ПОКРЕТ ДОБРА
ДОБРО може да победи ЗЛО само ако је организовано.
Другог начина нема.
Нажалост, Добро се врло тешко организује.
Добро верује да ће самим својим постојањем да порази Зло.
Добро сматра да је то, његово постојање, довољно да се одбрани заједница од Зла.
Није довољно! То је заблуда Добра.
Због наивности Добра добијамо владавину Зла.
Које покорава заједницу и протерују Добро.
Уколико желимо да спречимо даљу победу Зла у нашој заједници, онда морамо да организујемо Добро и морамо да преузмемо одговорност за добробит заједнице.
Шта то конкретно значи?
Не може се заједница мењати без политичког организовања Добра.
То је једини, легитимни начин да Добро наметне заједници своју владавину.
Добро мора да организује политички покрет који ће да победи Зло на изборима.
И тако да преузме управљање посрнулом заједницом.
Све остале политичке авантуре, државни удари, атентати и оружани преврати, само утемељују владавину Зла, које се само прикрило иза великих демократских парола, пропагандних идеја и демагошких флоскула о слободама и једнакости.
Суштина тоталитарног система се не мења. Мењају се само маске Зла. Некада су оне националне, некада грађанске, некада модерне, некада слободарске, некада праведне, није уопште важно која се маска користи за завођење народа, важно је да се иза те маске увек крије Зло.
Зло које почива на тоталитаризму.
Ако смо ово разумели и ако се слажемо да Добро мора да се организује у борби против Зла, онда нам преостаје да објаснимо како се непосредно и оперативно обавља то политичко организовање.
Услов Добра, зато је и Добро, да се политичко организовање одвија у интересу заједнице, уместо у интересу појединаца, групе људи или политичке странке.
Тако се покрет Добро суштински разликује од свих досадашњих политичких покрета, јер све што ради је искључиво у интересу заједнице.
Конкретно то значи да ће људи , који носе Добро и који организују Добро, бити добри људи. То се подразумева, јер нема победе Добра са злим људима.
Проблем наше демократије од њеног вишестраначја, да не идемо дубље у историју, што људи који су носили политичке идеје промена нису били добри људи.
Били су то лоши и зли људи.
Њихово бављење јавним добром је било искључиво из њихове болесне потребе да излече своје лудило, да се лично докажу, да се домогну материјалних добара или да се освете заједници за све своје животне поразе и фрустрације.
Окована заједница је морала да трпи те зле људе на власти.
Погледајте пажљивије, рецимо, све наше политичаре у данашњој Скупштини и видећете да се ради о острашћеним и поквареним зликовцима.
Ево једног теста.
Одговорите сами себи.
Да ли бисте некоме од тих политичких скотова, којима сте дали глас, поверили да вам чувају новац?
Да ли бисте некоме од тог политичог олоша, који вас представља, поверили дете да вам припазе?
Да ли бисте некоме од тих политичких превараната, којима верујете, поверили кључеве свога стана или куће?
Искреност ће нам помоћи да се спасимо.
Самообмана нас води у даљу пропаст.
Зашто се тим неспособним и поквареним људима, који мисле само на себе, који су оличење Зла, даје право да управјају нашим животима?
Зар ми сами не знамо да управљамо својим животима?
Шта ће нам тиранинија Зла?
Рушеље тираније Зла и демократског тоталитаризма политичког олоша је једино могуће ако људи који су добри, који знају, који су искусни и који ништа не траже за себе, напокон, после свих одбијања, уђу у политичку борбу на страни Добра.
Значи, понављам, предуслов за наш успех је да добри људи одлуче да се политички ангажују у спасу Србије и Срба од даљег поробљавања и нестанка.
Наш политички ангажман је питање опстанка државе и нације.
Не ради се о јаловим интелектуалним расправама о смислу политичког ангажмана, него о неопходној животној борби за опстанак наше поробљене и силоване заједнице.
Људи који се политички ангажују за добробит заједнице не траже ништа лично за себе. Њима не треба ништа лично, него све раде у интересу заједнице.
То је угаони камен разликовања политичког организовања Добра у односу на гангстерско организовање Зла, који све што ради искључиво чини због себе и своје политичке банде на власти.
То је суштинска промена политичке философије и велики заокрет у спровођењу директне демократије у заједници.
Оно што нас покреће на политичко деловање је опште Добро, намера да се интереси заједнице ставе испред наших личних и партијских интереса, тежња да заједница оствари опште Добро, јер када заједница досегне благостање, онда је и нама у тој заједници омогућено да учествујемо у том оставреном општем Добру.
Љубав према заједници и Добру нам помаже да своје личне интересе остваримо у оквиру осмишљеног и испланираног општег интереса заједнице.
Себични индивидуализам потрошачке цивилизације у распадању , који се данас претворио у ошти рат свих против свих, у оптшту отимачину од заједнице и добрих људи, неминовно води краху комерцијалне цивилизације, јер уништава основне темеље људске заједнице.
Уместо комерцијаног друштва, заснованог на похлепним интересима празног и увек прождрљивог конзумента, који стално држи отворена уста као мртва риба на Диреровим графикама, настаје ХУМАНИСТИЧКО ДРУШТВО у коме се интереси појединца усмеравају и коригују према интересима просвећене заједнице.
Зато је важно да добри људи својим личним примером покажу да стврају нову заједницу и најављују доба просвећености, које се заснива на љубави према својим ближњима, пожртвовању, одрицању, знању, доброти, скромности и једноставности, јер нам све те врлине данас недостају за спас посрнуле заједнице.
Наш однос према другим људима и самој заједници мора бити одраз наше унутрашње доброте, моралног склада, продуховљене лепоте и милосрдне љубави.
Наш допринос добробити заједнице не огледа се у материјалним добрима које смо успели да нагомиламо или нашој неограниченој власти над заведеним људима, него у нашој посвећености идеји заједнице, идеји Добра, Слободе и Једнакости свих људи у заједници.
Ако овако поставимо наше политичко организовање, које се фундаментално разликује од данашњег политичког организоваља свих странака и покрета, онда сам сигуран да ћемо избећи све сујете појединаца, манипулације, подметања, неслагања, борбу око власти и за власт недораслих политиканата, него ћемо сви да се усмеримо да остваримо Добро у заједници и сви ћемо имати интереса из тог оствареног благостања заједнице.
Свако од нас тада жели да помогне заједници.
Помажући заједници, помажемо себи.
Не тражимо ништа од заједнице.
Дајемо заједници оно што је наша врлина.
Волимо заједницу и њену разноликост.
Радујемо се успеху заједнице и уживамо у животу препуном љубави и смисла.
То је политички покрет Добра.
Такав покрет нам треба у борби против нараслог Зла.
Почели смо да се окупљамо.
То је први корак.
Београд, 06.06.2016
