Izvršenje platnog bilansa Srbije u periodu januar-jul
Autor: Miroslav Zdravković
Deficit tekućeg računa u periodu januar-juli ove godine izneo je 1508 miliona evra i bio je za 12,4% veći u odnosu na isti period prošle godine (za 167 miliona evra). U julu je bio veći za 28,6% (rast sa 118 na 151 miliona evra).
Deficit tekućeg računa je povećan usled smanjenog suficita na poziciji tekućih transfera (za 330 miliona evra) i povećanja deficita na poziciji dohotka (za 152 milion evra), a pri smanjivanju trgovinskog deficita (za 315 miliona evra).
Deficit u robnoj razmeni smanjen je za 10% (sa 3021 na 2720 miliona evra) pri rastu izvoza za 18,7% i uvoza za 5,2%.
U trgovini uslugama Srbija je iz deficita od 13 miliona evra, u periodu januar-juli prošle godine, prešla u suficit od 1,7 miliona evra. Izvoz usluga povećan je za 1,4% (sa 1417 na 1436 milion evra) dok je uvoz usluga povećan za 0,4% (sa 1430 na 1435 miliona evra).
Deficit na poziciji dohotka povećan je za 63,5% (sa 239 na 391 miliona evra), usled smanjivanja prihoda za 18,2% (pad sa 335 na 274 miliona evra), i rasta rashoda za 15,8% (sa 574 na 665 miliona evra). I dok su rashodi za plaćanje kamata identični vrednosti u periodu januar-jul prošle godine (smanjenje sa 400 na 398 miliona evra), odliv po osnovu profita direktnih investitora povećan je sa 165 na 259 miliona evra.
Suficit na poziciji tekućih transfera smanjen je za 17,1% (sa 1931 na 1601 miliona evra) usled smanjivanja prihoda za 15% (sa 2068 na 1757 milion evra) pri rastu rashoda za 14,2% (sa 137 na 156 miliona evra).
Mada je došlo i do smanjivanja priliva donacija (sa 108 na 83 miliona evra), osnovni razlog smanjivanja suficita je pad doznaka (sa 1494 na 1134 miliona evra). Prošlogodišnji priliv doznaka bio je precenjen usled knjiženja dela povratka deviznih sredstava u banke kao doznake, tako da je pitanje da li je stvarno došlo do njihovog smanjenja, ili su zapravo povećane.
Ukupan suficit na kapitalnom i finansijskom računu, po odbitku promena deviznih rezervi, smanjen je sa 2247 miliona evra, u periodu januar-juli prošle godine, na 598 miliona evra u istom periodu ove godine. Pri tome je u maju (62 miliona evra) i junu (67 miliona evra) došlo do deficita na ovim računima, što se pri put dogodilo u dva uzastopna meseca (do sada se deficit dogodio u oktobru 2008. godine i januaru 2009. godine). U julu je došlo do evidentiranja skromnog suficita u iznosu od 12 miliona evra.
Priliv kapitala (investicije i krediti) smanjen je sa 1469 na 717 miliona evra, dok je na pozicijama «gotov novac i depoziti» iz suficita od 780 miliona evra, u peridu januar-juli prošle godine, došlo do prelaska u deficit od 120 miliona evra u istom periodu ove godine.
Neto priliv kredita je smanjen sa 630 na 129 miliona evra.
Neto priliv stranih direktnih investicija smanjen je sa 896 miliona evra na 520 miliona evra. Pri tome je došlo do rasta investiranja u inostranstvo sa 10 miliona evra, u periodu januar-juli prošle godine, na iznos od 110 miliona evra. Priliv SDI smanjen je sa 906 na 623 miliona evra. Priliv investicija u iznosu od 102 miliona evra u julu je najveći u ovoj godini nakon vrednosti u januaru (124 miliona evra) i martu (156 miliona evra).
Kod portfolio investicija imamo povoljna kretanja: iz deficita od 57 miliona evra, u periodu januar-juli prošle godine, sada smo prešli u suficit od 69 miliona evra.
Kod korišćenja finansijskih kredita došlo je do smanjivanja suficita sa 266 miliona evra, u periodu januar-juli prošle godine na 87 miliona evra u istom periodu ove godine. Korišćenja srednjeročnih i dugoročnih kredita iznela su po 2301 miliona evra u oba perioda, otplate su smanjene sa 1564 na 1541 miliona evra, dok je odliv kratkoročnih kredita povećan sa 471 na 673 miliona evra.
NBS je smanjila korišćenja kredita sa 783 na 237 miliona evra. Vlada je povećala i korišćenja (sa 272 na 657 miliona evra) i otplate kredita (sa 87 na 131 miliona evra).
Banke su smanjile neto odliv kredita, sa 172 miliona evra, na 70 miliona evra. Korišćenja su povećana sa 265 na 854 miliona evra, otplate su povećane sa 93 na 316 miliona evra, a smanjivanje kratkoročnog duga povećano je sa 344 na 608 miliona evra.
Ostali sektori su u periodu januar-juli prošle godine smanjili dug za 529 miliona evra, a u istom periodu ove godine za 600 miliona evra. Korišćenja novih kredita smanjena su sa 983 na 554 miliona evra, otplate su smanjenje sa 1384 na 1090 miliona evra, a kratkoročni dug je smanjen po 127 i 63 miliona evra, respektivno.
Ukupno servisiranje spoljnog duga (plaćena kamata i otplata glavnice) smanjeno je sa 1965 na 1936 miliona evra. Stopa servisiranja spoljnog duga smanjena je sa 41,1% na 35,7% usled rasta izvoza robe i usluga sa 4781 na 5429 miliona evra.
06.10.2010.
