Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Potencijali

Potencijali

832
0
SHARE

Centar za istraživanje kvaliteta života UN objavio je nedavno listu od 215 rangiranih država prema ostvarenom kvalitetu života. Naša zemlja našla se pri samom dnu te liste, na 190 mestu. Društvo su nam pravile najsiromašnije afrièke zemlje u kojima su ljudi umirali od gladi.
Kada bi neki neupuæeni stranac, proèitavši pomenuti izveštaj, došao u našu zemlju, zaèudio bi se kad bi video da Srbija uopšte ne lièi na afrièku pustoš.

Na 6,21 mil ha poljoprivrednog zemljišta može se proizvesti hrane za 80 miliona stanovnika. Ali, jedva prehranjujemo sebe. Na 4,8 mil ha oraniènih površina potrebno je baciti 570.000 kvalitetnog semena da bi se dobili prinosi duplo veæi od sadašnjih. Naši instituti prave takvo seme, ali ga naši proizvoðaèi uglavno nedovoljno koriste.

Izgraðeni sistemi za navodnjavanje nalaze se na samo 180.000 ha ili svega 1,8 odsto površina, što nas stavlja na poslednje mesto u svetu, mada je naša zemlja bogata rekama. Pohvalno je što imamo 400 sistema za odvodnjavanje i 22.600 km kanala, ali je neshvatljivo da je treæina kanala – zatrpana!

U 6.064 sela i 1.400 zadruga postoji 425.521 dvoosovinskih traktora i 225.100 jednoosovinskih proseène starosti od 17 godina od kojih jedna treæina nije u funkciji. U naredne tri godine potrebno nam je 100.000 traktora, 7.500 kombajna, 5.000 beraèa i 300.000 raznih prikljuènih mašina. Naše fabrike traktora, kombajna i prikljuènih mašina nemaju posla i otpuštaju radnike. Potpuno pokretanje pogona u fabrici kombajna »ZMAJ-u«, uvelo bi u proizvodnju 100 kooperanata i zaposlilo 60.000 ljudi. Slièno bi bilo sa fabrikom traktora.

Ali nema pokretanja proizvodnje. Postoje svi uslovi za izvoz hrane, ali hrana se uvozi. I to hrana koja može da se proizvede kod nas.

Prošle godine bilo je krompira u izobilju, ali je uvezeno još 15.000 t i potrošeno 1,1 mil $. Uvezen je, takoðe, i paradajz – 13.000 t za 5 mil $, krasatavaca 8.750 t za 1,3 mil$ i crnog luka 9.714 t za 912.000 $. Uvezli smo i meso i mesne preraðevine za 15,1 mil $ dok naše farme zvrje prazne i dok 1.000 klanica nemaju šta da rade. Da je neko organizovao primarnu stoènu proizvodnju mogli smo godišnje da izvozimo 50.000 t mesa i da zaradimo 470 mil $. Apsurd da bude veæi, prošle godine smo imali dozvolu za izvoz 9.975 t mesa u EU, ali nismo taj izvoz ostvarili jer naša administracija nije bila sposobna da pripremi neku od naših klanica za dobijanje izvoznog broja.

Uprkos viškovima od 7 mil litara mleka, 1.000 t mleka u prahu, 350 t maslaca i više od 1.000 t sireva, uvezli smo mleka u prahu, sireva i raznih mleènih proizvoda za 14,2 mil $.

Imamo pet fabrika veštaèkog ðubriva, ali smo potrošili 69,5 mil $ za uvoz istog tog ðubriva umesto da se sa polovinom te sume uvezla sirovina za dvostruko veæu proizvodnju u praznim fabrikama.

Kakva sumanuta ekonomska politika? Na sve strane neracionalnost i javašluk. Na momente izgleda kao da se nadmeæemo ko æe veæu glupost napraviti. Kako drugaèije objasniti tolike apsurde?

Hoæete li još primera? Izvozimo najbolje maline na svetu i ne znamo šta da radimo sa viškovima mleka, a uvozimo jogurt od maline i razne pudinge. Izvozimo voæe, a kupujemo voæne kaše za domaæe voæne jogurte. Izvozimo trupce i daske, a uvozimo nameštaj. Uvezli smo 36,1 mil starih pivskih boca, dok SFS Paraæin ima neprodatih 7 mil komada. Pored toga, besplatno dobijene gajbe su ekološka bomba jer su štetne za zdravlje i ne mogu da sagore.

Svaki domaæin æe zanemeti od èuda. Zar se tako vodi država? Gde je problem? Gde je kraj tolikoj entropiji?

Reformatori ne žele da promene sistem. Umesto da izgrade institucije pravne države oni su nastavili da partijski upravljaju državom. Umesto struènjaka, dobili smo poslušnike na vlasti. Utrkuju se da sprovode tuðe naloge.

Tako nigde neæemo stiæi. Treba se osloniti na moguæe potencijale našeg razvoja.

Devizne rezerve Centralne banke iznose 1,5 mld $, ne raèunajuæi sredstva poslovnih banaka u iznosu od 800 mil $, ali nema pokretanja proizvodnje i novog zapošljavanja. Graðani su dosada promenili 7,6 mld DM i novac drže kod kuæe dok privreda vapi za investicionim kreditima. Centralna banka preko obavezne rezerve povlaèi 1,5 mld dinara jer je prevelika likvidnost banaka koje ne znaju kome da daju pare. Naši graðani u dijaspori, njih oko 4 miliona, raspolažu kapitalom od 22-25 mld $, ali njima niko ništa ne nudi.

U Srbiji ima 14 miliona kvadratnih metara praznog poslovnog prostora u kome može da se organizuje proizvodnja za 3 mld $. Nažalost, proizvodnja se ne organizuje. Hoæe li se napokon politièari okrenuti ekonomiji?

Hoæe li nastati srpski investicioni ciklus?

Kažem, ciklus, a ne cirkus. Dosta nam je cirkusa!

Graðani Srbije vape za boljim i kvalitetnijim životom.

Ko reši ekonomsko pitanje u Srbiji, vladaæe decenijama. Tako treba! Sve potencijale imamo. Samo nam treba – pamet!

Beograd, 24.04.2002.god.

SHARE