Početna Tekstovi ПОЛИТИКА

ПОЛИТИКА

3101
0
SHARE

ПОЛИТИКА

 

Политика је наш живот, јер живимо у заједници.

Не можемо без политике, јер не можемо да живимо без заједнице.

Која је свуда око нас и која је у нама.

Наш однос према свету проистиче из снаге заједнице у нама.

Тај склад се не сме нарушити.

 

Ако немамо снажно изграђену заједницу у себи, онда себе намећемо заједници око нас.

Тако се нарушава склад и почињу проблеми.

Суштина проблема је у томе што грамзиви и нарцисоидни појединац поробљава заједницу и гради је према свом лику.

То силовање и манипулација заједнице може да траје неко време.

Али, на дужи рок, то стање је неодрживо.

 

Заједница тежи слободи и правди.

Како у заједници нема ни слободе ни правде, заједница пати.

Патња се временом претвара у незадовољство.

Незадовољство нараста до гнева.

Гнев се излива кроз побуну.

Тако почињу револуције.

Које су обично крваве, јер поробљени вапе за осветом.

 

Историја људског рода  је повест  ратова и револуција.

Заједница покушава да се врати у природно стање склада и равнотеже.

Које је постојало пре неколико хиљада година, када наши преци нису знали за изразе моје, твоје, поседовати, узети, отети, оружје и ратови.

Човечанство је живело у чистом стању невиности и доброте.

Не могу га назвати, како неки историчари говоре, Златно доба, јер злато поседује материјалну простоту.

Живело је човечанство без сукоба неколико хиљада година.

Све док је постојао склад између заједнице и заједнице у појединцу.

Све док је живот у заједници био бескрајна игра ведрине и ода радости.

 

Пошто је такво доба већ постојало и пошто је трајало неколико хиљада година, све док се у заједници није појавио Врач, који је почео да манипулише и да се издваја изнад заједнице, онда није чудо да ми то сећање носимо записано у свом несвесном.

Ми осећамо ту припадност општем добру и заједници, али, затрпани простотом свакодневне баналности, заборављамо шта је смисао нашег живота и постојања и често скрећемо са тог посвећеног пута, покушавајући да пронађемо неке пречице до соспствене душе, али се увек изгубимо јер тих пречица нема и све што нам се указује је наша пука илузија и самообмана.

 

Човеково оздарвљење и спасење није могуће постићи повећавањем дозе дневних наркотика заборава и обмана.

Напротив, извлачењем из гужве, повлачењем у себе, тиховањем, преиспитивањем, размишљањем и делањем, служењем Добру, уздизањем принципа заједнице у себи, давањем и отвореношћу душе и мисли, можемо да нађемо смирај у себи, смисао и узвишеност поклоњеног живота од Свевишњег.

 

Ако на живот гледамо из ове духовне перспективе, а то је једини поглед који има смисла, онда нам је много лакше да разумемо, прихватимо и носимо све терете овоземаљске пролазности и заборава.

Борба против заборава се не добија похлепним узимањем, отимањем и ждерањем просутог живота пред нама,   јер што више узимамо то мање имамо и празнина се разваљује у нама до самоуништења, него давањем заједници и служењем општем  Добру.

 

Данашњи проблеми савременог човечанства почели су  давно, још у античко доба, када је стваран индвидуализам уображеног и надуваног појединца, кога су , исти такви умишљени мислиоци, убедили како је човек средиште света и мера свих ствари.

Такав накарадан приступ је довео до данашњег акутног запаљења сујете и таштине, које се више не могу лечити молитвама и прочишћењем, нити рестартом пропалог животног принципа, него потпуним, темељним рушењем те тоталитарне, себичне , уображене, незасите и разорне индивидуалности.

 

Нема компромиса.

Нема дила.

Нема нагодбе.

 

Савремени човек може да оздрави једино ако се ослободи тешких окова заблуда и обмана о самом себи.

Стваралачки чин спаса данашњег човека се огледа у рушењу труле вавилонске куле наших предрасуда  и поновном рађању и уздизању заједнице.

