Početna Sadržaj Reagovanja POKRETANJE PROIZVODNJE

POKRETANJE PROIZVODNJE

1140
0
SHARE

POKRETANJE PROIZVODNJE

piše : Branko Dragaš, 26.06.2012

 
Nebojša Katić je izašao sa merama koje država mora da preduzme odmah,bez čekanja.da bi se pokrenula proizvodnja.Idemo redom. Za razliku od mnogih ekonomskih analitičara,koji nikada nisu radili u privredi, Nebojša Katić je jedan od retkih i čestitih ekonomista koji brani ugled naše struke u društvu gde se sve vrednosti raspadaju.Nebojšu Katića poznajem lično i smatram ga stručnim,obrazovanim i sposobnim da vodi privredu Srbije.Nebojša Katić je odmeren,kulturan,pristojan,uviđajan,pedantan i tolerantan.Nebojša Katić ima iskustva iz privrede i sa svetskih tržišta, za razliku od lažnih eksperata u politici koji nikada nisu radili na tržištu.

 

Zašto Nebojša Katić nije kandidat za premijera? Između alapačaste neznalice Kori Udovički i gospodstvenog inženjera ekonomije Nebojše Katića, glasam za Nebojšu Katića.

Zašto Nebojša Katić nije glavni ekonomski savetnik novog predsednika? Ne znam. Mislim da novi predsednik nije zainteresovan za ljude kao što je Nebojša Katić.Neverni Toma je okupio oko sebe kabinet od 70 ljudi bez imena i struke.Šta mislite kako će da funkcioniše takav predsednik i takva država?

Sada prelazim na iznete predloga Nebojše Katića.

Slažem se da država mora odmah,bez čekanja,da preduzme radikalne mere za pokretanje proizvodnje i drastično smanjivanja javne potrošnje. Ko će da preduzme te mere?Država je predstavljenja kroz vladu,koju trenutno još nemamo. Dakle, nema trenutno ko da preduzme hitne mere, čak i da se složimo da mere treba da se preduzmu.

Politika se nadvila nad nama kao zla sudbina.Nema nam spasa bez promene pogrešne politike I promene političara kriminalaca.

Ukoliko dobijemo uskoro vladu,kakva će to vlada da bude? To pitanje je vrtlo važno zbog mera koje treba preduzeti.Ako se složimo da nam hitro trebaju neke mere,onda se postavlja pitanje koje mere i kakve mere?

Ko će sprovesti mere pokretanja proizvodnje? Tadić, Čeda,Dinkić i Dačić? Pa, oni su na vlasti i sve su uništili i obesmislili.Da li bi vi ovim nesposobnim i korumpiranim političarima ostavili ključ od stana? Da li biste ih uzeli kao ortake u firmi?Četvoročlanu bandu, izraz koji nikada neće upotrebiti odmereni Nebojša Katič, ne zanimaju nikakvi konkretni predlozi stručnog i dobronamernog Nebojše Katića. Druga opcija vlade, Neverni Toma i Mali Sloba.I to sve sa šarlatanom i ekonomskim ubicom Dinkićem je potpuna propast.I tu kombinaciju smo već imali. Evropski parfemi i skupa šminka ne mogu da sakriju palanački mentalitet propalih političara iz prošlosti.Oni su nam pokazali da su nesposobni i ograničeni.Ali su vrlo vešti da uzmu državne stanove dok su bili na funkcijama.

Zaključak, porazan.Nema ko da primeni predloge Nebojše Katića.

Znači, prva mera našeg spasa, mora da bude formiranje Vlade nacionalnog spasa. Predlažem da mandatar te vlade bude – Nebojša Katić. I da on okupi svoj  menadžerski tim. Neka se otvore mediji i neka svi zabranjeni stručnjaci učestvuju u iznošenju svojih predloga.Spreman sam da otvoreno učestvujem u toj stručnoj raspravi.Naravno, prvo svaki učesnik u raspravi mora da se kvalifikuje za raspravu.To se može uraditi dostavljanjem stručne referentne liste.Ne vredi raspravljati sa onima koji su uništili našu privredu i koji su bili plaćene ekonomske ubice.

Ponavljam, to je prva političkamera koju treba preduzeti da bi se stvorili uslovi za sprovođenje ekonomskih mera. Bez formiranje Vlade nacionalnog spasa mislim da nam zaista nema nam spasa.

Idemo sada dalje.

