AMERIKANCI SPREMAJU RAZBIJANJE SAUDIJSKE ARABIJE NA NEKOLIKO DRŽAVAutorak, 17 jul 2012 09:41 .Nafta iz Persijskog zaliva uglavnom ide u Kinu i Evropu, što znači da bi rasparčavanje Saudijske Arabije Amerikancima dalo bolju kontrolu strateških konkurenata
Iza izjave vlasti Kraljevstva Saudijske Arabije da žele da pomognu Siriji da „stekne demokratiju” kriju se sasvim banalna računica: da se zada udarac ključnom savezniku Irana – Siriji i, generalno, da se oslabe pozicije šiita na Bliskom Istoku.
Nimalo usput: i da se odloži nazrevajuća eksplozija nezadovoljstva u sopstvenoj zemlji.
Britanski The Guardian je već objavio da postoje sve pretpostavke potrebne za dolazak „arapskog proleća“ i u Saudijsku Arabiju – sveobuhvatna represija vlasti, korupcija, masovna hapšenja građana, porast broja političkih pritvorenika.
Dinastija Saudita se plaši da ostane jedan na jedan sa opozicijom i da izgubi podršku Vašingtona. Zato i deluje u interesu SAD kao da ne shvata da nju baš ta saradnja približava kobnoj granici.
Pravac koji su vlasti Kraljevstva uzele na Bliskom Istoku može da im donese samo ružno iznenađenje.
Uzmimo za primer okupaciju Bahreina: 75 odsto svih njegovih stanovnika su šiiti. Nezadovoljni svojim ponižavajućim položajem, oni su izašli na mirne ulične proteste. Saudijski vojnici su u krvi ugušili taj protest, uz ćutljivo odobravanje Vašingtona (SAD drže na ostrvu Bahrein veliku vojnu bazu).
Danas se nad svim administrativniim zdanjima minijaturne ostrvske monarhije vijore zastave Bahreina i Saudijske Arabije. Dve hiljade saudijskih vojnika štite despota Bahreina od naroda. U Rijadu već odavno kuju plan da se Bahrein pripoje Saudijskoj Arabiji.
Sve to izdaleka podseća na iračku okupaciju Kuvajta 1991. godine i na američku „kaznu” koja je usledila nakon toga. Tada se Irak Sadama Huseina deklarisao kao saveznik SAD, šta više, sami Amerikanci potajno su podsticali Sadama da napadne Kuvajt, obećavši da mu neće smetati. Irak koji je izgubio dug i iscrpljujući rat sa Iranom, imao je ekonomske poteškoće, tražio je moralni revanš. Slab sa vojne tačke gledišta, Kuvajt – kojem je Bagdad bio dužan novac – bio je u tom pogledu idealan „objekat”.
Sada se istorija umnogome ponavlja. Dinastija Saudita je položila nade u razaranje Sirije, ali je proces počeo da „proklizava”. Zato je „na juriš” osvojila Bahrein.
„Arapsko proleće” uveliko kuca na vrata Saudijskog kraljevstva. Vladajuća porodica se nadala da će uništavanje Sirije dovesti do razaranja Irana i da bi u tom slučaju Saudijska Arabija mogla da postane regionalna superdržava, ali na tome još ima da se radi.
Administracija Baraka Obame se dinstancira od dinastije Saudita, a vreme ne ide na ruku ovom kraljevskom domu. Koliko je daleko dan kada će „međunarodna zajednica” podsetiti Rijad na „mirnu” okupaciju Bahreina?
Današnji uzdržani odnos Vašingtona prema Saudijskoj Arabiji je veoma karakterističan. SAD sigurno neće braniti Rijad u slučaju masovnih protesta, jer se ideja „demokratizacije” učvrstila u glavama američkih stratega. U poslednje vreme dosta se priča o američkim mapama prekrajanja državnih granica na Bliskom Istoku. I ako tu i postoje različita tumačenja, povodom Saudijske Arabije svi anglosaksonski „kartografi” se slažu: ujedinjeno kraljevstvo neće još dugo postojati!
U članku „Granice na pesku” objavljenom u američkom časopisu Vanity Fair, diplomata Denis Ros, koji je radio na Bliskom Istoku, istoričar Devid Fromkin i politolozi Kenet Polak i Denijel Bajman, predstavili su svoje viđenje budućnosti Bliskog Istoka. Svi oni se zalažu za obaveznu podelu Saudijske Arabije i Iraka.
