Početna Sadržaj Komentari Portfolio menadžeri

Portfolio menadžeri

752
0
SHARE

Priča o evropskom putu Srbije i evropskim integracijama je dosadno političko blebetanje diletanata koji se bore oko vlasti, jer se preko vlasti najbrže, mimo tržišta, otima novac i vrši prvobitna akumulacija kapitala. Priča o ekonomskim reformama je laž. Iza te marketinške floskule krije se banditski korporativni kapitalizam u kome nekoliko gangstera iz despotovog režima monopolizuju čitavu Srbiju i pretvaraju je u sopstveni feud, dok potkupljuju političku oligarhiju iz svih stranaka.

U praksi propaganda o uspesima tranzicionih vlada deluje jadno.

Srbija je poslednja zemlja u Evropi koja je donela Zakon o investicionim fondovima, koji je stupio na snagu 11.12.2006 godine i koji kasni sa donošenjem čitavu deceniju. Zašto nakon petooktobarskog prevrata nisu doneti set zakona o investicionim fondovima ? Šta se čekalo? Jedino razumno objašnjenje je da namerno zakoni o investicionim fondovima nisu doneti kako bi se ostavio što veći prostor za kartelizaciju finansijskog tržišta od strane banaka. Bankarski lobi je uspeo da izvrši pritiske na sve dosadašnje tranzicione vlade i tako se početak otvaranja domaćih investicionih fondova u Srbiji odložio za 2007 godinu.Verovatno da ni ove godine ne bi došlo do otvaranja zakonskog prostora za razvoj investicionih fondova da nije usledio pritisak iz Brisela. Banke su vrlo vešto iskoristile ovih šest tranzicionih godina da se etabliraju na finansijskom tržištu i da privuku novu deviznu štednju građana, tako da je ona dostigla iznos od 3,2 milijardi evra. Kako je kamata na depozite iznosila između 4-6%, dok su aktivne kamate, takse, provizije i drugi bankarski troškovi iznosili čak 30- 40% godišnje, jasno je kolike profite su banke ostvarivale. Međutim, pohlepa bankara je neverovatna. Prema zvaničnim podacima ukupni gubici banaka u 2006. godini penju se na 55 miliona evra. Otkud gubici? Otkud toliki gubici? Da li strane banke, jer one imaju najveće gubitke, ne peru novac i iznose profite van Srbije? O svemu ovome bankari bi morali da polože račune pred državom.

U međuvremenu, zakon o investicionim fondovima je stupio na snagu.

Ali njegovo kasno pojavljivanje je dobilo karikaturalne oblike.

Naime, trenutno u Srbiji postoji samo 6 (šest) licenciranih portfolio menadžera. Zašto je država sprečila mnoge sposobne i stručne ljude da dobiju licencu portfolio menadžera? Kako će se razvijati finansijsko tržište i domaći investicioni fondovi ako nemamo porfolio menadžere? Hoće li doći do monopolizacije tržišta i prilikom formiranja investicionih fondova? Prema sadašnjim pokazateljima siguran sam da će tajkuni i banke, koji već imaju brokerske kuće, formirati domaće investicione fondove i da će sve učiniti da kartelizuju i ovo tržište, kako bi mogli da spreče pad depozita stanovništva u bankama, zbog prebacivanja novca u akcije investicionih fondova, i da spreče pojavu novih igrača na finansijskom tržištu. Investicioni fondovi donose iskrenu demokratizaciju na finansijskom tržištu, jer se pojavljuju mnogo atraktivniji i agresivniji igrači koji ulagačima donose mnogo veće prihode nego što banke nude na depozitnu štednju. U SAD, kao najrazvijenijem finansijskom tržištu u svetu, danas posluje više od 10.000 raznih investicionih fondova u kojima svoj novac plasira skoro 100 miliona građana. Sve te investicione fondove opslužuju portfolio menadžeri koji su doprineli razigravanju i značajnom uvećavanju finansijskog tržišta u SAD.

