Početna Sadržaj Reagovanja POLITIČAR

POLITIČAR

768
0
SHARE

 POLITIČAR

piše : Branko Dragaš, 18.09.2012

Nije lako iznositi nove ideje.Neki se uplaše same ideje, a neki sami sebe.Jednostavno,ljudi vole da budu na sigurnom i plaše se neizvesnosti.Svaka nova ideja je jedna velika neizvesnost.Kada sam bio u gimnaziji,mislim da je bila prva godina,neki moji rođaci su me ubeđivali da je bolje da se družimo sa poznatim ljudima i da ne valja upoznavati nove ljude.Meni je to bilo glupo.Voleo sam uvek da upoznajem nove ljude i da od njih nešto novo naučim.Oni koji se plaše čitav život da uče i koji se plaše novih ideja,jer ništa ne čitaju i ne rade na sebi,nastoje da naprave oko sebe baruštinu.Baruština se brzo zagadi i nesnosno smrdi.Oni koji se plaše slobode,konkurencije i odgovornosti, beže,sklanjaju se i zatvaraju u svoju naciju,religiju,rasu,klasu, pleme,fudbalski klub,partiju, familiju ili okupljaju usku grupu istomišljenika,tajna udruženja,tajna društva, koji prave zavereničke bande,sabiraju se u krdo,gde je toplo,sigurno,gde jedni drugima,poput ovaca u stadu,njuškaju prepone,zadovoljni što su našli utočište i zaštitu.

Teško je biti sam i težiti slobodi,jednakosti i bratstvu u ljudskoj zajednici u kojoj vlada totalitarizam, filosofija krda i kult vođe.Teško je biti pobunjenik u takvom otuđenom i zatvorenom društvu,jer biti pobunjenik znači biti :pošten,vredan,iskren,dobar,predan,učen i spreman da se žrtvuješ za dobrobit zajednice.Biti pobunjenik znači ne pristajati na manipulaciju,laž,poltronstvo,pseće ponizno mahati repom, znači ne pristajati na torturu,prevaru,pljačku,nasilje,znači ne pristajati na lenjost,glupost,podaništvo i ropsko okivanje predrasudama i  stečenim navikama.Biti pobunjenik znači kafkijanski lomiti sekirom smrznuto more u nama samima,znači razmišljati sopstvenom glavom,sumnjati,preispitivati se i proveravati,znači biti spreman da učiš,da se menjaš, da vežbaš uspavani duh i da se pripremaš za borbu sa vetrenjačama.Biti pobunjenik znači imati svoju viziju,ideju,strategiju,svoj pogled na svet,znači osmisliti svoje delovanje,organizovati se i usprotiviti se, boriti se protiv zla, jer ako nema te životne borbe za opšte dobro, onda život nema smisla,sve je obesmišljeno i udavljeno u napadnoj propagandi komercijalne civilizacije na umoru.

 

Teško je biti sam i opstati u svetu bez duhovnih vrednosti i načela.Teško je pisati i govoriti pred onima koji od gromoglasne grmljavine debelog creva misle da je najlepša duhovna muzika.Teško je pred političke svinje bacati bisere duhovnih vrednosti i ostati normalan.Morate da imate veliku posvećenost i veru u svoje ideje da se oduprete sprdanju i poruzi zatucanih i pokvarenih lopuža.Morate da bude hrabri i smeli da se suprostavite onima koji ne razumeju istorijske cikluse i koji misle da je njihova trenutna moć večna kategorija.Morate da dobro poznajete drevnu baštinu da biste se usudili da negirate današnju potrošačku civilizaciju i da objavljujete pogrešan smer kretanja civilizacije.Teško je biti prorok u brojgelovskoj zemlji dembeliji.Teško je ostati normalan na Bošovoj lađi sa ludacima.

Krleža je govorio da je najteže osvojivo utvrđenje – ljudska lobanja.Pekić je bio mnogo blaži i  vrcaviji,smatrao je da sizifovsko guranje kamena uz brdo predstavlja samu suštinu života, jer iza brda ni nema ništa.Bela Hamvaš je smatrao da u savremenom svetu nema ljubavi,prijateljstva,zajednice,da postoji samo – obmana.

Napisao sam sve ovo da bih objasnio svoje javno delovanje. Vidim da me neki svrstavaju u političare.Oni koji čitaju moje tekstove pažljivo znaju da političare smatram najvećim ološem.Ja nisam političar,niti sam ikada to bio.To što se pojavljujem u javnosti ne znači da sam političar.To što otvoreno govorim o politici ne znači da sam političar.Oni koji su pročitali moju biografiju znaju da nisam političar.Nikada nisam živeo od politike.Nikada nisam uzeo nijedan dinar iz politike.Političari su ljudi koji žive od politike.Sve što sam u životu stvorio zaradio sam na slobodnom tržištu.

