Poznati ekonomista Artur Lefer je autor èuvene krivulje koja pokazuje kako se na nižim porezima državna kasa bolje puni nego sa višim stopama. Dakle, konaèno je dokazano ono što svaki graðanin, bez obzira u kakvoj državi živeo, odavno zna. Svaki graðanin zna da je zadatak države da štiti slobode i prava graðana i da taj državni posao košta. Ne spore graðani da je svima potrebna organizovana, demokratska i pravna država, ali žele da znaju koja je cena koštanja takve države. I tu, svuda u svetu, nastaje poreski rat izmeðu državne administracije i njenih graðana.
Državna administracija pokušava da ostvari što veæe prihode jer želi da ima što veæi uticaj u društvu i tako pokaže da ništa ne može da funkcioniše bez državne regulative i uz prisustvo same administracije. Vrhunac takvog poimanja uloge administracije je nekadašnje socijalistièko plansko upravljanje privredom, koje je negiralo tržište i prepustilo državnim birokratima da odreðuju šta je korisno za graðane. Prirodno je bilo da se, posle nekoliko decenija silovanja privrede, takvo društvo raspadne. Socijalizam nije propao zbog ideoloških ogranièenosti, veæ zbog ekonomske neefikasnosti. Državna birokratija zaboravlja da oni koji stvaraju novac, graðani i privredni subjekti, najbolje znaju da taj novac investiraju i troše. Birokrate nikada na tržištu ne stvaraju novu vrednost, ne zaraðuju, veæ prikupljaju prihode. A onaj koji nije stvarao novac, ne zna da štedi i lako troši tuðe. Svaka država mora da ima administraciju, ali se razlikuju moderne države, u kojima birokrate služe graðanima i privrednicima, od ideoloških država u kojima graðani i privrednici služe državnoj administraciji.
Srbija je i dalje, nažalost, ideološka država. Umesto floskule o izabranom narodu, danas se medijskim kampanjama širi iluzija o reformama. Prava suština ostaje nepromenjena. Srbija je i dalje partijska država kojom danas upravalja politbiro DOS-a. Državne birokrate sprovode partijske direktive u privredi. Kada su reformatori došli na vlast, onda sam im predlagao da naprave poreze koji æe biti u funkciji osiromašenih graðana i bankrotirane privrede. Nažalost, oni su poslušali samo u delu smanjivanja broja poreza jer je prošli režim imao 236 vrsta poreza, prireza i taksa, ali nisu smeli da znaèajno smanje poresko zahvatanje. I tako su napravljene samo kozmetièke promene. A površnost i kašnjenje postali su njihov stil rada. Zbog toga reforme nisu ni poèele, a svi smo sluðeni ovakvim voðenjem države.
Zašto je to tako? Reformatori su regrutovani iz politièkih stranaka, instituta i fakulteta, dakle iz budžetskih ustanova koje prikupljaju sredstva. Taj budžetski princip su nastavili da primenjuju i kad su uzeli vlast. Ni vajni svetski struènjaci, za koje niko nikad nije èuo u poslovnom svetu, nisu odoleli budžetskom principu. Oni su pošli od toga kako da napune budžet, umesto kako da smanje rashode. Nisu smanjili ogromnu javnu potrošnju, reformska Vlada ima previše potpredsednika, ministara i agencija, veæ su hteli su da disciplinuju poreske obveznike. Ali, naèinili su veliku grešku. Zaboravili su da je prethodni režim veæ uništio srpsku privredu i da su mnogi ljudi bili primorani da rade u sivoj ekonomiji kako bi preživeli. Umesto da poreskim olakšicama pokrenu proizvodnju i motivišu domaæe i strane investitore da ulažu, oni su zadržali ogromni i preskupi birokratizovani aparat propalog režima. Ministar finansija misli da marketinškim kampanjama od ? 100.000 može napuniti sve prazniji budžet. Uzaludan Vam je posao, gospodine ministre! Pogrešan Vam je slogan – Prvo porez! Ne može tako. Prvo treba pokrenuti proizvodnju, proizvesti novu robu, ostvariti veæi izvoz, veæu zaposlenost i organizovati jeftinu državnu upravu pa æe tek tada graðani plaæati porez. Od èega da plate porez kad proizvodnje nema, gubici su sve veæi, velik broj ljudi ostaje bez posla? Državna administracija sve više upravlja uredbama i upropaštava privredu. Znaèi, postupak je obrnut. Prvo graðani i preduzeæa neka zarade i napune svoje budžete iz kojih æe moæi plaæati poreze. Reforma poreskog sitema je nakaradno izvršena. Najbolje se to vidi iz primera, recimo, tekstilne i kožarske industrije. One danas imaju veæa zahvatanja nego ranije jer su im nametnuti porezi na plate koje oni nikad ne mogu da zarade.
Da zakljuèim, da svima bude jasno. Zalažem se da Vlada ima samo 10 èlanova, 9 luksuznih i 25 malih automobila i 2 putnièka kombija, da se javna potrošnja odmah prepolovi i da ubuduæe umesto 60 odsto BDP bude maksimalno 15 odsto. Tražim da se uvede porez na dodatnu vrenost (VAT) i sintetièki porez na prihode graðana. Poreske stope neka budu niske 4-6 odsto kako bi se pokrenula privreda, dok investitori koji zapošljavaju nove radnike, jedno vreme neæe plaæati poreze. Svima koji rade na ulici više æe odgovarati da plaæaju male poreze, nego da rizikuju, zbog malo para, da budu sudski gonjeni. Radikalnim smanjivanjem poreskih stopa došli bi se do toga da svi u državi mogu da plaæaju porez. Tako bi se budžet punio. Ovako kako reformatori rade nikad neæe pokrenuti privredu, niti æe uravnotežiti budžet. Za prva èetiri meseca javni prihodi su bili 53,6 mld dinar, a javni rashodi 65,2 mld što znaèi da je deficit 11,6 mld dinara ili skoro 200 mil ?. Neæete uspeti, gospodo reformatori da rasprodajom društvene imovine pokrijete sve deficite koje pravite. Vaša poreska politika je kratkog trajanja i ne daje rezultate. Graðanima i privrednicima je danas to posve jasno. Oni nisu èitali Artura Lefera da bi to razumeli. Na sreæu, još uvek u srpskim glavama ima dosta pameti i znamo da je prvo slovo – A.
Ali nije – porez, veæ – Administracija.
Dakle, poðite od sebe.
To je prvi korak.
Beograd, 04.06.2002. god.
