ПОЛИТИКА
Шта значи изјава – мене политика уопште не занима.
Какве су то глупости?
Какве су то лажи?!?
Онај кога не занима политика је – идиот!
Саможиви скот који мисли само на себе.
И који вам, када почнете да разговарате, само прича о нашој пропасти.
Пљује по народу да је стока и раја.
Жале се на све и свакога.
Смета им све и нико им не ваља.
Сваки покушај да се нешто промени исмејавају.
Спрдају се са поштењем.
Никоме не верују.
Само себи.
И својој нeзаситој сујети.
Основно мерило за њих су само материјална богатства.
Новац је мерило свих ствари.
И све се окреће око новца.
Кога никада немају довољно.
Увек им је мало.
Хоће још.
И грабе.
Ждеру и гутају.
Хоће да прогутају читав свет.
Сами.
Никада ми нису били јасни такви типови.
Који је смисао њиховог живота?
Народ за такве каже – Усе, насе и подасе!
Цео живот им оде у канализацију.
И,опет, нису задовољни.
Не могу да напуне зјапећу празнину.
Умиру испразни, јер су за живота заборављени.
Нису спремни ништа да дају заједници.
Само гледају како да отму од заједнице.
Како да више приграбе од других.
Они на живот гледају као на отимање.
Успешни су они који поседују више.
Политика их не занима, док имају.
Када им се ускрати мрва, постају бесни.
Агресивно бране своју отимачину.
Не занима их политика, док њих не погоди.
Када се то догоди, онда вриште из свег гласа.
Политика је као у оној народној причи Насрадин хоџе када су ухватили хајдука.
И када онај несретник са друму виче: „Пустио бих ја њега, али неће он мене!“
Е, таква је и политика.
Пустили би ми њу, али неће она нас.
И меша нам се у наше животе.
Одлучује уместо нас.
И доводи нас у стање да можемо да изгубимо живот, здравље, слободу, породицу, посао и углед.
Политика има такву моћ на наш живот.
Може да нам одреди судбину.
Може да нас уништи.
И онда дође неки саможиви скот и почне да нам жвалави да њега политика не интересује.
Како, бре,да те не интересује, када политика одлучује о твоме животу?
Немојте, молим вас, да говорите да вас политика не занима.
То је ординарна глупост.
Шта морамо да кажемо?
Шта је правилно?
Можемо да кажемо : мене интересује политика и политички промишљам, али ме не занима да се професионално бавим политиком.
Желимо да живимо у слободном, праведном и поштеном друштву.
Желимо да учествујемо у одбрани заједнице од самовоље појединаца.
Желимо да одлучујемо и да се питамо о свим проблемима у друштву.
Желимо да живимо у богатом и организованом друштву.
Али, не желимо да се бавимо политиком.
Не желимо да живимо од политике.
Нећемо да будемо лажљиви политички олош.
Нећемо да политичари живе на нашој несрећи.
Хоћемо да наши полтички представници буду контролисани од грађана.
Хоћемо да створимо такву могућност да њих можемо брзо да мењамо.
Хоћемо да слободно и отворено бирамо наше политичке представнике.
Хоћемо да то буде избор између најбољих људи у земљи и расејању.
Хоћемо да свакога дана меримо резултате рада наших представника.
Политика нас занима и сви смо укључени у политичко одлучивање.
Непсредном демократијом сами одлучујемо.
Нема више шпекулисања са представничком демократијом.
Грађани више никоме не преносе право да одлучују уместо њих.
Е, тако морамо да говоримо.
И свако од нас мора да се запита :
Шта сам ја дао заједници у којој живим?
Која је моја обавеза према друштву?
Шта ја треба да урадим за добробит свих нас?
Полазимо прво од самих себе.
И онога што смо ми учинили за заједницу.
После тражимо да видимо шта су учинили други.
Ако ја нисам ништа учинио, немам морална права да критикујем и прозивам остале.
Поклопи се ушима и ућути!
Друштвене мреже нису терапија за фрустриране мекушце.
Који се скривају иза шифрованих профила.
Покажи шта знаш!
Покажи колико вредиш!
Морам прво да покажем да сам ја своју обавезу према заједници испунио.
Не тражећи од заједнице ништа.
То је врло важно.
Зато и понављам.
Помажем заједници и не тражим ништа од ње за ту моју помоћ.
Радим то из убеђења да мој јавни рад има смисла само ако доноси добробит заједници.
Све остало је шпекулација и манипулација политичара.
На то нећемо више да пристанемо.
Господо другови,
Нека се свако од вас преиспита.
И нека сам себи искрено одговори.
Сами себи сте највећи судија.
Савест сваког од нас пресуђује.
Морал нас тера да се мењамо.
Стид нас приморава да се боримо.
Нема предаје!
Борба тек почиње!
Живот добија узвишени смисао само у борби.
За нашу заједницу.
Коју можемо да спасимо само ми.
Нико други.
И зато морамо политички да деламо.
То је наша хигијена.
Борба за спас угрожене заједнице.
Борба за наш опстанак.
Отворена, поштена, одлучна и упорна борба.
Коју сигурно добијамо.
Бранимо виши смисао.
И већу светињу.
Београд, 7527.године, шумопад, дан двадесет пети