Prelazim na stručne predloge Nebojše Katića. Pošto sam već rekao šta iskreno mislim o njemu, smatram da je razmena ideja vrlo važna za uspeh Vlade nacionalnog spasa koju bude vodio Nebojša Katić. Treba uvek saslušati one koji imaju kritičko mišljenje na iznete predloge.Ako svi isto mislimo, onda nema realne osnove da se povuku pravi potezi.Srbija nema vremena za gubljenje i trebaju nam hiruški precizni potezi.

Osvrt pravim na predloge iznete u tekstu „ Državne menice za investicije“. Prva mera,koju predviđa Nebojša Katić,odnosi se na ukidanje svih oblika gotovinskih kredita.Mogu da se delimično složim sa tim predlogom.Zašto delimično? Zato što jedan deo gotovinskih kredita za kupovinu robe domaćeg porekla može povećati domaću tražnju.Predlagao sam, nakon petooktobarske smene vlasti, da se obezbedi građanima da na kredit kupuju proizvode domaćeg porekla i da tako podignemo domaću proizvodnju.

Kako?

Uzmimo primer cipela. Siromašni građani kupuju kineske cipele koje koštaju svega 700 dinara, jer nemaju novca da izdvoje za cipele nekoliko hiljada dinara.Te jeftine kineske cipele građani obično mogu da nose šest meseci.Više ne mogu da se nose,jer je kvalitet cipela loš i brzo se raspadnu.Posle šest meseci moraju da se bace i ne mogu da se zakrpe.Siromašni građanin odlazi u kineske prodavnicu i ponovo kupuje cipele.Tako naš građanin podstiče kineskog proizvođača da proizvodi jeftinu cipelu.Kineski proizvođač ima dalekog kupca koji je siromašan I koji je primoran da kupuje njegov jeftin proizvod.

Šta sam predlagao?

Predlagao sam da državna banka,pisao sam da strancima treba da otvorimo samo 15% bankarskog tržišta, kreditira  potrošača koji kupuje domaći proizvod i da  kamata za te proizvode  bude 5% godišnje.Referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije predvideo sam da bude – 1%. Tako komercijalne banke ne bi bile zainteresovane za špekulacije sa hartijama NBS.Proizvođačka cena cipele je,recimo, 3.200 dinara.Građanin kupuje cipelu za 3.680 dinara i plaća cipelu na 36 meseci,uvećano za obračunatu kamatu,odnosno mesečno 102 dinara,ako kupi bolju cipelu od 6.400 dinara imaće mesečnu ratu 204 dinara.U zavisnosti od svojih mogućnosti građanin bira cipelu koju će da kupi.

Šta se dobija ovim načinom?

Banka plasira novac po kamati koja je pet puta veća od referentne kamate NBS. Proizvođač dobija tržište za svoju robu. Proizvođač zapošljava radnike koji treba da proizvedu cipelu.Kupac ima kvalitetnu cipelu za male pare.Kineska cipela ne može više da se proda,jer je domaća cipela kvalitetnija i jeftinija.Nema trošenja deviza za uvoz,zapošljava se domaća proizvodnja, zapošljavaju se radnici,mladi idu na zanate da uče da prave cipele,otvara se tržište radne snage i država doživljava privredni rast.

Primer cipela može da se proširi na ostale robe : tekstil,bela tehnika,poljoprivredna mehanizacija,oprema,prehrana  i domaća proizvodnja automobila.Izašao sam sa računicom da napravimo ekonomičan i jeftin domaći automobil sa prodajnom cenom od 3.999 do 6.999 evra , da se prodaje na 100 mesečnih rata i da omogućimo srednjem građanskom sloju da zameni svoje stare automobile novim automobilom.ZASTAVA bi imala pet hiljada zaposlenih,prosečna plata bi bila hiljadu evra i 100.000 ljudi bi radili u lancu za domaću fabriku automobila.

Tako se pokreće privreda.
Kakav je odgovor neukih tržišnih fundamentalista bio? Profesor političke ekonomije Labus je rekao – a zašto da proizvodimo kada možemo da uvozimo? Drugi profesor Pitić me je ubeđivao je da je za državu dobro da ima deficite.

Tako je propala reforma na samom početku njene primene.

