Ковачев: Република Србија издржава пољопривреду Војводине .
30 децембар 2011 Душан КовачевНије тачно да Србија експлоатише Војводину! Републичка влада субвенционише пољопривреду Војводине. Обим и износ субвенција Републичке власти расте упркос кризи. Пољопривредници Војводине су у бољем положају од осталих у Србији. Зашто су аутономаши подржали распродају земље у Војводини коју су довели пред банкрот, а сад од Војводине крију реалност?
.
Та Војводина ашова, бритви, молитви и шамара, зарасла у жеље, у лаж, у борбу, у издајство, у љубав
Мика Антић (Војводино)
Војводина на трпези страног капитала
По паду Милошевића, у Војводини се очекивало да инвестиције Запада развију њену привреду, пошто је на власт у њој дошла нова руководећа, аутономашка номанклатура, носилац религиозног политичког веровања да је Србија за све крива. Покрајинска бирократија је у вези својих очекивања убрзо поднела на увид извештај о стратешким ресурсима и стању привреде наше Војводине најмоћнијој земљи ЕУ.
Project of the Regional Development Plan of AP Vojvodina, у сарадњи са Deutsche Gesellschaft für Technische Zusamenarbeit (GTZ GmbhH) издат 2003. године, садржао је најзначајније податке о људским ресурсима, економији, и инфраструктури АПВ. У извештају су, између осталог, дати подаци о пољопривредним капацитетима Војводине, њиховим слабостима, снагама, могућностима и ограничењима. Очигледно је постојала „визија“ да ће Немачке инвестиције бити главни мотор развоја привредe Војводине. Сад је јасно да је ово била илузија. Ипак, власти АПВ су одане својој религији. Доказ узалудности су студије Центра за стратешке економске студије Војводине (ЦЕСС) које се редовно објављују на енглеском језику (www.vojvodina-cess.org). Те збирне податке бирократија европске регије нерадо објављује на српском.
Ништавна је корист од програма прекограничне сарадње. КЕП Војводине је 2007. године, уочи удара економске кризе, јавио да је у програму Србија-Мађарска реализовано тек 1.3 милона евра, али у њему није било пољопривредних инвестиција. Предложено је мноштво пројеката за Војводину вредних милион евра у оквиру сарадње Румунија-Србија, али никад нису реализовани. Бирократија АПВ је затим потрошила огромне новце на „представљање војвођанске привреде у Мађарској“. Резултати су изостали.
Зрењанински „отпораши“, су се почетком транзиције бунили против сумњиве приватизације индустрије уља „Дијамант“. Брзо су умукли. Зашто? Дијамант је потом ушао у састав империје „Agrocor“ хрватског тајкуна Ивице Тодорића, а „ПД Ратково“ је купио други хрватски тајкун и финансијер ХДЗ. Бранимир Николић, „отпораш“ који се доследно борио против приватизационих злоупотреба, осуђен је на имовинску и затворску казну због повреде угледа тајкуна, блиског покрајинским властима (Блиц, 11. 8. 2011.). Свестан да може бити смакнут, Николић је сам дигао руку на себе, што је и објаснио у опrоштајном писму (Cogito ergo, 9. 4. 2010.).
Село гори, а баба се чешља
Распродаја је 300.000 од око 540.000 хектара пољопривредног земљишта Војводине пренела из наших у руке неколико приватних лица. Држава је од те приватизације зарадила свега 280.000 евра. (Блиц, 30. 10. 2008. и 5. 7. 2022, Илустрована Политика бр. 2672.). Јавност још не зна све приватизационе спахије Војводине. Упадљиво је да само домаћи велепоседници имају великих пословних проблема, нарочито они ако нису спрегли с властима. Немачки Sunoko с пар домаћих тајкуна држи сву српску производњу шећера. Кад је јавност почела да се брине, било је прекасно.
