Veliki igrači se vide po velikim potezima.
Oni odlučuju velike utakmice.
Kada se utakmica lomi.
Tada se vidi ko je veliki igrač.
Navešću primer iz sporta,
Posle ću govoriti o politici.
Veliki košarkaški igrač je bio Majkl Džordan.
Drugi veliki igrač svih vremena.
Posle našeg Pita Maravića.
Koda su Srbi danas zaboravili.
Majkl Džordan je bio legenda Čikago Bulsa.
Sve titule je osvojio.
Leteći Džordan je plenio svojom igrom.
Donosio je pobede svojoj ekipi u poslednjem sekundu.
Rezultat 99:97 za protivničku ekipu.
Svega sekund i nekoliko stotinki do kraja utakmice.
Faul za Čikago Bulse.
Trener Bulsa traži minut odmora.
Dogovaraju se kako da izvedu napad.
Svi znaju da će šutirati Majk Džordan.
Znaju to i protivnički igrači.
I prave strategiju, kako da ga zaustave u šutu.
Završava se minut odmora.
Igrači ulaze na teren.
Postavljaju odbranu.
Bulsi spremanju napad.
Tada protivnički trener traži novi tajm-aut.
Hoće da podigne napetost u igri.
Hoće da dekoncentriše Džordana.
Ponovo dogovori.
Minuta prolazi.
Igrači se vraćaju u igru.
Bulsi organizuju napad.
Sekunda i nekoliko stotinki.
Svi znaju da će Džordan da šutira.
Loptu ubacuju u igru.
Dodaju je Džordanu.
Tri igrača ga čuvaju.
On loptu prima na liniji tri poena.
I odmah šutira, preko ruku svojih čuvara.
Pogađa!
100:99
Pobeda!
Majstor je majstor!
Mali igrač ostaje uvek mali igrač.
Mali igrač nikada ne može da odigra veliku utakmicu.
Mali igrač se uvek krije od odgovornosti.
Žali se na povredu ili uslove igre.
Uvek mu nešto smeta i tako ostaje mali.
Mali igrač je gubitnik.
Pati što nije veliki igrač.
I što ne može da odigra veliki potez.
Ne može jer je mali igrač. I to mora da shvati.
Ali, tu je najveći proble, jer on to ne shvata.
Mogu da procenim, gledajući kako neko igra, da li je neko veliki ili mali igrač.
To se jednostvano odmah vidi.
Ili imaš ili nemaš talenat.
Ili znaš da odigraš veliki potez ili ne znaš.
Nema tu velike mudrosti.
Gde nastaje problem?
Kada mali igrač umisli da je veliki.
To je onda katastrofa.
Kako za tim koji igra važu utakmicu.
Tako i za maloga igrača.
Koji vuče pogrešne poteze.
Isto se dešava i u biznisu.
Moja velika greška, kao top menadžera, bila je što sam male igrače postavljao na velike pozicije.
Koje oni nisu mogli da nose.
I koji su onda sve upropaštavali, jer nisu mogli da nose veliku igru.
Nisu imali ni znanja ni hrabrosti.
Skupo sam platio tu cenu.
Isto se dešava u politici.
Srpska nesreća je što u velikim događajima nismo imali velike igrače.
Poslednjih sto godina smo doživeli nacionalnu katastrofu.
Mali igrači u velikim istorijskim utakmicama su vukli pogrešne poteze.
To se najbolje videlo od pada Berlinskog zida.
Milošević nije bio veliki igrač.
Ništa nije razumeo šta se događa.
Nadobudan i osion, vukao je sve pogrešne poteze.
Drugu istorijsku priliku je propustio Đinđić.
I on je, nažalost, bio mali igrač.
Pohlepan i sujetan, dozvolio je da ga obmanu i izvedu na streljanje.
Njegovi prvi saradnici i sledbenice neoliberalne ideologije.
Ostali klovnovi naše političke scene su napravili cirkus od države.
Aca Dramoser zatvara predstavu pod cirkusnom šatrom.
Pajaci su doveli državu do potpunog raspada.
Na istorijsku scenu moraju da stupe novi igrači.
Moraju jer nemamo izbora.
Ili će Srbija da propadne, zajedno sa ovim političkim pajacima, ili će
se pojaviti neki novi ljudi, veliki igrači koji će spasiti Srbiju.
Šta će se dogoditi?
Svako od nas je odgovoran za sudbinu Srbije.
Demokratija zahteva da izaberemo najbolje.
Velike igrače.
Koji znaju da igraju veliku igru.
I koji vuku velike poteze.
Beograd, 29.06.2015
Veliki igrači se vide po velikim potezima.
Oni odlučuju velike utakmice.
Kada se utakmica lomi.
Tada se vidi ko je veliki igrač.
Navešću primer iz sporta,
Posle ću govoriti o politici.
Veliki košarkaški igrač je bio Majkl Džordan.
Drugi veliki igrač svih vremena.
Posle našeg Pita Maravića.
Koda su Srbi danas zaboravili.
Majkl Džordan je bio legenda Čikago Bulsa.
Sve titule je osvojio.
Leteći Džordan je plenio svojom igrom.
Donosio je pobede svojoj ekipi u poslednjem sekundu.
Rezultat 99:97 za protivničku ekipu.
Svega sekund i nekoliko stotinki do kraja utakmice.
