Početna Sadržaj Crtice PLJUVANJE

PLJUVANJE

1752
0
SHARE

swearing

Pojedini čitaoci mi zameraju na „ pljuvanju i vulgarnosti“.
Sve ostalo podržavaju.
Smatraju da svojim ličnim primerom treba da pokažem da nisam poput onih koje kritikujem.

Slažem se zamerkama tih čitalaca.
Potpuno su u pravu.
Voleo bih da ne upotrebljavam takve reči.
Ali…………

Iskren sam uvek u svom pisanju i to je dovelo do toga da sve više ljudi u regiji i naši ljudi po svetu prate moj rad.
To mi mnogo znači. Nisam više usamljen u svojim idejama.
Ljudi shvataju o čemu pišem i to podržavaju.

Svi koji me lično znaju mogu da potvrde da nisam prostak.
Nisam ni vulgaran.
Opravdanje mog pisanja je sledeće.

Moje pisanje je protest.
Bunt.
Krik iz utrobe.
Ne pišem da bih se nekome dopao.
Ne pišem, jer ne znam šta drugo da radim.
Pišem iz nevolje.
Objasniću.

Potekao sam iz siromašne radničke porodice iz Zemuna.
Odrastao na ulici.
Na jedinom pravom i slobodnom tržištu.
Primoran sam bio od malena da se branim od baraba.
Jedini način odbrane je bio – tuča!

Oni koji su odrastali u to vreme znaju o čemu pišem.
Nasilniku niste mogli da odgovorite lepim rečima.
Ni hrišćanska poruka – ako te neko udari u jedan obraz, okreni mu drugi- nije vredela. Moje iskustvo je da je taj savet potpuna budalaština.
To u životu ulice ne funkcioniše.
Pokušao sam bezbroj puta lepim rečima i okretanjem druge strane obraza.
Nije vredelo.

Jedino što nasilnik razume je snaga pesnice.
Možda vam sada ovo izgleda nedemokratski i necivilizovano.
Slažem se, ali to je realan život.

Ako to sada prenesemo u javnost, gde sam prisutan tri decenije, onda stvari stoje ovako.

Političari su ološ.
Svi.
Najveće zlo u društvu.
Političari su nasilnici i prevaranti.
Gori su od kriminalaca, jer kriminalci imaju nekakav svoj kodeks.
Političari nemaju ništa. Ništa im nije sveto. Samo laži, krađe i obmana. Samo da ostanu na vlasti po svaku cenu.

Političari su opasniji od kriminalaca.
Kriminalci rade sa one strane zakona.
Političari rade po zakonu.
Iznutra razaraju društvo.
Sve institucije obesmišljavaju.

Borba sa političarima ne može da se vodi u belim rukavicama.
Lepim rečima i lepim manirima.
Ispadate budala.
Sprdaju se sa vama.

Borba sa političarima ne može da se vodi argumentima.
Oni nemaju nikakve argumente.
Služe se falsifikatima i obmanama.
Demagogijom zavode naivne.
Pretnjama primoravaju uplašene.

Borba sa političarima mora da se vodi, nažalost, na prizeman način.
Građani to odmah razumeju.
Kada kažete da je neko bitanga, to je građanima potpuno jasno.
Ne morate više ništa da pišete.

Sve moje teške reči posledica su tog nasilja političara nad nama.
Ne mogu to nasilje da trpim.
Priznajem, imam kratak fitilj.
To me je koštalo na ulici stotine tuča.
Moj kratak fitilj je posledica mog dinarskog temperamenta.
Violentan sam i emotivan.
Ne podnosim nepravdu.
Gadim se lažova.
Prezirem lopove po zakonu.
Ne mogu da prihvatim političke okove.

Ne mogu da se menjam.
I neću.
Mnogima se moje pisanje dopada. Baš zbog toga što je otvoreno i iskreno. Nema zadnje misli. Ogoljeno je, jer je to jedini način da probudimo svest zavedenih građana.

Nisam taktičan.
Ne znam da politički kalkulišem.
Zato se i ne bavim politikom.
I to je dobro.
Za mene i za javnost.

