Početna Tekstovi ПОДЕЛА

ПОДЕЛА

6876
4
SHARE

ПОДЕЛА

 

Постоји само једна подела у нашем на друшту. О којој се намерно не говори.

Подела на ону ужасно малу мањину која је покрала државу и грађане.

И на ону ужасно велику већину која је дозволила да буде изманипулисана и опљачкана.

Све остале поделе су мање важне.

У ту ужасно малу мањину спадају сви они које зовем политички олош, похлепни тајкуни и сви остали лакеји који верно опслужују ову криминалну групацију.

Они су успели демагогијом, манипулацијом, лажима, преварама, уценама и претњама да опљачкају државу и грађане и да се докопају капитала.

Сада када имају капитал владају. Смењују се на власти и Курта и Мурта.

Суштина остаје увек иста – они владају и настављају да краду.

Тако је успостављен тоталитарни систем.

У ону ужасно велику већину спадају сви грађани који су опљачкани.

Није важно да ли су или нису изманипулисани.

Они грађани који су изманипулисани и гласају за политички олош, свесно прихвартају да буду опљачкани и да бедно живе. И то је њихов избор.Нема љутње.

Проблем је са огромном већином грађана, која није изманипулисана, која не гласа за политички олош, која одбија послушност тоталитарном режиму, али који су насилно опљачкани и чија су грађанска и људска права угрожена.

О тим грађанима нико ништа не говори.

И нико ту већину грађана не заступа.

Између политичког олоша, без обзира да ли су на власти или опозицији, и већине грађана, који нису изманипулисани, постоји непремостиви политички и људски јаз.

Потпуно је свеједно како се зове нови политички демагог и преварант, грађани њему не верују јер долази из криминалне групације политичких олоша.

Долази из истог тоталитарног политичког миљеа и његова улога је само да продужи трајање наше националне несреће, док све не буде пропалало и док држава не буде коначно банкротирало.

То ће се пририодно ускоро и догодити, као што је природно да пуна врећа мора да се једног дана испразни ако стално узимамо из ње и ако је не будемо пунили.

Било је времена када смо, желећи бољитак заједници, морали да запушимо нос и да подржимо једну политичку опцију против друге политичке опције, верујући да можемо тако да променимо тоталитарни систем.

Веровали смо људима којима су уста била пуна слободе, демократије и правде, али се врло брзо показало да је то све била једна велика превара.

И то време смо прошли.Платили смо велику цену те наше заблуде.

Данас више нико не може да нас превари, јер никоме ко се бави политиком не верујемо.

И зато одбијамо да будемо топовско месо у политичким обрачунима превараната око власти.

Суштина политичког система мора да се промени.

То је једино могуће рушењем тоталитаризма.

Нема рестарта истог тоталитарног система.

Када је стигао потоп, као Божија казна на поквареност људског рода, Ноје је у барку ставио од сваке врсте по једног представника да се спаси.

Али, подела није извршена на добро и зло, него су се бирани представници сваке врсте.

Тако је зло опстало, јер се прво увукло у барку.

Зло је увек спретније и сналажљивије од добра.

Подржавати неког политичког скота из исте политичке гарнитуре тоталитарног устројства политике је потпуна бесмислица.

То значи да прихватамо да се настави  превара, издаја, пљачка и пристајање на обману.

Зато предстојећи избори неће донети ништа, него ће послужити одржавању успостављеног тоталитаризма.

Подела на богате и сиромашне ће и даље  да остане, јер постојећи политичари не раде да се проблем сиромаштва реши, него да увећају свој лични капитал.

Сви политичари су исти и већина опљачканих грађана више никоме не верује.

Шта та већина грађана треба да уради ?

Пошто су опљачкани и обесправљени, пошто нису изманипулисани, него су свесни пропасти у којој се налазимо и свесни су неспсособности политичког олоша да нас извуку из оваквог стања, политичарима овакво стање највише одговара, већина грађана мора, напокон,  да се – УДРУЖИ.

То је једини начин да се одупру и одбране.

То је једини начин да сруше тоталитаризам и да се домогну слободе.

Ако је ово разумљиво и прихватљиво, онда је потпуно бесмислено тврдити, што се намерно спинује од политичког олоша, да политика не интересује грађане и да им се политика огадила.

