Početna Tekstovi i kolumne Svedok Politièki ostracizam

Politièki ostracizam

987
0
SHARE

Od starih Grka nismo ništa nauèili. Nažalost. Veèiti smo ponavljaèi kod uèiteljice života. Uvek moramo udariti glavom u zid da shvatimo koliko je teško savladati sopstvenu sujetu. A sujeta i ego nas uništavaju. Sve što nam se dešava veæ nekoliko vekova, naroèito poslednju deceniju XX veka, nije sluèajno. Sami smo krivi za sve. Tragièni sukob sa svetom oko nas posledica je veèitog sukoba koga imamo sa samim sobom. Nikako ne uspevamo da se dozovemo pameti. Nacionalni ego nam ne dozvoljava da racionalno posmatramo svet oko sebe i da iznaðemo pragmatièna rešenja koja æe nam doneti toliko potrebnu korisnost. Dinarska violentnost i pastirski mentalitet uokviruju našu narcisoidnu sliku o istorijskom znaèaju i mi tako postajemo žrtve sopstvenih zabluda i predrasuda. San o nebeskom narodu, nastao nakon Velike izdaje hrišæanske Evrope koja, radi vlastite korisnosti proraèunato ostaje ravnodušna prema sudbini svoje verske sabraæe, ostavljene na milost i nemilost muhamedanske sile u nadiranju, taj, dakle ,san postaje vekovima naša noæna mora. Umesto da i mi dobro proraèunavamo i kombinujemo šta nam valja èiniti radi odbrane nacionalnog interesa, taèno da primenimo recept katolièkih pragmatièara i makijavelista, koji nisu hteli da se umešaju u našu tragediju, ostavljajuæi nas da stradamo kao pretstraža hrišæanstva, mi suludo ginemo nesposobni da kalkulišemo i trgujemo, sujetni do bola, ubeðujemo sami sebe da smo izuzetni, neponovljivi, samo dovoljni i uvek spremni na žrtvu za neke tuðe više interese. Carstvo nebesko se iznenada pojavilo kao sjajna floskula kojom je pokrivena sva naša nesposobnost, lenjost, uobraženost, manijakalna egocentriènost i odsustvo svake promišljenosti. Pošto je nacionalna elita nepromišljeno izginula u neravnopravnom sukobu sa mnogo moænijim verskim neprijateljem, umesto da su, procenjujuæi sopstveni položaj, snage i moguænosti, propustili da proðu i da otomansko kopito udari trista godina ranije na beèke dveri, èime bi se radikalno promenila istorija Evrope,koja nas je nemilosrdno i hladnokrvno žrtvovala, mi smo dozvolili da u jednom danu izgubimo nacionalnu elitu što se nije dogodilo nijednom evropskom narodu. Ostali smo tako obezglavljeni bez hrabrih ljudi i bez vizije šta dalje treba èiniti. U takvim vandrednim uslovima bilo je normalno da preplašena pseudoelita, nemajuæi prevelikog izbora, marketinški razvije kampanju o carstvu nebeskom koje èeke sve pravednike, nasuprot ovozemaljskih problema koji su ostavljeni kao kazna onima što nisu bili dorasli da se žrtvuju za svetu nacionalnu stvar. Ponovio se sluèaj sa novozavetnim narodom koji je, rasparèan u izgnanstvu, željan samodokazivanja i gurnut u borbu za opstanak, prepušten sam sebi, pronašao naèin da ujedini sve rasute sunarodnike u borbi protiv istorijskog nestajanja gradeæi mit o carstvu nebeskom i vaskrsenju pravednika. Žrtva je morala da naðe opravdanje za vlastito stradanje. Nešto kasnije, i prorok Muhamed je ponovio po istom scenariju prièu o borbi pravednika uz puno egzotiènih detalja. Šta je ostalo nama? Istorijske okolnosti nam nisu bile naklonjene. Nismo, takoðe, imali ni dovoljno nacionalnog potencijala da istu prièu ponovimo i po treæi put i da se tako nametnemo kao prirodni nastavljaèi vizantijske ideje. Car Dušan je surovo bio prekinut u pokušaju oèuvanja i ujedinjenja pravoslavlja. Ruskog medveda su okovali i vezali, punih 240 godina, divlji mongolski konjanici. Katolièki svet je bio opsednut humanizmom i renesansom. Niko nije imao vremena da nam pomogne. Jedini naèin da preživimo tu istinu i da se odupremo okupaciji je bio da poraz pretvorimo u pobedu. Tako smo sami sebe ubedili da to nacionalno žrtvovanje i stradanje ima, ipak, neki viši smisao. U nedostatku svih razumnih objašnjenja nastaje ep o stradanju koga æe nepoznati narodni guslar uzdiæi do antièkih visina, stvarajuæi od turskih vazala hrabre borce pokreta otpora. Oèekujuæi stvaranje neke nove nacionalne elite koja æe pronaæi put spasenja, malom èoveku željnom osvete zbog izdaje nije preostalo ništa drugo nego da samopoštavanje i nacionalni ponos pretvori u svakodnevnu životnu filozofiju liènog snalaženja i preživljavanja pod otomanskom okupacijom. Ako veæ ne mogu da ga pokore i poturèe, ako on ne može da ih savlada i protera, malom èoveku sa istorijskim pamæenjem na nemanjiæko doba ne preostaje ništa drugo nego da se odmetne od svih postavljenih pravila i zakona okupacione vlasti. Kako je pastirskom karakteru svojstvena aveljovska promuæurnost i dovitljivost i kako dinarske naslage sujete i taštine podižu vlastiti ego do zabrinjavajuæe visine opasne po samu liènost, onda je bilo sasvim