ОДГОВОР МАРИНУ РАЈКОВИЋУ
Пошто сам примио јавно писмо од Марина Јанковића, одговарам му јавно:
- Када неког назовеш „ МОЈ ДРУЖЕ“, то значи да си близак са њим и да добро познајеш тог свог друга. Искрено, ја не могу да напишем то – мој друже Марине – јер сам се једва сетио о коме се ради, пошто се не сећам када смо се последњи пут видели или чули.
- Познанство није другарство, јер стотине људи са којима се дневно сусрећем , такође, могу да ме ослове – мој друже, што би било потпуно непримерено. Ово је важно да нагласим због великог броја људи који прате мој рада, са којима комуницирам преко интернет мрежа и који ме никада нису ословили – мој друже.
- Ни следећа Твоја констатација није тачна, што доказује да ме не познајеш. У мојој директној породичној линији ја сам једини банкар. Мајка је била чистачица, отац машин бравар.Мој рођак јесте банкар, имамо исто име и презиме, али он није имао никакав утицај на моју пословну каријеру.
- Ако је Саша Јанковић, како пишеш и наглашаваш великим словима, једини кандидат ГРАЂАНА, шта смо онда ми који га не подржавамо? Који не верујемо у успаваног Сашу Јанковића? Ко је дао цертификат тим Твојим грађанима да су баш они грађани? Зар то није препотентна уображеност малограђана?
- Шта значи термин – независни интелектуалци – код тих Твојих самопроглашених грађана? Колико њих са списка прима плату из буџета државе, кога пунимо и ми, које Ти не сврставаш у грађане, јер не верујемо у способности државног чиновника Саше Јанковића? Колико њих са тог списка су , као независни интелектуалци, учествовали у пражњењу државних фондова?
- Шта значи Твоја константација да су државног чиновника СЈ подржала чак и нова Демократска странка? Шта то- чак- треба за значи? То треба – чак- да ме фасцинира? Зашто би мене то – чак – интересовало? Зар то није – чак – проблем те странке? Откуд је ДС нова странка? Зар жута криминална организација, која је довела на власт Вучића и његове криминалне типове, није пљачкала Србију? Зар у том жутом криминалном картелу кључно место није има некадашљи чувар паркинга Драган Шутановац, данас новобогаташ?
- Зашто придев државни, кад пишеш о Омбудсману, стављаш под наводнике? Зар СЈ није државни чиновник, кога ми плаћамо?
- Какав низак ударац испод појаса? Какав Гебелес? Какав Вучићевић? Ради се о полицијским документима и државним папирима који се могу увек прегледати, јер је то старадње једног човека остало потпуно неразјашњено.
- Зашто је СЈ пристао да ради у разваљеним државним институцијама за плату од 340.000 динара? Зашто није отишао у приватни сектор и тако се скинуо са леђа нас пореских обвезника?
- Зар његов нерад стварно вреди 340.000 динара, док хирург има плату, све са дежурствима и 34 године радног стажа, свега – 91.000 динара?
- Зашто мене поредиш са СЈ? Ја никада нисам био државни службеник. Зашто је пристао да трпи све те увреде? Зашто није поднео оставку и посветио се неком другом, приватном послу?
- Ако његове извештаје нико не разматра, значи да ради узалудан посао, који је преплаћен и он, ако је стручан, неће да ради посао који никоме не треба и неће да узима новац од сиромашних грађана.
- Навео сам да имамо на стотине дописа његовој канцеларији око повреде права грађана у процесу тзранзиције, одговор је увек био на једној страни, кратак и јасан – нисмо надлежни! Постоје и кривичне пријаве против тог вашег независног кандидата.
- Какве везе имају желудац и мудрост? Зашто не срце и мудрост? Или нека друга комбинација органа и врлине за председника државе. Увек сам мислио да државник мора да има мудрост. Претпоставка је да су му органи здрави.
- Шта значе ове збркане реченице : „Oni se lažno predstavljaju kao (kvazi) ELITA. Treba li ja da Ti nabrajam ko im pripada ? To su oni za koje se prave potpuno idiotske PELENE U 60 DEZENA ! Jednokratni proizvod koji dete ukaki (ko nam to vređa inteligenciju) i koji se baca – u 60 DEZENA !!!
Не разумем! Какве везе има квазиелита са пеленама у 60 дезена? Шта ти вређа интелигенцију? Једнократни производ или дете које се укаки? Ко се баца у 60 дезена? Дете које се укаки? Увређена интелигенција? Или идиотске пелене?
