Početna Sadržaj Reagovanja POLITIČKA PLATFORMA EP

POLITIČKA PLATFORMA EP

894
0
SHARE

MATRICA

 

Branko Dragaš, 28.01.2014

U isčekivanju izborne kampanje pišem ove političke tekstove radi potpunog razumevanje moje političke ideje. Mislim da je to vrlo važno za proces koji je počeo i koji ne može više da se zaustavi. Grudva snega je počela da se kotrlja niz planinu. Lavina će porušiti sve političke kule od karata.

Danas pišem o nečemu što svi znamo, alii o čemu niko ne piše. Jednostavno, smatra se da je to tako i da to ne može da se promeni. Mislim da je to još jedna u nizu političkih zabluda koje želim da razbijem. Nazvao sam to – politička matrica.

Naime, ljudi se učlanjuju u današnje političke stranke da bi ostvarili svoje lične interese. Političari se bave politikom zbog svojih ličnih interesa. I sve što rade je iz ličnog interesa. To je već postalo opšte mesto. Matrica. Ali, takav pristup politici je poguban za samu politiku. Zašto? Iz razloga što je politika opšta delatnost u interesu zajednice. Pojedinačni interesi bi morali da budu ugrađeni u interes zajednice. Znači, politika mora da donese boljitak zajednici i onda, u okviru tog boljitka zajednice, mogu da se ostvaruju lični interesi.

To je teorijski prihvatljivo. Nema ništa sporno. Ali, nažolst, praksa demantuje teoriju. U političkoj realnosti, koja nas je dovela u potpunu državnu i nacionalnu propast, bavljenje politikom je način da se stekne bogatsvo. Postoji i još jedan važan razlog, koga ne smemo preskočiti, koji je presudno važan, da se kroz javno delovanje dobije moć tako  da se bolesni pojedinac, koji treba da bude hospitalizovan, spašava šizofrenog ludila. Istorijskih primera imate mnogo. Najbolji slučaj nekrofilije i seksualne izopačenosti je klinički slučaj  Adolfa Hitlera.

U ovom tekstu ne otvaram pitanja, koja su važna za raskrinkavanje politike, zašto narod sledi ludaka na vlasti ili, kako bi Domanović napisao, slepog Vođu, to se analizira u debelim i stručnim knjigama, nego se zadržavam samo na pitanju političke matrice, odnosno savremenom političkom delovanju kroz sadašnje stranke.

Smatram da je to mnogo važno da razjasnim, jer ne želim da ponavljamo iste greške političkih stranaka. Rekli smo da hoćemo iz korena, suštinski i temeljno da menjamo sadašnju politiku. Zbog toga ovo pišem i zbog toga sam pristao da uđem u tu prljavu baruštini. Ponavljam, ne želim da se profesionalno bavim politikom, jer me to ne zanima i zato sam izašao sa idejom digitalne direktne demokratije i vođenje politike bez profesionalnih političara.

Istovremeno, ovo je jedan veliki izazov. Znate, moj život se sastoji od rušenja tabua, predrasuda i protivljenja zlu, bezobrazluku i prostakluku. Borba protiv ljudske gluposti je večita borba za ljudsko dostojanstvo i slobodu. Ako stvari postavimo sa te tačke gledišta, onda eto objašnjenja otkuda mi tolika energija i zašto se nisam razočarao i umorio. Vremena za odmor ćemo svi imati kada napustimo ovaj svet. Danas, kada smo tu, uprkos svim propastima i teškoćama, radujemo se životu kao takvom i borimo se da mu vratimo ljudski lik.

Nije lako, kažu mi mnogi. Naravno da nije lako. Kada bi bilo lako, ne bi dopalo nas ovaj težak društveni zadatak. Ta činjenica da nije lako može samo da nas više motiviše da uspemo. Sve je na tome kakav vi stav imate prema životu. Moj životni moto je uvek bio – stvaranje i pružanje. Ne možete čitav život da uzmete samo za sebe., kako nas pogrešno uči potrošačka civilizacija. Vredite onoliko koliko pružate drugim ljudima.

Politička matrica je svima poznata. Političke stranke su organizovane kao mafijaške grupacije koje dele političko tržište. Cilj političke stranke je da ona dođe na vlast. Makijavelistički se koristi svim sredstvima da bi uzela vlast. Prevara i obmana svojih birača je najčešći metod. Uspeh je biti na vlasti. Cena toga nije važna. U komercijalnoj civilizaciji uspeh se meri količinom ostvarenog profita. Taj materijalistički princip se preneo u politiku.

