Nekadašnja gigantska preuzeća u Novom Sadu mahom su privatizovana. Ona koja još čekaju na ovaj proces, lagano, ali sigurno propadaju. Proces tranzicije teče sporo, a pred vruću političku i socijalnu jesen novosaedske firme grcaju u najrazličitijim problemima. Od privatizovanih preduzeća u Novom Sadu u dva je raskinut kupoprodajni ugovor. Preduzeće iz oblasti hemije HINS i firma za transport robe u domaćem i stranom tržištu „Novotrans „ zato će ići po drugi put na prodaju.
U „Novotransu“ je posle raskida privatizacije u maju ove godine uveden stečaj, a vlasnička privatizacija u ovoj firmi ostaće zapamćena u Novom Sadu, ali i šire, po tome što je vlasnik futoškog preduzeće „Kam promet“ Goran Kovačević, zaposlene posle kupovine „Novotransa“ u septembru 2004. godine izvesno vreme angažovao da beru jabuke u Irmovu.
„Novotrans“ je pre privatizacije zapošljavo oko 190 radnika, od kojih je više od polovine sada na Tržištu rada. Inače pre raskida privatizacije, radnici su u „Novotransu „ štrajkovali godinu dana , zbog neisplaćivanja zarada i nedostatka posla.
U HINS -u, gde je privatizacija raskinuta u aprilu ove godine pokušava da se obnovi proizvodnja i pripremiti nova prodaja. Fabrika se sastoji iz četiri celine, a radnici su vlasnici oko 33 odsto kapitala firme. Kako saznajemo, zaintereosovani kupci su sada ruski „Lukoil“, englesko- američka kompanija iz Londona i slovenačka firma „Izoterm“ iz Podgrada.
Težak put do strateškog partnera
Od preduzeća u metalskom kompleksu, još jedino nije privatizovan „Novkabel“. Posle završenog restuktuiranja, ove sednice Agencija za privatizaciju treba da raspiše tender za prodaju . U firmi , koja u poslednje tri godine nije uzimala ni dinar kredita, već proizvodnju održavala zahvaljujući sosptvenim novcem, sada radi 1.455 radnika. Prekobrojnih radnika „Novkabel“ se oslobodio preko socijalnog programa čiji je finansijer bila Vlada Srbije.
Kao tehnološki višak, ove godine iz firme će otići 308 zaposlenih, što će se takođe finasirati iz državne kase.
Po zakonu iz vremena kada je premijer nekadašlje SFRJ bio Ante Markovića privatizovan je „Motins“, „Jugodent“ i „Pobeda“ iz Petrovaradina. Ove firme nisu još našle strateške partnere.
Neki rade, drugi menjaju delatnost
Privatizovan je i „Neobus“ kojeg je kupio bizmismen iz Saudijske Arabije, koji se tamo bavi „hadži prevozom“, pa se očekuje da počne proizvodnja autobusa i za gazdu. „Neobus“ dosta radi za Gradsko saobraćajno preduzeće „Novi Sad“, a nedavno je bio organizovan štrajk zbog kašnjenja u isplati plata.
Kako kažu u „Neimaru“, „malo se krenulo“ kada je firmu u junu za 145 miliona kupilo novosadsko preduzeće „Heroj Pinki“. „Neimar“ dugo nije imao posla i poslovao je s gubitkom.“Heroj Pinki pre dve godine na aukciji je kupio domaći konzorijum i, prema rečima direktora Slobodana Rubežića, odlično posluje. AD „Autovojvodinu“ kupio je takođe domaći konzorcijum, u toku je promena delatnosti, pošto registracija i popravka vozila nije donosila profit.
U „Jugodentu“ prepoznatljivom po proizvodnji stomatološke opreme radi se s 30 odsto kapaciteta. Da ga kupi zainteresovana je jedna mađarska i dve nemačke firme. Oko 285 radnika plate prima sa zakašljenjem od nekoliko meseci. Ništa bolja situacija nije ni u „Pobedi“.
Samo posle nekoliko meseci po privatizaciji „Jugoalat „je ostao bez vlasnika Gojka Božovića nastradalog u saobraćajnoj nesreći. Firmu sada vodi ujak pokojnog Božovića Drago Vojnović.
„Novitet” među uspešnijima
Prva privatizovana firma u Novom Sadu je „Standard“, prodata na aukciji u avgustu 2002 godine beogradskom preduzeću „Profesional pen compani“. Firma je nastavila delatnost izrade tašni, novčanika, rokovnika i sitne galanterije od kože i veštačkih materijala za domaće tržište. U Gradskom veću Saveza samostalnih sindikata kažu da vlasnik nema volju da potpiše kolektivni ugovor za 55 zaposlenih.
U „Novitet“, čiji je vlasnik beogradsko preduzeće „Zekstra“ Dragana Đurića, pre više od godinu dana potpisao je kolektivni ugovor sa sindikatom u firmi. Međutim, ugovor, kako čujemo u Gradskom odboru Samostalnog sindkata tekstila, kože i obuće, ne poštuje se u delu rokova i visine zarade. „Novitet „je posle privatizacije nastavio da šije žensku modnu konfekciju i počeo program izrade muših odela.
Radi za Italijane, Nemce i Francuze, a mesečno, kako kaže vlasnik Đurić, proda robe u vrednosti od oko 100. 000 evra. Jedno vreme, mali akcionari bili su vrlo aktivni u osporavanju privatizacije „Noviteta“, pošto je prodat 2004. godine po procenjenoj vrednosti iz 1998. godine, te tako u sastav kapitala nisu ušle četiri prodavnice.Osim pogona i upravne zgrade u Novom Sadu, firma je imala i 33 prodavnice u Srbiji, ali su, kako kažu iz Udruženja malih akcionara, neke zatvorene i izdate u zakup, kao što je to slučaj s dve radnje u Novom Sadu. Od dva pogona u Sonti i Kisaču, već godinu i po ne radi kisački pogon.
Novosadaka industrija tekstila(NIT) sprema se za privatizaciju. Radnici su vlasnici 37 odsto kapitala firme, a ostatak pripada državi.Od nekada 1.400 radnika , ostalo je oko 350 od kojih tek 30 do 40 radi, odnosno održava postrojenja i proizvodi postavu, po čemu je NIT prepoznatljiv kao jedini s tim asortiman u Srbiji. Preduzeće ima velike dugove i blokadu računa.
Z. Delić
Dnevnik 13.10.2006