U Srbiji takav slučaj, nažalost, još uvek ne postoji. Komisija za hartije od vrednosti se štreberski ponaša, plašeći se da ne povredi interese banaka i tajkuna, što ne čudi pošto je predsednik te važne državne institucije u jednom interviju rekao da je štreber i da je sedeo u prvoj klupi, a viđen je na prijemu u kompaniji koja je vlasništvo jednog plejboja – tajkuna, koji se obogatio uz presudnu podršku režima koji je opužen za ratne zločine i koji je nakon petooktobarskog prevrata još više uvećao svoju imperiju.

Kako sa šest portfolio menadžera razviti finansijsko tržište?

Država mora pod hitno, ukoliko stvarno želi da izvrši demontiranje starog režima upravljanja privredom, da liberalizuje mogućnost dobijanja licence, da spusti cenu sa sadašnji 3.000 evra, jer nije cilj da prave biznis na dozvolama, već da omoguće stvarno stručnim ljudima koji imaju moralni kredibilitet na tržištu da postanu portfolio menadžeri i tako ubrzaju privredni razvoj države.

Prema sadašnjim propisima, pravo da polažu za portfolio menadžera imaju samo oni koji su radili najmanje tri godine sa hartijama od vrednosti, dakle, samo oni koji već rade u bankama i brokerskim kućama, pa se tako zatvara mogućnost za sve one druge stručnjake koji nisu imali prilike da rade u brokerskim kućama da istrče na tržište i pokažu svoje umeće. Po kom kriterijumu se broker smatra stručnim za portfolio menadžera?

Imao sam velike sukobe sa mnogim našim brokerima, koji samo nose takvo ime i koji se od, recimo, američkih brokera, razlikuju tačno onoliko puta koliko je privreda SAD jača od privrede Srbije, jer naši brokeri su pretvoreni u referente Naši brokeri su kelneri koji izvršavaju naloge. Oni su kao radnici na naplatim rampama koji uzimaju putarinu i ne bave se putnicima. Ako ne verujete, proverite sami. Odvojite neku količinu novca i pitajte brokere gde da uložite slobodna sredstva. Mali broj brokera ,nažalost, zna da napravi portfelj i da vam predloži kako da investirate. Takvi nestručni brokeri će postati portfolio menadžeri. To nije dobro za finansijsko tržište.Monopolizacija licenci će, prirodom tržišta, dovesti do skoka cena usluga portfolio menadžera, tako da će njih moći da plaćaju samo tajkuni. Tako će se zatvoriti finansijski krug zloupotreba i tajkuni će sprečavati, kao što su to banke radile, pojavu novih investicionih fondova koji će podići konkurentnost i otvoriti mogućnost malim investitorima da plasiraju svoja sredstva.

Šta treba pod hitno menjati?

Ukoliko želimo da brzo razvijemo finansijsko tržište, ukoliko želimo da Berzu pretvorimo u istinsko mesto za investiranje, a ne mesto gde se preotimaju kompanije, predlažem da se liberalizuje način dobijanja licenci i da se skrati čitav proces, da se spusti cena i omogući za nekoliko meseci da nekoliko stotina proverenih stručnjaka dobiju licence i tako stvore uslove za razvoj novih investicionih fondova. To je pravi potez koji država treba da uradi. Na taj način će se stvoriti preduslovi sa tržišnu utakmicu. Neka veliki broj stručnjaka dobije priliku da igra tu utakmicu, a da li će pobediti ili će izgubiti u toj utakmici to će zavisiti isključivo od njegovih sposobnosti.Tržište će izvršiti selekciju. Zašto da država vrši selekciju portfolio menadžera? Ako smo zagovornici tržišta, onda treba da podstičemo tržišno nadmetanje, a ne da ga sputavamo, štiteći parazitizam banaka i tajkuna.

Portfolio menadžeri su elita na finansijskom tržištu. Oni se dokazuju svakog trenutka na tržištu i nije im potrebna potvrda države da su uspešni. Potvrda im je profit koga stvaraju za svoje klijente. Portfolio menadžeri su motori pokretanja finansijskog tržišta. Ako nemamo snagu tih motora ne možemo da se razvijamo. To pametna država treba da zna i zato podstiče tržišnu utakmicu. Tržišne utakmice se samo plaše štreberi. Zato i sede u prvoj klupi.

SHARE