 

Само успостављањем склада и мере, могуће је спасити човечанство пропасти.

 

Живимо на цивилизацијској прекретници.

Избор је пред нама.

Не знам шта ће разочарани, опљачкани, уплашени и безвољни човек да изабере.

Бекство од слободе или игру заједнице.

Тиранију или Добро.

 

Мој избор је борба против Тираније.

Моје опредељење је Добро заједнице.

Учим и мењам себе према принципима Добра.

Делам и поступам према принципима Заједнице.

Испуњава ме узвишени осећај Смисла и Сврхе.

Моја пролазна безначајност је уграђена у обнављању Идеје о заједништву слободних људи..

 

Ако се разуме све што сам овде написао, онда се схвата и мој однос према политици.

Подржавам само ону политику која у себи садржи принципе Заједнице и Добра.

Пошто такве политике у нас дуго нема, онда настављамо да пропадамо.

Срећа наша је само у томе што брже пропадају они који су нас поробили.

Пропадају јер не виде излаз из своје себичности и похлепе.

Пропадају јер су изгубили заједницу у себи.

 

 

Циљ политичког деловања није да се освоји власт, него да се одбрани заједница.

Циљ нашег политичког деловања није да ми заменимо њих  и да радимо све што су они радили, него је наш циљ да помогнемо заједници да се одбрани од тираније.

 

Мој сукоб са политичким олошом траје више од четри деценије.

Сукоб није личне природе, јер их презирем,зато што су олош, него је сукоб суштинске, смислене, системске и принципијалне природе.

Моје јавно деловање је усмерено на одбрану Заједнице, Слободе и Правде.

Они се баве политиком да би освојили власт, докопали се моћи и новца.

Који им преко требају да лече своје болесне комплексе.

 

Нема сарадње са политичким олошем.

То је вечити сукоб Добра и Зла.

Нема колаборације са Злом.

Не може се прихватити мање Зло као изговор.

Зло не може да буде мање и веће.

Зло је увек само Зло.

 

Политички олош полази од покварене и погрешне премисе да се заједница ништа не пита и да су грађани, народ, стока, марва, стадо, коме само треба ставити јарам на врат.

Јарам стављају окупатори, инквизитори, експлататори, колонизатори и освајачи.

Сви они који су сами себе прогласили да су изнад наше заједнице, да су месије, одабрани, предодређени, изабрани, позвани и доведени на земљу да владају са народима који су незрели, неорганизовани, наивни и добри, дакле, глупи, заостали и примитивни и који се мораја, због тога што су такви, да покоре и цивилизују ножем,сабљом, гиљотином, вешалама, метком, концентрационим логорима или бомбама са осиромашеним уранијумом.

 

Српски наркотизовани политички шљам мрзи свој народ од кога су настали.

Аутошовинисти то отворено показују, док се естрадне патриоте прикривају.

Сви они се додворавају Великом Инкизитору јер знају да он поседује  моћ.

Пошто су народ удаљили од било какавог одлучивања, пошто знају ко управља светским процесима, онда се читава њихова политичка активност одвија у томе да се слугерањски послушно додворе моћнијима, који доносе одлуке у име заједнице, јер сматрају да то заједница не може сама.

 

Српски политички дилетанти поручују странцима – дођите да управљата са нама, јер ми не знамо да управљамо сами са собом.

 

У општем метежу додворавања, улизивања и подаништва, побеђују они који су спремни веће гадости, издаје и подлости да учине сопственом народу.

Како смо ми, Срби, хиљадама година реметилачки фактор на Балкану, како смо древни народ који мисли својом главом, како поседујемо квантни ум,како нашу повест фалсификују и лажно приказују моћне силе Великог Инквизитора, онда се за намесника у Србији бирају само они који служе интересима моћних и који добијају задатак да потпуно униште, разоре, искорене, истребе, сатру све Србе, јер их нервирамо, идемо им на ганглије, плаше се нашег постојања, плаше се наше сенке, наших невино страдалих предака, јер смо опасни сведоци историје настанка, постојања и трајања, јер памтимо, причамо и преносимо истину која не одговара моћним силама и која се не уклапа у њихову фалсификовану историју света бесчашћа и злочина.