Zaključak, potrošački krediti za kupovinu domaće robe doprinosi pokretanju proizvodnje i donose privredni rast. Treba ukinuti potrošačke kredite za uvozne robe, letovanje i luksuznu potrošnju.Odnosno, dovoljno je pustiti da devizni kurs bude slobodan i da monopolisti u uvozu,koji ne znaju da igraju na stranim tržištima, izgube svoje privilegije zarađivanja ekstra profita na domaćem tržištu iz uvozne robe. Kada kurs evra bude 210 dinara, onda siromašni građani neće moći da kupuju skupu robu iz uvoza, dok će domaći proizvođači dobiti prostora da organizuju profitabilnu proizvodnju.Naravno, odmah se mora ukinuti devizna klauzula,napraviti novi obračun u dinarima i izvršiti refinansiranje svih kredita građanima i privredi.

Druga mera, koju predlaže Nebojša Katić, odnosi se na pokretanje privrede preko,kako je zamislio, menica koje se izdaju za infrastrukturne radove. On navodi da je nešto slično primenjeno u Hitlerovoj Nemačkoj. Ideja je ovakva : ministarstvo infrastrukture osniva preduzeće za finansiranje infrastrukturnih projekata, to preduzeće izdaje menice,izvođači radova umesto para dobijaju menice,koje će posle nekog izvesnog perioda moći da naplate,Razvojna banka,koju nemamo i koju treba tek osnovati, garantuje za izdate menice,otkupljuju ih po dospeću od preduzeća i isplaćuju kamatu,otkupljuju menice i pre roka dospeća uz niže kamate,druga preduzeća mogu da kupuju menice,NBS štampa dinare za isplate dospelih menica,ministarstvo finansija otkupljuje dospele menice i država se razdužuju.
Odgovarajući na kritike svog modela,Nebojša Katić kaže da se izvođačima plaća tek po završetku obavljenog posla,što znači da je menica pokrivena izvedenim radovima i da nema inflatornih pritisaka.

Prema mome mišljenju, slabost ovoga modela je u dve ključne stvari : prva, što se menica izdaje bez pokrića i izvođači radova iz svojih sredstava treba da finansiraju državu,koja im već duguje veliki novac, a druga, mnogo važnija, što se sve to dešava u sektoru infrastrukture.

Prva slabost, menice se izdaju bez pokrića. Izvođači radova dobijaju menicu umesto novca.Kako će se izvođači radova pripremiti za poslove,kada su sve već pred bankrotom, jer im država godinama ništa ne plaća? Mislim da nije realno da se izvođači radova zadužuju da bi otpočeli velike infrastrukturne poslove,koje će naplatiti kasnije menicom.Ideja da preduzeća kupuju menicu je isto neralna.Šta preduzeća time dobijaju? Ako hoće da plasiraju slobodna sredstva, onda ona moraju da imaju  dobar interes u tome.To će dovesti do obaranja vrednosti menica, jer će se preduzeća iz infrastrukturne izgradnje brzo oslobađati menica da bi došla do likvidnih sredstava,ponuda menica će biti veća od tražnje za njima, pa će cena diskonta menica biti velika, što dovodi preduzeća iz infrastrukture u položaj da bankrotiraju na kraju završenog posla ili da nemaju nikakvu zaradu.Banke će u reeskontu menica povećati diskont i neće doprineti stabilizaciji tržišta menica, nego će špekulativno daviti proizvođače,znajući da imaju sigurnu naplatu nominalnog iznosa od strane NBS. Preduzeća iz infrastrukture će se,pored svog redovnog posla, morati baviti i obezbeđivanjem likvidnosti menica, kao i špekulacijama na tržištu hartija od vrednosti.
Mislim da takav scenario nije dobar i da to neće dovesti do pokretanja privredne aktivnosti, jer je nerealno očekivati da infrastrukturna preduzeća, zadužena i blokirana, sama sebe,vukući za uši iz živog peska, oslobode i da povuku čitavu umrtvljenu privredu na svojim nejakim plećima.

Tri decenije dugo iskustvo na svetskim tržištima me je naučilo da je vrlo važno ko se prvi otvara u poslovnim kombinacijama. Rekao bih da je to najvažnije pitanje.Mnogi poslovi,naročito u današnjim kriznim vremenima, propadaju jer se niko ne želi prvi da otvori  zato što se plaši.Nikada ovakva situacija nije bila na svetskom tržištu. I zato je danas, kada se urušavaju svetska tržišta, izuzetno teško poslovati.
Poslovna kombinacija koja nam se nudi preko nepokrivenih menica i kreditiranja preduzeća iz infrastrukture bankrotirane države nija dobra i neće dati želejene rezultate.Postoji velika opasnost da dođe do novih špekulacija i manipulacija u preprodajama tih menica i ucenama nelikvidnih preduzeća iz infrastrukturne delatnosti, kojima zaista treba posao I koje nemaju snage da finansiraju državu.