Nužno je da napišem ove redove, jer vidim da ima dosta nerazumevanja.Na politiku sam uvek gledao kao na javnu delatnost u interesu čitave zajednice.Prihvatio sam mišljenje antičkih filosofa koji su smatrali da članovi zajednice koji politički ne razmišljaju su – idioti. Smatram da svaki čovek treba da se bavi politikom,da se politika ne bi bavila njime,ali da ne moramo da živimo od politike.Uostalom, izneo sam operativni prerdlog kako je moguće ostvariti direktnu demokratiju i kako možemo potpuno iskoreniti profesiju političar.Neki to ne razumeju.Uplašeni od političkih predrasuda nemaju hrabrosti da iskorače u svet bez političara.Duboko verujem da je moguće, uz upotrebu savremenih elektronskih sredstava, uvesti u globalno selo direktnu demokratiju.Inače, smatralo se da je demokratija jedino moguća u malim sredinama.Kako smo danas , zahvaljujući kompjuterima i internetu, svi postali stanovnici globalnog sela, mišljenja sam da je direktna demokratija moguća.

Pojavio sam se u javnosti pre tri decenije ne zbog toga što sam ja to hteo,nego zbog toga što niko nije imao hrabrosti da govori istinu.Iznosio sam otvoreno svoje mišljenje i predloge za rešavanje društvenih problema, jer niko drugi to nije smeo.Kada bi se pojavili ljudi koji su bili pametniji,pismeniji,rečitiji i hrabriji od mene, ja sam ih podržavao.Nisam imao potrebu da se eksponiram, nego sam podržavao taj pametni svet. Ali, tog pametnog sveta je bilo sve manje, dok je ljudska glupost postajala opšta pojava.Moja pobuna je bila, kako bi Njegoš ispevao, sa životom skopčana.Bila je sastavni deo moje ličnosti i mog kakaktera.Nikada se nisam bunio radi same forme, pobuna radi pobune, nego da suštinski promenim okrutnu i glupavu stvarnost.Nikada se nisam bunio da bih ja nešto lično dobio,nego da se postave principi po kojima će funkcionisati uređena zajednica.Smatrao sam da merilo svih stvari treba da bude Bog i božija zajednica na zemlji.Kasnije sam otkrio, izučavajući drevnu baštinu, da su stari Grci napravili veliku civilizacijsku grešku,koju nismo ispravili do današnjeg dana,kada su u središte sveta stavili čoveka.To je dovelo do opšte pomame uzdignutog i precenjenog čoveka koji je sve počeo da meri kroz svoje lične koristi i interese.Tako je uništena zajednica i stvoren pohlepni i gramzivi savremeni čovek koji hoće, radi svoje sopstvene gluposti i ograničenosti, da uništi čitavu planetu.Ozdravljenje današnje civilizacije je moguće ako se vratimo drevnoj baštini i ispravimo grešku naših antičkih predaka.Dakle, Bog i ljudska zajednica moraju biti merilo sviju stvari,dok je čovek dužan da te opšte principe,recimo kroz kantovski kategorični imperativ,prihvati kao svoje lične principe.Kada se to bude desilo, onda nećemo živeti u tako okrutnom i zagađenom svetu,koji uništava ljudsku civilizaciju,nego ćemo se uzdići na uzvišeni put bogočoveka.

Moja direktna veza sa politikom,opasno približavanje politici,desilo se  samo u tri navrata : kada sam nekoliko godina direktno finansirao Demokratsku stranku i Zorana Đinđića, kada sam 2004 godine, na nagovor prijatelja da nešto moramo da preduzmemo, osnovao građanski pokret Privredna snaga Srbije i 2012 kada sam ohrabrio Dveri da se politički angažuju. U svim ostalim javnim delovanjima nastupao sam isključivo kao ekonomista i bankar,čak i kada sam davao književni intervju 1992 Književnoj reči, iznosio sam svoj pogled na literaturu kao dobar čitalac.Kasnije sam i sam počeo da pišem drame,priče i romane,ali ništa nisam marketinški uradio za svoja dela.
O mom opozicionom angažmanu i odnosu sa Đinđićem sam sve napisao,ali pošto vidim da ima još mnogo zabluda oko Đinđića,ima još mnogo ljudi koji su zavedeni i naivno veruju, biću primoran da napišem i knjigu o njemu i tako raspršimo sve iluzije onih koji gaje kult ličnosti.To je važno uraditi i zbog istorijske istine za kojom će tragati neki budući istoričari našeg doba.Moja finansijska i politička podrška nekadašnjoj opoziciji završila se tako da su me oni,koje sam zadužio i učio,zabranili i izolovali sve do današnjih dana da bi mogli da sprovedu neoliberalni koncept za uništavanje Srbije.Uništen je moj biznis zbog mojih javnih stavova.

