ПОЛА ВЕКНЕ
Након мог текста ПАРИЗЕР, јавио ми се пријатељ и скренуо пажу на један детаљ.
Кога нисам уочио, јер не могу да гледам Драмосера.
Једноставно, немам нерве за такве клошаре.
Детаљ је врло интересантан и открива сву превару полуделог Драмосера.
Који се представља да је био нека градска фаца.
Наиме, сви ми, који смо рођени у граду, никада нисмо јели пола векне хлеба са нечим унутра.
Јели смо увек ЧЕТВРТ ВЕКНЕ.
И то сви знамо.
Пола векне хлеба је гломазнно парче и незгодно да се загризе.
Отишао сам на интернет да се уверим.
Тачно.
Драмосер и његови блентави министри једу пола векне хлеба.
Први пут у животу. Пред камерама за замајавање опљачканог народа.
Мој пријатељ је заиста био у праву.
Неко ко је потекао из Шешељевог скута остаје увек провинцијални џибер.
Искомплексирани потрчко.
Не вреде скупа одела, фирмирани џемпери и модерне ципеле.
Клошар остаје клошар.
Београд, 7532.г. гроздобер