Politička stranka kada dođe na vlast ponaša se kao da je osvojila plen. Tako se ponaša prema zajednici. Zapravo, politička stranka okupira zajednicu. Kako političkom strankom upravljaju šefovi mafije, onda se sve stavlja u ruke tog političkog ološa. Najgori ljudski materijal se tako regrutuje u politiku. Oni koji nemaju nikakve moralne kodekse, koji su ljudski ološ i kojima je politika spas od ličnog ludila.  Otuda objašnjenje zašto na našoj političkoj sceni svako sa svakim može da pravi dogovore i koalicije. Opšta prostitucija je način delovanja političkih stranaka. Ko hoće moral, rečeno nam je, neka ide u crkvu. To je bilo pogubno mišljenje, koje je autora koštalo glave. Suština je upravo obrnuta. Nema politike bez morala.

Pogledajmo kako danas izgleda politička matrica. Pošto nisam ništa valjano završio u životu, mrzi me da učim zanat i školu, ne mogu da čekam tri decenije da nešto dobijem od države, hoću sve i odmah, ne preostaje mi ništa drugo nego da uđem u političku stranku. Posedujem iscepanu tursku jaknu, probušene patike i pocepane i izlizane farmerke. Ulazim u stranku koja obečava. Imam podanički odnos prema lideru. Postajem njegovo pseto. Slušam ga bez pogovora i izvršavam sve njegove naloge. Fanatizovani sam partijski fundamentalista. Lepim plakate. Duvam u zviždaljke i vičem na ulici. Na sastancima se javljam i podržavam sve što moj Gospodar progovori. Kada moja stranka dođe na vlast, ja očekujem nagradu od Gospodara. Postajem poslanik u parlamentu. Gospodar mi veruje.Postajem šef poslaničke grupacije. Kasnije postajem potpredsednik vlade. Glavni čovek za europske integracije. Ljubim se u usta sa kriminalcima i tajkunima. Oni me finansiraju. Postajem bogat čovek. Pokazujem svoje bogatstvo i razmećem se u društvu. Ostavrio se moj san. Za najkraće vreme sam uspeo da pređem put od klošara do bogatog i moćnog čoveka. To što nemam nikakvo radno iskustvo i što ništa ne znam da radim, to nije bitno. Politika je veština mogućeg. Ja sam vešt čovek koji je naučio da špekuliše i da se bavi politikom. Ja sam uspešan političar.

Ovo nam je sve poznato. Naveo sam kao primer. Političkih hulja ovog tipa imate na svakom mestu. U svim strankama. Zato smo propali. Zato se nastavlja naša tragedija.

Kako da to zaustavimo?

Jedini način je da se promeni ova matrica. Ukoliko u politiku uđemo i prihvatimo ovu političku matricu, onda smo u startu propali. Ne treba ni da ulazimo. Ponavljamo ponovljene lekcije. Postojeće stranke to bolje rade od nas. Imaju iskustva u svim tim prevarnim radnjama. Postojeće političke barabe su namazaniji od nas. Mi nismo barabe. I ne želimo da budemo. Mi se fundamentalno razlikujemo od svih sadašnjih političara. Zato smo ostali izvan te prljave politike.

Suština je, dakle, da negiramo dosadašnu političku praksu i da srušimo postojeću političku matricu. Moramo da se vratimo izvornim načelima politike. Meni su najbliža ona iz vremena Perikla.

Ne angažujemo se mi u politici da bi nastavili da radimo kao što rade sve političke stranke. U toj matrici zla one su nenadmašne. Mi im ne možemo konkurisati. Niti želimo. Mi želimo da donesemo novu političku ideju u Srbiju.

Šta to konkretno znači?

Najbolje je da svako pođe od sebe. Tako ćemo se lakše razumeti. Ja sve ovo ne radim da bih dobio vlast, postao političar i lično se obogatio, nego sve radim da bismo stvorili demokratske principe, građanske institucije i republikanska pravila igre, koje važe za sve ljude u zajednici. Ponavljam, važi za sve građane, bez obzira gde živeli, koje su vere, nacije i ideologije.Zalažem se da stvorimo PLATFORMU za : slobodno tržište, pravnu državu, vladavinu zakona i slobodu svih građana.

Ponavljam, da svima bude jasno, EKONOMSKI POKRET vidim kao političku snagu koja mora da izgradi tu platformu. Moj lični interes je da što pre nastane ta društvena platforma, jer kada to dobijemo, onda mogu da krenem u tržišnu utakmicu za podizanje moje kompanije. Ja verujem u svoje znanje, iskustvo i poslovne veštine na slobodnom tržištu da mogu da budem bolji od drugih i da mogu da, radeći na tržištu, proizvodeći i zapošljavajući ljude, da doprinosim više spasu Srbije, nego da budem politički parazit.