Godine 2004 prihvatio sam da budem nosilac liste nezavisnog građanskog pokreta Privredna snaga Srbije,jer sam hteo da pomognem Srbiji i srpskom narodu, kao i svim građanima Srbije, da se osveste,probude,da shvate za kakve ludake i budale glasaju,da razmisle,podvuku crtu i počnu da glasaju za nove ideje i nove ljude.Izneo sam čitavu tu kampanju, zahvaljujući pomoći dobrih,poštenih i iskrenih ljudi koji su tražili spas za Srbiju,tri nedelje sam nastupao po čitavoj Srbiji, iznosio sam konkretan i operativan program,predlagao politička i ekonomska rešenja za spas države i naroda, ali, nažalost, uprkos mojoj ogromnoj energiji samo 14.113 građana Srbije je podržalo moje ideje.Šta sam mogao da uradim? Građani Srbije su verovali lažnim obećanjima političara i meni nije ostalo ništa drugo nego da priznam poraz.Ponosan sam danas na to što smo,ipak, izašli na izbore i ponudili nešto novo, jer mi niko ne može da prebacuje,sedeći kod kuće i mudrujući po društvenim mrežama, da nisam pokušao,da nisam izašao na političko tržište i da nisam imao hrabrosti da odmerim snagu svojih ideja.Sve sam učinio što je bilo u mojoj moći,ali građani nisu to hteli da podrže.Tako se završio moj politički angažman za spas Srbije i ja sam nastavio samostalno da nastupam u javnosti,ukazujući na pogubnost tog neoliberalnog koncepta.

Poslednji put sam se uključio da se nešto konkretno promenimo u politici na početku ove godine kada sam podržao Dveri. Tačnije, imao sam desetak godina saradnju sa tom nacionalnom nevladinom organizacijom, držao sam predavanja na njihovim tribinama i gostovao u njihovim emisijama,smatrajući da to što rade kao nevladina organizacija odlično rade i da takva jedna nacionalna grupacija mladih ljudi treba da postoji.Kako je vreme prolazilo i kako se politička situacija u Srbiji dramatično pogoršavala, smatrao sam da je dosta bilo priče i prepričavanja istog, da je potrebno da se na političkoj sceni Srbije pojavi jedan novi politički pokret sa novim političkim idejama i novim ljudima.Mogu da kažem da sam jedan od ljudi koji je uticao svojim pisanjem da se Dveri formiraju kao politički pokret i da izađu na izbore.To je jedini bio način da se nešto konkretno izmeni u Srbiji, da se izađe na političko tržište i uzmu glasovi nezadovoljnih građana.Iskreno i otvoreno,bez ikakvih uslovljavanja,bez ikakvih ugovora i kalkulacija,  podržao sam Dveri, uveren da niče jedna nova politička snaga za spas Srbije.Nastupao sam o svom trošku na svim tribinama gde su me zvali,gostovao na televizijama i založio blanko svoje ime za promene koje treba da se dese u Srbiji.Nažalost, vrlo brzo sam se razočarao u Dveri, napisao sam 15.03.2012 otvoreno pismo ljudima sa kojima sam sarađivao,povukao sam se iz kampanje i nisam hteo da im smetam u političkoj utakmicii.Nijednu ružnu reč nisam rekao o Dveri, jer sam znao šta će da se dogodi nakon izbora.To se i dogodilo. Današnje optužbe saboraca najbolji su dokaz da ovaj politički pokret nije dorastao istorijskom vremenu i da moramo nešto potpuno novo i drugačije da pravimo na političkoj sceni Srbije. Oni koji me danas uporno pitaju – zbog čega sam napustio kampanju i zašto sam se povukao, neka dobro isčitaju optužbe saboraca Dveri i sve će im biti jasno.

Sada kada sve ovo znate,neki su se samo podsetili, da li i dalje tvrdite da sam političar? Da li smo završili sa tim vređanjem da sam političar? Treba li još nešto da napišem? Treba li još nešto da objasnim?

Morao sam ovo sve da iznesem,radi mladih ljudi koji mi se sve više javljaju.Ujedno, ovo će biti interesantna povest o jednom dobu kada su nas političari uništili.Ne želim da me svrstavaju među te satrape. Javna sam ličnost i imam pravo da govorim o politici. Iznosim svoje političke ideje i politička rešenja. Poslužiću se ponovo pekićevskom metaforom, moje političke ideje i politička rešenja su moj politički vrt,cveće u tom vrtu,kome se svide neka slobodno uđe u vrt i ubere cvetove,ali neka ne pogazi aleje.Oni kojima se moj politički vrt ne svidi,ne moraju da preskaču ogradu,dovoljno je da okrenu glavu i nastave dalje.Sigurno će negde dalje pronaći ono što bi voleli da uberu. To je demokratija i to je sloboda izbora.

Beograd,18.09.2012

SHARE