- Новинари су, пишеш, препознали интелектуалну елиту. Зашто мислиш да су новинари меродавни да одреде ко је елита? Зашто нису меродавнији лекари, професори, инжењери, технолози, пилоти, књижевници, сликари, проналазачи, научници или неки други стручњаци? Зашто баш новинари? Зашто си њима дао такво поверење, када новинари немају такву репутацију у нашој јавности?
- Зашто је то права елита која је потписала за СЈ? Зато што су их новинари препоручили? Сви ми други, који нисмо потписали, нисмо права елита, јер нас нису препознали новинари.
- Не видим директну везу између СЈ и заштите знања, нормирања знања, компетенција и компетиција. Како то један преплаћени државни службеник може да уради стварно ми није јасно.
- Замераш ми да нисам понудио кандидата , што је најосновнији ред. Нисам предложио! Признајем! Нисам новинар да бих препоручио некога. Залажем се за процедуру у избору – ЗАЈЕДНИЧКОГ КАНДИДАТА! Све сам написао. Ниси читао моје текстове, нажалост, јер да си читао видео би да предлажем Платформу, Процедуру и Начела. Након тога, прелиминарним изборима се бира наш заједнички кандидат. Наравно, новинари би имали могућност да гласају заједно са свима нама, којима та могућност није дата твојим избором да новинари одлуче. Зар је то демократија? Најосновнији ред је познавати и придржавати се демократских принципа и начела.
- Зашто изношење критичког мишљења о Саши Јанковић, као кандидату за председника, сматраш да сам га „ запљунуо“? Зар сви морамо да мислимо као новинари и њихова изабрана елита?
- Нисам разумео твоје замерке о томе да ја мислим да бих боље обављао од Саше Јанковића. Шта? Био бих бољи државни чиновник или председник? Али,човече, ја уопште нисам заинтересован. Примедба Ти је потпуно бесмислена. Ради се о процедури, која није испоштована, него је наметнута од новинара и те квазиелите. Преко тога не могу да пређем.
- Ти типујеш на Сашу Јанковића, јер ја сам, како пишеш, гори и од самог Вучића, јер не могу да контролишем свој темпераментар. Зар те оптужбе, да сам гори од Вучића, нису , цитирам тебе, благо речено неуљудне? Имаш слободу да типујеш на кога хоћеш, али мене Твоје типовање уопште не занима.
- Ево, на самом крају,како то увек и бива, када падају све маске, и твога безобразлука, који, иначе, краси ту Твоју квазиелиту на коју толико упорно типујеш: „Ako si pravi srpski intelektualac – još uvek možeš da podržiš ovu Kandidaturu – bez izvinjavanja !!!
Ако подржим Сашу Јанковића, онда сам прави српски интелектуалац, ако га не подржим, онда нисам прави српски интелектуалац. То су одлучили квазиинтелектуалци, новинари и Марин Рајковић,који се лажно представља да је мој друг.
Дали сте ми могућност да вам се придружим и да уђем у тај елитни клуб – прави српски интелектуалац. Подржи, бре, кандидатуру! Биће ми опроштено и не морам да се извињавам њима, правим српским интелектуалцима, то је наглашено са три узвичника, што само показује њихову одлучност и добру вољу да ме строго не казне, који подржавају државног чиновника са платом од 340.000 динара, јер је независан кандидат, мада прима плату из буџета, новинари су препознали ко је права интелектуална елита и величина, типује га Марин Рајковић, који се лажно представлја да је мој друг и који ми јавно пише, јер сам га ја натерао да ми овако пише, мада ја не могу да се сетим када сам се последњи пут срео са тим мојим другом, који ми нуди да постанем прави српски интелектуалац и спреман је да ми помогне у томе да прави српски интелектуалци опросте све моје грехе нетиповања Саше Јанковића.
- На крају овог театралног обраћања следи за јавност срцепарајући поздрав : „Искрено Твој друг Марин Рајковић“. Дивно! Прелепо! Гануо ме је овај искрени поздрав! Где је Марине Рајковићи, лажни мој друже, после речи искрено зарез, молићу лепо?
- Када сам већ код зареза, читав текст је неписмен и неразуман, што је несхватљиво за једног инжењера.Противречности у реченицама су одраз противречности у мислима, а противречност у мислима је одраз противречности у самоме човеку. Нисам имао времена, нисам државни чиновник већ приватник, да се поигравам са свим будалалаштинама које се налазе у овом тексту.
Ако неко већ излази у јавност и хоће да полемише , онда мора да буде елементарно писмен.
Мора да има кристално јасну мисао.
И мора да зна о чему се полемише.
Зато, Марине Рајковићу, не гурај се тамо где Ти није место.
Књиге у шаке!
И учи!
Овога пута сам Ти опростио и одговорио, следећи пут нећу да читам неписмен текст.
Београд, 13.01.2017
