoj vladi Ako budžetski deficit nastavi da raste, spoljni dug će se značajno uvećati, a to će izazvati ekonomsku krizu

BEOGRAD – Postoje dve održive strategije za srpski budžet koje ne povećavaju spoljnu zaduženost zemlje, a koje bi buduća vlada Srbije mogla primeniti u naredne četiri godine, smatra stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Harald Hiršhofer. On tvrdi da bi najbolja opcija za Srbiju bila ta da se deficiti preduzeća eliminišu kroz agresivan program privatizacije i stečaja, čime bi se napravio prostor za vladine budžetske deficite.

– Ovaj pristup pospešuje ekonomski rast i ostavlja prostor za smanjenje poreskih opterećenja – istakao je Hiršhofer u autorskom tekstu dostavljenom Tanjugu, napominjući da ovaj dokument ne predstavlja zvanične stavove MMF-a. Po mišljenju Hiršhofera, druga moguća strategija, u slučaju da preduzeća nastave sa politikom deficita, zahteva da budžeti vlade obavezno imaju višak sredstava, kako bi izbalansirali deficite preduzeća i domaćinstava.

Hiršhofer je sa „ne“ odgovorio na sopstveno pitanje o tome treba li nova vlada Srbije u 2007. godini i kasnije da nastavi sa povećavanjem javnih rashoda, deficitom i smanjenjem poreza. On smatra da vladin budžet mora ostati u velikom suficitu, sve dok se deficiti srpskih preduzeća značajno ne smanje. Međutim, dodao je Hiršhofer, trenutni predlozi budžeta za 2007. godinu ne iskazuju suficit i, umesto toga, predviđaju treću strategiju – još veći rast budžetskih deficita.

– Ako se ovo nastavi u narednim godinama, spoljni dug će značajno porasti, što je, kao što se pokazalo u skorijoj ekonomskoj istoriji Srbije, mogući put ka makroekonomskoj krizi. To nije put kojim treba ići – upozorio je stalni predstavnik MMF-a. Hiršhofer je, takođe, podsetio da zakon predviđa da celokupna budžetska potrošnja mora biti obustavljena ako se budžet za 2007. godinu ne usvoji do kraja marta.

Da bi se izbeglo zaustavljanje osnovnih državnih funkcija, novi budžet za 2007. godinu mora uskoro da se usvoji, što može podrazumevati produžetak krajnjeg roka, a to je mart mesec, od strane Skupštine, kazao je on i dodao da „novi budžet treba da cilja na veliki budžetski suficit“. Izražavajući zabrinutost u vezi poreza i budžetskog deficita, Hiršhofer je ocenio da postoji hitna potreba da nova vlada Srbije revidira kako povećanje budžetske potrošnje u 2006, tako i predloženo povećanje u ovoj godini. Razlog za to vidi ne samo u previsokoj javnoj potrošnji, već i u previsokim porezima, navodeći da, kada se saberu svi porezi i doprinosi na plate, na svakih 100 dinara neto zarade zaposlenog njihov poslodavac mora da plati 173 dinara, s tim što razlika od 73 dinara odlazi u državnu kasu.

Ovaj dodatni trošak smanjuje zaposlenost, podstiče poresku utaju i destimuliše investicije, smatra Hiršhofer i ocenjuje da je smanjenje poreza na zarade u 2007. godini bio korak u pravom smeru jer je pomogao da se smanje ovi dodatni troškovi.

Mada je smanjenje poreza bilo korisno, smatra Hiršhofer, kontekst u kome je ova mera sprovedena je bio pogrešan. „To smanjenje poreza nije bilo propraćeno ekvivalentnim smanjenjem javne potrošnje, zbog čega će budžetski deficit porasti,“ upozorio je predstavnik MMF-a.

RASTE SPOLJNI DUG

Hiršhofer kaže da ga često pitaju „šta nije u redu sa budžetskim deficitima i nisu li ti deficiti još veći kod mnogih drugih zemalja“ i da je njegov odgovor „da je greška imati budžetske deficite u slučaju Srbije, jer Srbija nije ista kao i druge zemlje“. U Srbiji, smatra on, „svi sektori su u deficitu“, počev od „preduzeća koja proizvode velike gubitke, domaćinstava koja se teško zadužuju kod banaka da bi kupila nove kućne uređaje i vlade koja troši više nego što prikupi kroz poreze“. – Sa svim sektorima u deficitu, cela zemlja je u deficitu. To objašnjava ogroman spoljnotrgovinski deficit i deficit tekućih plaćanja od 12 procenata bruto domaćeg proizvoda i rapidan rast spoljnog duga Srbije, iznad 60 odsto BDP, da bi se ti deficiti platili. To je neodrživo – naglasio je Hiršhofer.

Glas javnosti Subota 24. 2. 2007.

SHARE