И у доба најуспешније транзиционе владе (В. Коштунице 2004-2008), политика је у пољопривреди лоше вођена. Министарка Дулић (из Динкићеве странке) је новинарима јавно рекла да „појма нема са колико земље држава располаже“, а јавност замајавала демагогијом како је „опозиционар у влади“ и скретрала пажњу на скривање Ратка Младића. Током трајања ове владе, Председник ПИВ АПВ Бојан Пајтић се „прославио“ изјавом о потреби прогресивног субвенционисања пољопривреде према хектару. Јавност је реаговала бурно, свесна да би се тиме субвенционисали приватизациони тајкуни. Пајтић се одмах повукао. НИКО од аутонономашких политичара се никада није противио реституцији спахилука у нашој равници.
Падом Коштуничине владе, а у сагласности с политиком Цветковићеве владе која је игнорисала разорно наступање светске кризе, аутономашке власти су сасвим скренуле пажњу грађана с реалности. Уместо горућих проблема, они су народ након 2008. године замајавали Корхецовим статутом. За то време је у руке приватних лица је убрзано прешло 110.000 хектара војвођанске земље, а кроз пољопривреду покрајине протутњали Danube Foods Group и Salford. Разорни ефекти светске кризе су појачани усвајањем ССП-а, кад је домаћа привреда преплављена увозним производима, нарочито млеком ЕУ (немачким и холандским), а аграрни буџет морао да буде сведен на 40% (Бизнис, 24. 4. 2009). Док су аутономаши у Војводини прокламовали европску регију, у њој је десетковано млечно говедарство! О кризи у Војводини и Банату, објавио сам детаљна истраживања на сајту Фонда Слободан Јовановић, а аутономаши су нам за то време обећавали бољи живот.
За пољопривреду Војводине је период завођења аутономашког апсолутизма (друга половина 2008. и 2009. година) био катастрофалан. Корхецов статут је најзад усвојен, а животни стандард је муњевито опао на ниво Албанског. Дошло је до праве социјалне катастрофе (ФСЈ, 19. 4. 2010.). Крајем 2010. је пропала и успешно приватизована суботичка „Фиделинка“, симбол војвођанске производње брашна, иако су аутономаши њене производе две године раније брендирали као најбоље из Војводине. Пајтићево обећање да ће аутономашки режим спасти ову фабрику (Економист, 26. 8. 2010.) завршио се најавом да ће у њеном млину супружница једног београдског отпораша успешнијег од Бранимира Николића паковати увозно брашно.
Аутономаши сада с партијом поменутог отпораша почињу демагогијом да замајавају јавност. Наводно, треба мењати Устав Србије (У сусрет петогодишњици усвајања Устава, MЦ, Бг., 8. 11. 2011.). Иако су после усвајања Корхецовог статута, конвалидирани сви њихови захтеви, број запослених је нагло опао, а сиротиња почела да једе буђав лебац (С. Медиа, 30. 3. 2011.), што се у историји Војводине не памти!
Уместо да уложе озбиљна средства у економску политику, аутономаши улажу у маркетинг и пуне РТВ београдским пропагандним кадровицима!
Већ сам писао о аутономашкој неистини да Србија Војводини даје само 7% финансијских средстава. Цитирао сам члан 184. Устава. Упркос томе, представница Лиге је неистину поновила у сред Београда (У сусрет петогодишњици усвајања Устава, Медија центар, Бг., 8. 11. 2011.). Њихове неистине су мртве, а флоскуле су таутологије, или смешна обећања попут изјаве Александре Јерков на ТВ Авали почетком новембра да ће „грађани имати могућност да непосредно добију новац из европских фондова“.
Република Србија и даље издржава Војводину!
Да видимо ко то у Војводини непосредно добија новце и од кога? Питао сам кога треба – Управу за трезор Министарства финансија Републике Србије.
