Početna Tekstovi ПОЛИТИЧКО ТРЖИШТЕ

ПОЛИТИЧКО ТРЖИШТЕ

2014
0
SHARE

ПОЛИТИЧКО ТРЖИШТЕ

 

Политичко тржиште је као свако друго тржиште.

Исте законитости понуде и тражње важе и на њему.

На политичком тржишту се продају политичке идеје.

То је роба коју купују грађани бирачи.

 

Ако грађани неће да прихвате неку политичку идеју, не можете их присилити.

Макар ви били убеђени да је та ваша политичка идеја најбољањ  за грађане.

И време покаже да сте  заиста били у праву.

Опет, ништа вам не вреди, јер је грађани нису прихватили.

Погрешно су изабрали.

 

То што је рачун за погрешан избор стигао велики, то нема никакве везе са вама.

Ви сте бар покушали.

Савест вам је чиста.

Морате да прихватите доживљени пораз.

Грађани плаћају пристигле рачуне.

 

Ви имате могућност да изаберете.

Пошто сте доживели пораз,  можете да одустанете од даље утакмице на политичком тржишту.

Или,пошто сте све погодили и време је показало да сте били у праву, настављате даљу борбу за своје политичке идеје.

И чекате бољу прилику.

Не због себе, него због заједнице која срља у пропаст.

 

Ово су основне поставке демократије.

Који многи учесници на политичком тржишту заборављају.

Занесени својом месијанском улогом, почињу да мрзе народ за чију наклоност се боре.

Оптужују народ и вређају га на сваком кораку, настојећи да га некако насилно зауздају, осамаре и узјашу.

 

Мој политички став је потпуно другачији.

 

Нисам политичар и нисам се никада професионално бавио политиком.

То није моје занимање. Сматрам да то није уопште никакво занимање.

Али, нисам ни политички идиот, јер политички размишљам и нудим своје политичке идеје заједници у којој живим.

Грађани Србије за четри деценије нису прихватили моје политичке идеје.

Веровали су политичком олошу и доживели  су потпуну катастрофу.

Данас је рачун дошао на наплату.

Улог су сувереност државе Србије и биолошки опстанак Срба.

 

Да ли сам љут на Србе што нису прихватили моје политичке идеје?

Нисам љут.

Да ли мрзим Србе зато што нису прихватили моје политичке идеје?

Не мрзим.

Напротив, настављам даље да се борим за своје идеје.

Разлог је тај што немам резервну државу и немам резервни народ.

Пошто припадам свету интелектуалаца и родољуба, онда је моја обавеза да наставим даље ту националну борбу за ослобађање од Окупације.

 

Шта, кажу  критичари свега постојећег, ако за живота не успем у тој борби?

Покушао сам све што сам могао.

Саветст ми је мирна.

Испунио сам своју родољубиву дужност.

Ако ја нисам успео, сигурно ће неко други успети.

Битно је да се борба настави. И да се спаси Србија.

 

Моје политичке идеје имају смисла све док Србија пропада и Срби нестају.

Када би било обрнуто, да Србија јача и да се Срби увећавају, моје политичке идеје би биле промашај.

Покушај да наметнем своје политичке идеје држави и нацији, чија је политика деценијама успешна, било би лечење фрустрација искомплексираног политиканта.

Мој јавни рад, дакле, има смисла све док се не заустави ово национално пропадање и док Србија не крене у свој политичкиј преображај.

 

Али, моје политичке идеје се не могу наметнути насиљем.

Не могу се наметнути завођењем и варањем народа.

Не могу да се наметнуту демагогијом и медијском манипулацијом свсти.

Не могу да се наметну лажним обећањима, преварама и служењем окупатору.

 

Моје политичке идеје за спас Србије могу да се наметну само снагом самих политичких идеја које износим и заступам у јавности.

Никако не могу на други начин.

Зато ми је потребно стрпљење и упорност.

Пошто верујем у снагу мојих политичких идеја, онда настављам да се борим за њих.

Све већи број грађана из Србије и расејања то препознаје.

Подржава и почиње да се укључује.

Верују у моју правдољубивост и поштење.

 

Када ће те моје политичке идеје да победе?

Не знам. Не зависи од мене.

Зависи од грађана.

И –ДУХА ВРЕМЕНА!

Да ли је дошло данас то време?

Не знам. Видећемо.

 

У свом јавном деловању износио сам политичке идеје тамо где сам могао да наступам.

На улици,трибинама, новинама, локалним телевизијама, друштвеним мрежама и на мојим порталима.

Интернет ми је помогао да  се многи људи из земље и расејања упознају са мојим јавним радом за спас Србије.

Када не би било интернета, морао бих као рани хришћани да се обраћам народу у катакомбама.

 

Грађани Србије и расејања мора да знају да се  данас тешко добијају сале за моје наступе.

Велеиздајнички режим не дозвољава да грађани дођу у прилику да ме чују.

Свуда влада страх од одмазде бахатог режима.

Али, то ме није зауставило да наставим свој рад просвећивања народа.

Све већи број родољуба и стручних људи ми прилази и почињемо заједно да радимо.

 

Потпуно сам миран и знам да долази време за нове политичке идеје.

Не журим никуда јер политички цунами стиже.

Отимати се за микрофоне, преузимати протесте, подваљивати, лагати,обећавати, нагодбе правити и нападно узимати туђи јавни и животни простор није у духу мојих политичких ставова.

Ако би та роба и нашла купца на тржишту, нисам спреман у тој трговини да учествујем.

Блиска историја нам је показала да смо баш због тога и пропали.

То могу да раде само политичари.

Али ја нисам политичар.

 

Не одлазим у туђе баште и не газим туђе цвеће.

Не пишем коментаре на туђим сајтовима.

Не бомбардујем туђе сајтове својим политичким идејама.

Не позивам људе у нереалне политичке пројекте.

Не оптужујем никога што ме не подржава.

 

Нудим на политичком тржишту нешто сасвим ново.

Конкретно и оперативно.

Нудим политичка решења за излазак из ове националне трагедије.

Верујем у могућност нашег избављења.

 

Коме се свиђа то што јавно радим, нека се придружи.

Нека узме учешће у тиму добрих и стручних људи.

Коме се, пак, не свиђа, нека направи своју понуду.

И нека изађе пред грађане.

Али нека не долази у мој врт и уништава оно што радим из љубави и задовољства.

Ако то чините, онда сте исти насилник као политички олош на власти и опозцији.

Не разликујете се од њих.

Ваша политика је насилна, искључива и тоталитарна.

А такву политику хоћемо да системски да уништимо.

 

Дух времена тражи нову политичку идеју и нове људе.

Нудим грађанима раскошан букет из мог политичког врта.

И чекам да га сами узму.

 

Београд, 7527.година, сечко, дан двадесет трећи

 

 

 

 

 

 

 

 

SHARE