Тако политички подлаци гурају грађане изван политике и политику остављају само екслузивно за себе, монополизују политику, што они и отворено говоре у својим наступима, чудећи се када се неко, изван њихове криминалне групације, кандидује на изборима, чудећи се како се усудио,  како се дрзнуо да се бави њиховом политиком.

Опљачкани грађани морају да се интересују за политику, јер једино политичким променама у друштву могу да реше своје сиромаштво и експлоатацију од стране владајућег олоша.

И стари Грци су оне који се нису интересовали за политику називали идиотима.

Интересовање за политику и доношење политичких одлука не значи да се морамо професионално бавити политиком.

О томе сам већ све писао залажући се за – директну демократију.

Удружени грађани морају да имају своју – организацију, јер је то једини начин да се остваре нове политичке идеје.

Та организација мора да буде усаглашена са том новом политичком идејом.

То значи, да та политичка организација мора да буде унутар себе демократска и да у свом организовању има уграђене постулате директне демократије.

Тако ће се избећи понављање једне те исте досадашње тоталитарне матрице.

Избећићемо стварање Лидера, Вођа, Фирера, Председника и Демагога.

Вратиће се поверење грађања у политику, јер нећемо имати плаћене политичаре и неће политика да буде уносан посао за оне који буду , једно кратко време, спроводили усвојену политику.

Удруживање опљачканих грађана, који нису изманипулисани, је дугорочан процес.

Пре удруживања мора да постоји ЗНАЊЕ и СВЕСТ о значају удруживања.

О значају политике и политичког деловања.

Зато и пишем, наступам и износим своје политичке идеје.

Обраћам се грађанину као политичком бићу, који може да промени свет око себе, али тога мора да буде свестан.

Мора да ослободи своју спутану енергију и да преузме у своје руке управљање друштвом, јер нико боље од њега не зна како да се уреди друштвена заједница.

Мој јавни рад је на том задатку.

То не може да се догоди преко ноћи, јер је велико неповерење према људима који износе нове политичке идеје. Никоме се више не верује. И зато људи који износе нове политичке идеје не смеју да буду носиоци нове политичке власти, јер само тако могу да докажу, својим личним примером, да истински желе да мењају политику и да мењају друштво, не тражећи никакве личне привилегије лично за себе.

Интерес заједнице мора да буде изнад личног инереса сваког појединца.

И појединац мора да остварује своје интерсе кроз интересе ослобођене заједнице.

Ово је угаони камен разумевања нове политике у друштву.

Нове политике, која неће на једној страни да ствара малу криминалну групу богаташа, док на другој страни већина грађана живи у беди, сиромаштву и безнађу.

Нове политике која ће искоренити сиромаштво, беду, просјачење, бескућништво,  глад, неухрањеност, која ће својом социјалном политиком у друштву заштити све они који не могу да раде, који су ометени у развоју, којима треба помоћ и старатељство, која ће заштитити старе и болесне људе, здравствене политике у којој ће основна здравствена заштита за све бити бесплатна и просветне политике која ће омоћути свим грађанима да се бесплатно школују и да , кроз свој рад, врате друштву оно што је друштво уложило у њих током школовања, како би се отворила могућност и за друге да се бесплатно школују и образују.

Нова економска политика ће рационално користити све државне, природне и људске ресурсе у Србији у корист добробити свих грађана.

Грађани ће бити једнаки у својим правима и обавезама, али ће њихова различитост омогућити бржи развој друштвене заједнице, јер ће се на тој различитости градити динамичан равој друштва и подизање укупног благостања заједнице.

Нисмо сви исти.

И не треба нам једнакост у беди и сиромаштву.

Не треба нам једнакост у ропском положају.

Сваки човек се рађа слободан и морамо се изборити за ту отету слободу.

Света борба за људско достојанство. Која нас испуњава и животу смисао даје.

Београд, 27.12.2016

SHARE

4 KOMENTARI

  1. Mislim da je problem upravo u tome što bi većina ljudi izabrala prije bijedu i siromastvo,
    nego slobodu i odgovornost. Ja mislim da će uraditi on, onmisli da će neko drugi i tako u
    krug, zato se ništa i ne radi. Lijep kaže Selimović u Dervišu.