„Закључком Владе Србије 05 бр. 400-2441/2009 од 29. 4. 2009. године регулисано је да се буџету АПВ обезбеђују из буџета Р. Србије наменски и ненаменски трансфери јединицама локалне самоуправе на територији АПВ. На основу тог Закључка Владе финансирање јавних расхода на територији АПВ вршена су преко Секретаријата за финансије АПВ“. Дакле, већ две године сваки републички динар за Војводину иде кроз „лепљиве руке“ аутономашке бирократије. Грађани и сељаци Војводине би морали коначно да се запитају: Ко контролише промет наших новаца у Војводини?
Текући трансфери Републике у корист АПВ (у хиљадама):
Дакле, на основу упоредног прегледа, јасно је да су само током прва два квартала ове године трансфери Републике Србије за АПВ преко шест милијарди динара виши него током шест ранијих квартала. Сви наши новци су препуштени покрајинској бирократији, која је нашу Војводину довела пред банкрот још у августу, иако за разлику од Републике Србије располаже Развојном банком и Развојним фондом. Толико о демагогији Балинта Пастора о „србијанској“ крађи 9 милијарди динара од Војводине. Овом демагогијом аутономаши од сопствених грађана и сељака крију да се њихова коалиција распала око наших новаца, па нису кадри да сазову чак ни Скупштину како би извршили ребаланс покрајинског буџета према републичком буџету. Али, ди су наши новци на које је узела право аутономашка бирократија? Ни у Трезору НБС нису знали да нам кажу каква је „судбина“ 90% наших новаца остварених продајом 51% НИС-а, поверених аутономашкој бирократији.
Републички новци за подстицај пољопривреди Војводине
У прошлом броју Геополитике сам писао да је Влада Србије пољопривредницима Војводине дала до 70% субвенција од укупног износа за целу Србију, иако је у Војводини тек око 40% укупног обрадивог земљишта Србије (без Косова и Метохије). Управа за трезор НБС располаже неким прецизним подацима о исплаћеним републичким средствима за репроматеријал, дизел гориво, минерално ђубриво, декласирано семе и био. гориво, регресирање осигурања, осигурања животиња, и премија за за производњу дувана у листу, итд. Занимао нас је период од 2007. године до данас. При том, треба имати на уму да је Република Србија субвенцисала и пољопривреду Срба у неколико округа на КиМ.
Износи који следе, тичу се републичких субвенција, њиховог укупног износа и удела потрошеног на пољопривредна газдинства Војводине и математички су заокружени.
Преглед исплаћених средстава регреса за репроматеријал:
2007. Од 6.6 милијарди динара, Р. Србија је за Војводину дала око 4.07 = 61%.
2008. Од 14.3 милијарди, Војводина је добила 8.3 милијарде = 58.4%.
2009. Од 7.4 милијарди је Војводина добила5.4 милијарде = 73%.
2010. Од 11.9 милијарди је Војводина добила 8.6, = 76%.
2011. Од 8.4 милијарди је Војводина добила 5.3, = 63.6%.
Пољопривредници Београда од Р. Србије по истом основу никад нису остварили више од 2.1% средстава.
Док се нисмо ускладили с „европским трендовима“ 2010. године, Републичка власт је плаћала и премије за производњу дувана у листу, па је од укупно 170 милиона динара република за произвођаче у АПВ исплатила 71.5%. Премије су 2008. и 2009. биле мање, али је произвођачима из АПВ ипак исплаћено 41%, и 61% од укупних средстава.
За генетско унапређење млечног говедарства је у 2008. години Р. Србија исплатила скоро 409 милиона динара, од чега Војводини преко 168 милиона. Прецизну евиденцију о каснијим плаћањима води Управа за аграрна плаћања у Шапцу. Исти случај је и са реосигурањем осигурања животиња. О томе је Управа Трезора НБС располагала подацима за 2007. годину, када је Војводина добила око милион и по динара, од укупно скоро два и по милиона.