Za mene je dobro jer mogu da se sačuvam od politike.
Zbog toga trajem tri decenije u javnosti.
Za javnost je dobro, jer nisam u politici, nego branim principe javnosti.
Za javnost je presudno važno da ima slobodne i misleće ljude koji brane principe zajednice.
Ljude koji to rade iz ubeđenja.
Ne zbog novca ili karijere.

Dakle, ljudi poput mene su izuzetno važni za zajednicu.
Sve veća čitanost mojih tekstova pokazuje da zajednica to shvata.
Počinje buđenje zavedene zajednice.
To je velika stvar.
Moj skroman doprinos je da sam učestvovao u tom buđenju.

To što ja pišem nije nikakvo moje specijalno znanje.
Mnogi ljudi u opljačkanom i totalitarnom društvu isto to misle.
Moja osobenost je u tome što sam bio prvi i što imam staž u tom poslu.
Ništa više.

Siguran sam da bi većina mojih čitalaca bolje napisala tekst od mene.
Ali, nema gde to da napiše.
Niko neće to da objavi.
Moja tri decenije duga upornost, da se borim za principe zajednice, danas dobija sve veći značaj.

Da li mi to prija?
Naravno da mi prija.
Nisam vuk samotnjak.
Prija mi kada ljudi shvataju o čemu pišem.
Prija mi kada se ljudi javljaju i priznaju da sam ih probudio. Priznaju da su se izmenili i pokrenuli čitajući moje tekstove.
To je i bila moja namera.
Moje pisanje , dakle, ima smisla.

Moj lični primer je pokazan na delu.
Nisam nikada bio političar.
Sve su mi nudili da me uvuku u politiku.
Uspeo sam da se odbranim i zadržim svoju slobodu.

Ljudi ne razlikuju moj javni rad od političkog delovanja.
Moje pisanje i nastupi u javnosti, tamo gde mi dozvole, kreiraju javno mnjenje. To me ispunjava. Mene ne zanima da se operativno bavim politikom. To mi je dosadno.

Svi koji me poznaju zanju kakav sam profesionalac u biznisu.
To je moj teren
Tu se osećam kod kuće.
Javno delovanje je samo moja potreba da ispravim pogrešan smer kretanja civilizacije. Odnosno, naše zajednice.

Da li ću u tome uspeti?
Voleo bih da uspem.
Ako ne uspem, makar sam pokušao.
Neko će čitati moje ideje i nastaviće dalje.

Najvažnije je da prometejski plamen slobode i pravde visoko držimo iznad glave.
Drugi ljudi iz mraka će videti taj plamen i poći će za nama.
Treba nam dugačka i velika kolona sledbenika da promenimo društvo.
Verujem da je to moguće.
Zato i pišem i nastupam.
Kolona je sve veća.

Ako je sve ovo, dragi moji prijatelji, prihvatljivo, onda vas molim za razumevanje.
Molim vas, za razumevanje, jer sam to zaslužio.

Završavam, ne pljujem i ne vređam.
Iznosim samo ogoljenu istinu o onima koji su nas pokrali.
Koji su nam živote uništili. Koji su pretke obrukali. Koji su našoj deci oteli budućnost. Koji su nas prevarili, ponizili, okovali, nasamarili, lagali, pljačkali, vređali, ponižavali i koji nastavljaju svakoga dana to da nam rade.

Zar tim zlikovcima da ućutim?
Zar te barabe da obasipam lepim rečima?
Zar tim nasilnicima da okrenem drugi obraz?
Zar njima da oprostim za sve zlo koje su nam naneli?

Šta se rekli?
Kažite to glasno.
Hoću da vas čujem.

Zar tim skotovima da se sklonimo?

Kažete da ih pljujem i vređam?
Udaram ih rečima.

Pa, to nije ništa.
Sve dok ih rečima tučem.

Narod će da ih linčuje usranim motkama.
To je ta bagra zaslužila.

Ops!
Izvinite, opet sam bio prost.
Rekoh li vam, nisam ja za politiku.

Beograd, 17.10.2010

SHARE