Druga slabost, znam da će ovo mnogima delovati kao jeres, nalazi se u tome da ne trebamo da ulažemo sada u infrastrukturu jer je to promašena investicija. U ovom trenutku,danas,kada je Srbija bankrotirala, ali to ne sme da se zvanično  saopšti opljačkanim i prevarenim građanima, koji to znaju ali čekaju da im se to vlast zvanično saopšti, kada ideolozi neoliberalnog uništavanja države i privrede saopštavaju  da od septembra neće biti penzija, kada investitora nema,jer je poslovno okruženje sumorno,kada je nelikvidnost biblijska,kada dugovi rastu,izvoz pada,proizvodnja pada,budžetski deficiti se nagomilavaju,nezaposlenost raste,zaposlenost opada, danas nemamo više vremena za gubljenje,kada brzo treba pokrenuti privredu, onda nije dobro da se ulaže u infrastrukturu jer je to pogrešna strategija.Ko putuje našim preskupim i lošim auto-putevima zna da su prazni i da nema prometa zato što nema privredne aktivnosti. Ne grade auto-putevi preduzeća, nego preduzeća prave za sebe auto-puteve.

Šta hoću da kažem?

Svaki evro i dinar treba da ulažemo u preduzeća koja izvoze i ona koja supstituišu uvoz, a ne u infrastrukturu. Ako napravite za nekoliko godina puteve, preduzeća i privreda će biti mrtvi. Ko će da vam se vozi tim putevima? Ne verujete mi. Sedite u kola i pođite od Beograda do Ljubljane.To je glavni i najbrži put Bliskog Istoka sa Evropom.Pustoš! Gospodo drugovi, nema života na tim putevima. Kao da su ukleti.Ponekad mi se čini, noću dok vozim, da dolazim u neku zabit,nedođiju,zemlju koja se izgubila na svetskoj karti.

Pogrešno je trošiti novac koga nemamo, jer nepokrivena menica nije novac, u poslove infrastrukture, nego se moraju pokrenuti preduzeća iz proizvođačkog sektora,koja donose zdrav novac sa tržišta.

Šta je trebalo uraditi?

Od početka godine je NBS potrošila na odbranu dinara neverovatnih 1,5 milijardi evra deviznih rezervi. Predlagao sam da se kurs dinara ne brani, da se taj novac uplati kao osnivački kapital za Razvojnu banku,da se plasira u proizvodnju za izvoza i supstituciju uvoza bez kamate.Kako bez kamate ? To je moja ideja novog – SRPSKOG BANKARSTVA, koje će se razlikovati od islamskog bankarstva. U srpskom bankarstvu neće biti kamate, ali neće se ni cene podići kao što je to slučaj u islamskom bankarstvu,nije šija nego vrat,već će se novac plasirati u profitabilne projekte i deliće se profit između banke i proizvođača. Podela profita, umesto kamatnih stopa. To je budućnost poslovnog bankarstva.

Da li je to moguće? Jeste. Taj posao moraju da urade profesionalci na finansijskom tržištu koji znaju da prave pare.To je realan novac koji može država ,preko Razvojne banke, da direktno plasira i krvotok privrednog sistema. Nama treba direktna doza realnih investicija udirektno u krv da bi se privreda pokrenula.Nama treba vlada koja zna da pravi pare: za državu,preduzeća,porodice,građane i za sebe.zato sam predložio da premijer radi za platu od 1 evro godišnje i da dobije on i njegov menadžerski tim procenat od povećanja realnog BDP-a. To je najpošteniji pristup.Nema krađe niti korupcije.Sposobni ljudi se bogate radeći na tržištu i povećavajući celokupno društveno bogatstvo.

Na ovakav način uludo potrošenih 1,5 milijardi evra moglo je da direktno da uđe u privredu i da odmah zaposli 375.000 novih ljudi,kako sa biroa za nezaposlene, tako i ljudi koji bi napustili administraciju i počeli da rade u privredi,umesto da troše budžet učestvovali bi u punjenju budžeta.
 