Што се тиче републичког регресирања осигурања, подаци кажу да су пољопривредници Војводине из републичког буџета остварили у 2007. години 694 од укупно 862 хиљаде (75.3%). Касније укупни износи ових исплата расту, па су 2008. године од укупно 58 и по милиона паори Војводине остварили 47 милиона (68.7%). У 2009 су од 62.5 милиона остварили 43 (68.8%), а у 2010. години, од 76.8 остварили 45.5 милиона (71%).
Што се тиче рефакције плаћене акцизе на дизел гориво за потребе пољопривредника, Управа трезора НБС нам је доставила агрегатне податке за период од почетка 2008 . године до 12. 10. 2011. Према њима, на име рефекације је пољопривредницима укупно исплаћено скоро 1.7 милијарди динара, од чега је пољопривредницима Војводине плаћено нешто више од једне милијарде (59.9%). Пољопривредници Београда у исплаћеној рефакцији учествују тек са 4.4% иако снабдевају главни град у којем је саобраћај веома сложен.
Уз све ове исплате, треба бити свестан да су субвенције плаћане пољопривредним газдинствима која обрађују до сто хектара, чиме су тајкуни (колико је то могуће) искључени из режима субвенција. Упркос кризи и безобразлуку аутономашких власти, Р. Србија је у пољопривреду Војводине улагала све више новаца.
Чијим новцима ће фенси паори сутра плаћати праве паоре у евроспкој регији?
И поред све аутономашке демагогије, јасно је да се између 61 и 75% републичких новаца за пољопривреду утроши на пољопривреду Војводине. Колико европска регија троши на своје паоре? Колико је донација ЕУ потрошила на паоре Војводине (не на пољопирведне монополисте и тајкуне)? Како би све независнија аутономашка бирократија, која је пред банкротом још од августа ове године, прихватила скупе обавезе система субвенција у пољопривреди? Чијим новцима фенси паори мисле да плате праве паоре? Има ли међу више од две хиљаде бирократа европске регије бар једног који је кадар да израчуна и објави колико су они уложили у рад паора Војводине?
Треба имати на уму да осим демагогије, фенси паори за све ове године нису изградили ни један значајан погон за производњу струје, иако том темом упорно испирају уста (ФСЈ, 2. 11. 2010.), што значи да ће и струја морати да се плаћа скупље, пошто је у Србији ипак најјефтинија у Европи. А наилази нови, много гори талас светске кризе, о коме је јавност обавестио гувернер Шошкић (Вести онлајн, 13. 8. 2011.). О овоме војвођански аутономаши нису обавештени, пошто је сад њихова прва брига да нам мењају Устав.
Необавештене бирократе европске регије у Војводини би требало јако добро да се чувају да им у грлу не застане последњи „врео кромпир“. Сећате ли се када су током летошњег штрајка пољопривредника Војводине прави паори опколили фенси паоре у згради тзв. Владе европске регије? Тада је шеф европске регије побегао од реалности чак на север Бачке, где је новинарима као „потврду успешног развоја Војводине“ представио погон једне убоге чарапане. Три важне године нашег живота су Војводини потрошили такви као он ради Корхецовог статута, ради грабљења о функције без одговорности и ширења сопствених бирократских овлашћења.
Данас, кад је економско стање крајње опасно, они се баве Уставом. Упркос дубоко узнемирујућим показатељима реалности, настављају једино што знају – да заливају нашу равницу празним демагошким флоскулама. Њихови европски савезници већ најављују да ће наш стандард оптеретити потраживањем од 50 милијарди евра ради одштете „неуниформисаним“ окупаторима Војводине (ФСЈ, 28. 10. 2011.) . Међутим, нема више ни тренутка времена за чекање, мора озбиљно да се ради на спасавању Војводине од паразитске бирократије која је довела до банкрота. Једноставно, Војводина не може да чека. Ако се ништа не промени, та бескорисна бирократија ће довести војвођанске сељаке до глади, а грађане још оставити и без воде и без струје. У нашој Војводини без субвенција Републике Србије, развијаће се само њихова машта о евродизниленду, а наша реалност постаће све тужнија социјална драма.
Извор: Геополитика