Faul za Čikago Bulse.
Trener Bulsa traži minut odmora.
Dogovaraju se kako da izvedu napad.
Svi znaju da će šutirati Majk Džordan.
Znaju to i protivnički igrači.
I prave strategiju, kako da ga zaustave u šutu.
Završava se minut odmora.
Igrači ulaze na teren.
Postavljaju odbranu.
Bulsi spremanju napad.
Tada protivnički trener traži novi tajm-aut.
Hoće da podigne napetost u igri.
Hoće da dekoncentriše Džordana.
Ponovo dogovori.
Minuta prolazi.
Igrači se vraćaju u igru.
Bulsi organizuju napad.
Sekunda i nekoliko stotinki.
Svi znaju da će Džordan da šutira.
Loptu ubacuju u igru.
Dodaju je Džordanu.
Tri igrača ga čuvaju.
On loptu prima na liniji tri poena.
I odmah šutira, preko ruku svojih čuvara.
Pogađa!
100:99
Pobeda!
Majstor je majstor!
Mali igrač ostaje uvek mali igrač.
Mali igrač nikada ne može da odigra veliku utakmicu.
Mali igrač se uvek krije od odgovornosti.
Žali se na povredu ili uslove igre.
Uvek mu nešto smeta i tako ostaje mali.
Mali igrač je gubitnik.
Pati što nije veliki igrač.
I što ne može da odigra veliki potez.
Ne može jer je mali igrač. I to mora da shvati.
Ali, tu je najveći proble, jer on to ne shvata.
Mogu da procenim, gledajući kako neko igra, da li je neko veliki ili
mali igrač.
To se jednostvano odmah vidi.
Ili imaš ili nemaš talenat.
Ili znaš da odigraš veliki potez ili ne znaš.
Nema tu velike mudrosti.
Gde nastaje problem?
Kada mali igrač umisli da je veliki.
To je onda katastrofa.
Kako za tim koji igra važu utakmicu.
Tako i za maloga igrača.
Koji vuče pogrešne poteze.
Isto se dešava i u biznisu.
Moja velika greška, kao top menadžera, bila je što sam male igrače
postavljao na velike pozicije.
Koje oni nisu mogli da nose.
I koji su onda sve upropaštavali, jer nisu mogli da nose veliku igru.
Nisu imali ni znanja ni hrabrosti.
Skupo sam platio tu cenu.
Isto se dešava u politici.
Srpska nesreća je što u velikim događajima nismo imali velike igrače.
Poslednjih sto godina smo doživeli nacionalnu katastrofu.
Mali igrači u velikim istorijskim utakmicama su vukli pogrešne poteze.
To se najbolje videlo od pada Berlinskog zida.
Milošević nije bio veliki igrač.
Ništa nije razumeo šta se događa.
Nadobudan i osion, vukao je sve pogrešne poteze.
Drugu istorijsku priliku je propustio Đinđić.
I on je, nažalost, bio mali igrač.
Pohlepan i sujetan, dozvolio je da ga obmanu i izvedu na streljanje.
Njegovi prvi saradnici i sledbenice neoliberalne ideologije.
Ostali klovnovi naše političke scene su napravili cirkus od države.
Aca Dramoser zatvara predstavu pod cirkusnom šatrom.
Pajaci su doveli državu do potpunog raspada.
Na istorijsku scenu moraju da stupe novi igrači.
Moraju jer nemamo izbora.
Ili će Srbija da propadne, zajedno sa ovim političkim pajacima, ili će
se pojaviti neki novi ljudi, veliki igrači koji će spasiti Srbiju.
Šta će se dogoditi?
Svako od nas je odgovoran za sudbinu Srbije.
Demokratija zahteva da izaberemo najbolje.
Velike igrače.
Koji znaju da igraju veliku igru.
I koji vuku velike poteze.
Beograd, 29.06.2015.
Mojoj generaciji je najveci igrac bio i ostao Sale Djordjevic. Razlika izmedju finala NBA i EP je to da se tamo igra za pare a ovde je basket mnogo vise od igre! Ostalo je sve skroz tacno! Hvala za tekst!
Bojim se da je Milosevic bio mala dusa za Srbe, ali veliki igrac za Familiju…uspeo je da obmane ceo svet da je srpski patriota, a radio je na unistavanju tog naroda – fascinantno…isto kao ruski Sloba V. Putin… takvi glumci su po meni, za svoje naredbodavce sigurno, veliki igraci.
Djindjic je poceo kao mali, i zato je tako i zavrsio, mada ne zbog male stvari… na Vasem sajtu ima o tome zasto je ubijen…
A ovo je prelomni trenutak, sad ili mozda (verovatno) nikad. Medjutim, dobro bi nam dosla zaledjina Rusije, ali uz uslov da su na njenom kormilu ruski patriote, a ne skup Familije (svi odreda iz lihvarskog naroda koji preliva rusko bogatstvo na zapad). Da li mozemo sami bez Rusije? Ukoliko krenemo tako, moramo biti jako oprezni i prvo se ipak povezati sa ruskim patriotama koji u ovom momentu, bojim se, takodje moraju da se organizuju tajno…(zbog opasosti po goli zivot…), a onda zajednicki u akciju! Moje misljenje je da je samo to put koji moze da zavrsi uspesno po nas..?