Želim da razbijem još jednu glupavu priču koju namerno širi nesposobni politički ološ.Naime, oni sumnjičavo postavljaju pitanje da li imamo gde da  plasiramo novac u Srbiji? Neznalice koji ne poznaju sopstveno tržište i ne rade na otvorenom tržištu,koji parazitiraju na budžetu i prepisuju propale Fridmanove teorije,tvrde da mi nemamo projekte. To je – glupost. Imamo projekte i imamo poslove. Samo moja grupacija BALKAN BIZNIS CENTAR  ima poslova preko 5 milijardi evra u Srbiji koje možemo odmah da stavimo u realizaciju.Govorim o poslovima od 50.000 evra do poslova od 100 miliona evra. Imamo poslove i ljude koji znaju to da odrade. Imamo kupce na svetskom tržištu za naše robe. Potrebna su nam obrtna sredstva koja se brzo oplođuju. Recimo,  sa 500 miliona evra od uludo potrošenih sredstava za odbranu dinara isfinansirao bih poslove od 15 do 90 dana,poslove gde imamo direktne ulaze u velike supermarkete po svetu, ali nemamo ni količine i novca da izdržimo rokove plaćanja do 90 dana.Postoje proizvodnje i postoje robe u Srbiji i poterbno je samo objediniti taj izvoz i predstaviti se velikim kupcima u pravom svetlu.

Zbog ograničenosti prostora, ne mogu sada da iznosim šta sve može da se uradi u poljoprivredi,energetici,prerađivačkoj industriji,zdravstvu i malim i srednjim preduzećima. U tim oblastima treba danas ulagati kapital. A kada oplodimo taj početni kapital, kada napravimo profite od tog početnog kapitala, onda ćemo graditi infrastrukturu.Pokrenuta privreda će sama da gradi infrastrukturu,jer joj treba dobra infrastruktura da razviju dalje svoje poslove.

Na kraju, kada samo već kod infrastrukture.Podsećam na moju ideju posle petooktobarskih promena, ideju koju sam izneo mandataru Đinđiću, da se napravi akcionasko mešovito društvo za izgradnju puteva.Recimo, Beograd-Novi Sad dužina 80 km za izgradnju modernog auto-puta treba 80 miliona evra,plus dupli most na Beški i popravka starog 70 miliona evra, ukupno 150 miliona evra.Moja ideja je bila da 5 miliona građana Srbije uloži po 30 evra, računajući i naše ljude iz rasejanja, da zaposlimo 50.000 radnika i 5.000 građevinskih mašina i da napravimo auto-put za 150 dana.Građani Srbije bi se naučili akcionarstvu i došlo bi do stavaranja mešovitih akcionarskih društava za izgradnju infrastrukture. Umesto da građani drže deviznu štednju u parazitskim bankama, skoro 8 milijardi evra je na štednji, da strahuju hoće li evro propasti ili neče, Soroš daje još 48 sati rok za konačnu propast evra,građani bi svoju ušteđevinu držali u realnim vrednostima i dobijali bi godišnju dividendu za svoj uloženi novac,koja bi bila znatno veća od kamatnih stopa banaka.

Posle izgradnje puta Beograd-Novi Sad prešlo bi se na izgradnju puta Novi Sad – Horgoš po istom modelu i na isti način. Ovu ideju sam izneo premijeru Đinđiću, on je nije prihvatio. Kasnije, kada sam napustio taj u startu pogrešno postavljen koncept,sam imao prilike da čitam da su ministri iz naše vlade krajem 2002 bili na investicionom skupu u Beču, gde su im poslovni ljudi iz sveta predlagali javno-privatno partnerstvo u izgradnji naše infrastrukture tačno po modelu koga sam dve godine ranije predlagao Đinđiću.

Šta sad?

Predlažem da se hitno otvori rasprava stručnjka na RTS o pravcima pokretanje naše privrede.Predlažem da kandidat  za premijera bude Nebojša Katić i da se napravi menadžerski tim za pokretanje privrede. Vlada nacionalnog spasa može da nas izbavi iz ove nevolje u kojoj se danas nalazimo.U tu vladu moraju da uđu najbolji,najstručniji i najpošteniji.Nema mesta za političke prevarante i parazite.

Što pre napravimo takvu vladu i dovedemo na vlast stručne i poštene ljude, pre ćemo izaći iz krize.Posao je veliki. Tzreba nam mnogo ljudi da se angažuje da bi se spasila država,nacija i građanstvo. Verujem da je to moguće. Zato sam i izneo sve ove konkretne predloge,kritike i sugestije. Neko mora to da uradi. Pitanje je samo : ko će to uraditi i kada?Nema vremena za gubljenje. Stiže socijalna revolucija. Građani ne mogu više da izdrže.

SHARE