prirodno da naš mali èovek razvije svoj paralelni život koji æe funkcionisati mimo uspostavljene vlasti. Naravno, pošto se uslovi za opstanak nacije nisu menjali vekovima nagon za lièno snalaženje postao je sastavni deo karaktera naroda. Kao po nekom nepisanom prokletstvu tek stasalu nacionalnu elitu smo žrtvovali zarad ponavljanja istih istorijskih zabluda i predrasuda. Emotivni i naivni nismo znali da se prilagoðavamo nego smo velièanstveno ginuli za neèije tuðe interese i nametnute ideale bez valjanog pokriæa. Srljali smo sve više u nevolje i hvalili smo se onim što su pragmatièni od nas prezirali. Postali smo sami sebi najveæi neprijatelji i nikoga ne smemo drugoga da optužujemo zbog naših istorijskih promašaja. Najmanje je kriv onaj mali i nesretni èovek koji je uvek bio spreman, bez obzira na nesposobnost pseudoelite, da položi i sopstveni život za svetu nacionalnu stvar. Nema nijednog evropskog naroda u kome je nacionalna pseudoelita tako okrutno i nemilosrdno uništavala svoj sopstveni narod. Ništa se, nažalost, nije promenilo ni do danas. Uprkos svemu, malograðani na vlasti, samozvani europejci i reformatori bez reforme nastavili su posle oktobarske kontrarevolucije da dušmanski satiru naše nacionalno biæe. Okupirani smo iznutra. Iz dana u dan situacija postaje sve gora. Kao da je politièko besnilo zahvatilo zle duhe na vlasti koji, narkotizovani potrošaèkom pomamom, grabe buduænost svoga naroda. Sve je postalo zatrovano i bolesno. Izgubljeno je poverenje u zajednicu. Proterano je poštenje i dobrota. Živimo u sopstvenoj izolovanosti i ludilu. Ponašamo se kao da stiže Sudnji dan i da zato danas treba sve da proæerdamo. Plaši me ovo stanje. Ono ne može dugo da potraje. Svi gledamo šta nam se dešava i niko ništa ne preduzima da prekine agoniju. Svako pronalazi neki svoj hajduèki pokušaj da se odupre samookupaciji. Istorijski gledano, našim precima je bilo lakše jer su znali koji im je neprijatelj. Kada je Srbija bila ispražnjena i proterana u Prvom klanju i kada smo se povukli na rezervne grèke položaje, kako bi se oporavili, narod nije gubio veru ni duh jer je svima bilo jasno šta se želi postiæi i zbog toga je solunski protivudar bio toliko snažan i silovit da  mu se saveznici i danas dive. I milon ljudi na ulici Petog oktobra znali su šta hoæe. Ali tržišni fundamentalisti su uništili tu energiju naroda za promenama. Obesmislili su sve za èetiri godine sprovodeæi operaciju bez anestezije koja je mnogo zabolela maloga èoveka. Ne toliko zbog siromaštva koliko zbog izdaje ideala. Otuda danas tolika apatija i bezvoljnost graðana. Sve u društvu izgleda zatrovano. Urušavamo se iznutra. Poput balkanskog špijuna neprijatelja vidimo svuda oko nas. Nema moralne vertikale. Sve granice dobrog ukusa su preðene. Politièka pornografija uništava javni život. Živimo u paralelnim svetovima. Ponašamo se kao da nije naša država. Zamke i klopke su svuda postavljene. Poniranje se nastavlja. Dno još nismo dotakli. Pre neku noæ, vratišivši se iz hladne, nezagrejane sale u Malom Iðošu, gde sam prevarenim i opljaèakim, siromašnim do bola graðanima predavao o akcionarstvu, uspeo sam nekako da odgledam sam završetak jedne politièke farse. Socijalista bez tompusa preæutno je prizano da školuje kæerku u najelitnijoj školi u Švajcarskoj za 80.000 franaka godišnje. Optužio ga je Šestooktobarski Ambasador bez gradonaèelnièke funkcije, sakriven u svom džipu, koji se, gle èuda, takoðe, zaslužno školavao u inostranstvu. Istorièar na državnoj i partijskoj funkciji i Glumac frakcionaš dostojanstveno su branili svoje steèene pozicije. Ko se bavi politikom? Bogati ljudi koji nisu ništa kapitalno imali pre ulaska u politiku. Politika je postala profitabilno zanimanje. Politièki lideri koriste politiku za liène interese. Niko na politièku scenu ne iznosi neku novu politièku ideju. Mrak postaje sve gušæi. Ovo zamajavanje naroda neæe na dobro izaæi. Plašim se da Prasak ne bude koban po državu. Treba spreèiti ostrašæene politièare da nas uvuku u novu nevolju. Od satrih Grka treba uèiti. Recimo, možemo da uvedemo u politièki život- ostracizam. Grci su ostracizam primenjivali protiv graðana koji su svojim prejakim uticajem ugrozili demokratiju u polisu. Na glinenom crepu zajednica je kažnjavala progonstvom na deset godina one koji su je ugrožavali. Aristid i Kimon, kao i Temistokle bili su pogoðeni ovom merom. Kažnjeni su jer su se toliko osilili da su postali opasni po državu. Naši politièari zaslužuju ostracizam. Ako se ubrzo ne uozbilje, graðani æe ih proterati iz javnog života. Poslednji izbori su pokazali da skoro 70% graðana ne podržavaju osione i bahate. Politièki ostracizam je na delu. Ostaje još da se pojavi samo alternativa. Što pre to bolje.

SHARE