Autor: Miroslav Zdravković
Pošto sam na kućnu adresu dobio godišnji izveštaj Telekoma nije mi teško da potrošim pola sata da napišem šta mislim, a na osnovu finansijskih pokazatelja link.
Koliko ima ekonomista toliko je i različitih mišljenja, pa pretpostavljam da Dragovan ima bitno drugačije mišljenje od mene, te se nadam da će se i on oglasiti tekstom.
Mene su prijatno iznenadila tri podatka: rast profita, rast kapitala i pad kreditne zaduženosti. Neto dobit povećana je sa 9 milijardi dinara u 2008. godini na 13,3 milijarde u 2009. godini. Kapital Telekom Srbija Grupe povećan je sa 126 na 139 milijardi dinara, dok su tekuće obaveze smanjene sa 60 na 57 milijardi dinara, a dugoročne obaveze sa 67 na 64 milijarde dinara.
Uprkos deprecijaciji kursa dinara koja je obezvređivala dinarske prihode i uvećavala obaveze po uzetim kreditima sa valutnom klauzulom Telekom je uspeo da smanji svoj dug i da očuva svoju supstancu. Na žalost, razduživanje je pratio i pad investicione aktivnosti. Ukupne investicije su smanjene sa 30 na 21 milijardu dinara, što predstavlja nominalno smanjenje za 29%.
I ovde dolazim do pitanja privatizacije. Svaki ekonomista ima svoje viđenje određenih problema, ali retko koji, poput Dragovana, Ivana, Gorana…, svoje mišljenje bazira i na poznavanju činjenica.
Mišljenja sam da PTT Srbija (Država) treba da zadrži vlasnički udeo koji joj omogućava kontrolu daljeg razvoja kompanije i druga bitna pitanja, a da bi dalji razvoj Telekoma trebao da se osloni na Beogradsku berzu i to na dva načina: početak trgovine postojećim kapitalom (kroz emitovanje akcija, poput NIS-a) i emitovanje novih akcija koje bi poslužile za pojačavanje potencijala za tehnološki razvoj kompanije i nova širenja u regionu.
Beogradska berza bi dobila najkvalitetnije papire za trgovanje, a «otkrila» bi se i realna cena za prodaju dela kapitala koji planira da se proda strateškom partneru. Po meni, cena 40% akcija Telekoma je nekoliko puta veća od nominalne vrednosti zbog kupovine tržišnih udela na tri tržišta, kao i potencijala za dalji rast kompanije.
O razvajanju infrastrukture od samog Telekoma nemam pojma pa takve stvari ne bih da komentarišem.
P.S. Poput Fonda za restituciju Republike Srpske, koji je vlasnik 5% Telekoma u Srpskoj, mislim da bi i u Srbiji za restituciju trebalo odvojiti deo vlasništva Telekoma. Deset ili 20%, dobio bi se „živ“ novac kojim bi se obeštetilo 5% ili 10% procenjene vrednosti obeštećanja za restituciju, i za toliko bi se umanjio novi dug koji će država Srbija sebi pripisati.
09.08.2010.