Ne želim da se profesionalno bavim politikom. To je moj politički stav. Mogao sam to da radim još od 1977 i da budem omladinski i partijski profesionalni funkcioner. Sve sam to odbio. Moje poslovno interesovanje je proizvodnja, finansije i svetska tržišta. Moja lična interesovanja su : filosofija, istorija i književnost.

Zar ovo nije pošteno?

Sve sam otvoreno rekao. I tako nastupam tri decenije. Ništa ne krijem.  Ništa nisam promenio u stavovima.Nemam političkih ambicija. Nisam politički ostrašćen. Verujem u demokratiju i Republiku. Verujem u ljude i neću da prihvatim da nema izlaza iz ovoga stanja.

Pošto je moj politički stav ovakav, zar to nije dovoljno da dodatno budemo sigurni da ćemo svi zajedno da kontrolišemo javne radnike i nećemo im dozvoliti da se pretvore u profesionalne političare. Moja politička ideja je da potpuno razvlastimo politički ološ. To je jedini način da odbranimo demokratiju, koju su oni ubili. Zbog toga se zalažem za – digitalnu direktnu demokratiju.

Ako je i ovo prihvatljivo, onda je jasno zašto se zalažem da EP ostane pokret i da se ne pretvorimo u političku stranku. Pokret je dinamičan. Nema lidere, predsednike, starešine i vođe. EP ima istorijski zadatak da izgradi platformu za uvođenje digitalne direktne demokratije. Zato svi građani koji nam pristupe treba da rade na tome. Niko nema privilegiju. Niko nije povlašćen.

Šta to, opet, znači?

Ako je neko član EP i ako se angažovao u EP kako bi uspeli u našoj političkoj nameri da izgradimo novu političku platformu, to ne znači da će postati ministar, direktor  javnog preduzeća, član upravnih odbora, dobiti zaposlenje ili partijski stan. To ne znači da će EP namirivati svoje sledbenike kako to rade ostale političke stranke. To znači samo da će SVAKO imati mogućnost na osnovu svoje radne biografije, ličnih sposobnosti i veština da KONKURIŠE i da ćemo u sveopštoj konkurenciji iskusnih stručnjaka birati najbolji.

Mi se, dakle, borimo za stvaranje jednakih uslova za sve građane i niko od nas ne sme da ima, samom činjenicom što pripada EP, privilegovan položaj. To nas mora razlikovati od ostalih političkih grupacija. Sve one se pridržavaju stare političke matrice, uprkos tome što su modernizovale formu. Njihov politički totalitarizam se nije promenio, mada se prikazuju kao savremene političke organizacije. Savremenost se ne ogleda u skupim političkim reklamama i odelima lidera političkih stranaka, nego u načinu sprovođenja političkog života u praksi.

Ukoliko se u  političkom organizovanju stranaka bude primenjivao ovakav politički koncept, onda ćemo da uspemo u opštoj demokratizaciji društva koja je, prema mom mišljenju, uslov našeg državnog i nacionalnog opstanka. Političke stranke će se , umesto unosnih kompanija, koje se bore za osvajanja vlasti da bi namirili svoju partijsku vojsku, ratna osvajačka terminologija je prisutna kod svih političkih stranaka, morati da  pretvore u široke građanske pokrete, koji se bore za ostvarivanje boljih političkih ideja u zajednici slobodnih građana.

Umesto ličnih i partijskih interesa, pobediće interes zajednice.
U konkurenciji ideja i ljudi, na slobodnom tržištu, najbolji nas zastupaju.
Ali, samo na kratak rok. Ogranićenim i kratkim mandatima se štitimo od stvaranja nove političke oligarhije.
Nije važno kojoj političkoj opciji pripadaju ljudi, možda i ne pripadaju nikome , nego sami sebi, važno je da su to najbolji ljudi između nas.

Problemi u našem društvu su toliko veliki da ima mesta za sve ljude koji žele dobro Srbiji.
Najvažnije je da te nove ljude kontrolišemo dok su na vlasti.
A najbolja kontrola je – digitalna direktna demokratija.

Dragi prijatelji,

Ovo je politički okvir našeg EP.
Hoćemo da srušimo sve političke matrice.
Hoćemo da stvorimo platformu za slobodnu, nezavisnu i suverenu državu Srbiju.
Hoćemo da stvorimo uslove za temeljno i suštinsko menjanje sadašnje politike.

ZA SPAS SRBIJE!

EKONOMSKI POKRET
Branko  Dragaš

SHARE