 

Сви српски политички полтрони и улизице, без обзира коју идеологију продају, настоје да се допадну Великом Инквизитору и свим снагама желе да се наметну као сигурни, поуздани и дисциплиновани извршиоци његових зликовачких планова према Србима.

 

Српски политички олош уопште не занима шта народ, грађани и заједница мисле о његовим политичким идејама, програмима и намерама, него се сви боре да се приближе Великом Инквизитору и да добију право да спроводе окупатациону власт  у сопственој земљи.

 

Избори су фарса која служи за замајавање народа.

 

Тако се успоставља Тиранија политичког олоша над заједницом, укида Демократија и губи Слобода појединца, нације и државе да сами одлучују о својој судбини.

 

За узврат, за добро и верно служење, Велики Инквизитор дозвољава политичким пигмејима и политичким лилипутанцима да сурово пљачкају државу и грађане, јер је то цена њиховог служења, док, истовремено, дивљим пљачкањем убрзавају коначну пропаст Срба.

 

Објаснио сам разлог наше данашње пропасти.

 

Шта је решење?

Где је спас?

Има ли нам спаса?

 

Има.

 

Мора да се грађани изборе за отету Слободу и Демократију.

Мора да се воља народа поштује.

Мора да народ узме судбину у своје руке.

Морамо да улијемо народу веру да он одлучује о својој судбини и да нико други нема права да одлучује у његово име.

Нико други!

 

Нама не треба тутор.

Нама не треба Велики Инквизитор.

Нама не треба политички старатељ.

Нама не треба окупаторска власт.

 

Србија може сама да се избори за себе.

Србија има све ресурсе за брзи духовни и економски преображај.

Србија има древно искуство да истраје у овој борби за себе.

Србија мора да буде свесна своје историјске снаге и своје историјске одговорности.

 

Наша парола мора да буде – у се и у своје кљусе!

 

Задатак наше елите је да покаже пут спасења.

Тај пут се не показује празним речима, него конкретним делима.

Тај пут избављења је повратак изгубљеној заједници.

Духовна и морална обнова сваког грађанина.

То је наш заветни пут.

Којим можемо да спасимо човечанство од даље пропасти.

 

Имамо духовну вертикалу, поседујемо моралне вредности и нагомилано древно искуство.

Нећемо се сукобљавати са Велики Инквизитором, јер смо ми мали за те велике, светске сукобе и то ћемо препустити другима.

Нека велики решавају своје односе и проблеме.

Ми ћемо се прилагодити њима, гледајући своје националне интересе.

Усагласићемо наше националне интересе са  односом снага велих сила.

 

Сазнање да смо мали и да ништа не може да одлучимо, даје нам огроман маневраски простор за опстанак и опоравак.

Сазнање да смо мали нам помаже да не донесемо кардиналне грешке у сукобу са великим, које нас могу изузетно скупо коштати.

Не требају нам никакви сукоби са великима, него морамо да радимо у нашем националном интересу.

То је једина политика која данас треба Србији.

 

Није све изгубљено.

Отворио се нови простор за нас.

Али, у тај простор могу да уђу само нови људи који имају визију и моралну вертикалу.

Не требају нам келнери окупатора и лакеји Великог Инквизитора.

Требају нам самосвојни људи који знају своју историјску одговорност да спроведу у дело.

 

Присуствујемо рушењу старог света политичког тоталитаризма.

Вулкански земљотрес је потресао планету.

Излило се незадовољство окупираног, опљачканог и поробљеног човека.

Буди се нова нада.

Настаје ново доба.

И наша прилика да се спасимо.

 

Спас зависи само од нас.

МИ смо на потезу.

 

Београд, 28.09.2017

 

 

SHARE