Irak je faktički podeljen, a Saudijska Arabija čeka na red.
Amerikanci Majkl Dejvi i Ralf Peters u svojim „naučnim“ člancima predložili su da se Saudijska Arabija rasparča na nekoliko država. Prema mišljenju M. Dejvija, to će omogućiti da se „završi sa vehabizmom i islamskim ekstremizmom“.
Podela Saudijske Arabije „srušiće i monopol Saudijske Arabije na isporuke nafte“ – na to skreće naročitu pažnju Majkl Dejvi. Njegovo rezonovanje vredi saslušati.
Još u januaru 2006. između vlada Kine i Saudijske Arabije bio je potpisan sporazum o saradnji u sferi nafte i gasa. Rezultat: Saudijska Arabija je postala glavni trgovinski partner Kine na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Krajem marta ove godine, Kina i Saudijska Arabija su se dogovorile su se o izgradnji ogromne rafinerije u lučkom gradu Janbu na Crvenom moru, koja se po planu pušta u rad 2014.
Danas Kina uvozi iz Saudijske Arabije više nafte nego SAD. Trenutno Bliski Istok zauzima svega peto mesto na listi zemalja i regiona koji snabdevaju naftom SAD. U poslednjim decenijama povećane su isporuke energenata u SAD iz Venecuele, Kanade, zemalja Zapadne Afrike, pre svega Nigerije, i iz Meksika. Osim toga, u SAD-u su aktivno počeli sa istraživanjima sopstvenih nalazišta, sa težnjom da smanje zavisnost od zemalja-izvoznika nafte.
Nafta iz Persijskog zaliva danas uglavnom ide u Kinu i Evropu. Ovo znači da bi rasparčavanje Saudijske Arabije Amerikancima pružalo priliku za bolju kontrolu strateških konkurenata SAD.
Postoji još jedan aspekat. Pošto je Kina već postala glavni trgovinski partner Saudijske Arabije, postavlja se pitanje: da li će Rijad i dalje prodavati svoju naftu za američke dolare, ili će preći na plaćanje, na primer, u juanima ili za evre?
Takav korak bi predstavljao katastrofu za ekonomiju SAD. Saudijska Arabija je 1973. potpisala sporazum sa Vašingtonom o prodaji nafte u dolarima SAD u zamenu za zaštitu od susednih zemalja i kupovinu američkog oružja. Primer Saudijske Arabije su sledili i drugi, i do 1975. svi članovi Organizacije zemalja izvoznica nafte (Organization of the Petroleum Exporting Countries) su se složili da denominiraju isporuke svoje nafte u američkim dolarima.
Sistem nafta-dolar koji se formirao 70-ih godina XX veka odmah je stvorio veštačku potražnju američkog dolara u čitavom svetu. Kako je rasla potrošnja nafte tako je rasla i potreba za dolarima SAD.
Promet naftnih dolara prolazio je kroz Federalni rezervni sistem i stvarao je međunarodnu potražnju dolara. U isto vreme, Amerikanci su dobijali naftu iz čitavog sveta skoro za xabe (pošto je FRS privatna banka, štampala je svoje ničim obezbeđene papiriće u potrebnim količinama).
Ako danas Sauditi naume da prodaju naftu ne za dolare, mnogi mogu da sleduju njihov primer. Nije teško pogoditi da će Amerikanci preduzeti sve korake kako ne bi dozvolili da se nafta „otkači“ od dolara.
Amerikanci su već stvorili medijsku baza za nanošenje udara po kraljevstvu Saudita. Dva bivša senatora su u sudu države Njujork marta 2012. pod zakletvom izjavila da je moguće da su vlasti Saudijske Arabije bile umešane u teroristički napad 11. septembra 2001.
„Ubeđen sam u postojanje direktne veze između, u najmanju ruku, nekih terorista, koji su učestvovali u terorističkom napadu 11. septembra, i vlade Saudijske Arabije”, izjavio je bivši senator-demokrata iz Floride Bob Grem.
Izjave bivših američkih senatora povezane su sa tužbom koju su podnele porodice žrtava terorističkog napada 11. septembra još 2002. godine. Tužba upire prstom u Saudijsku Arabiju. Tužioci su ukazali da je 15 od 19 terorista (koji su oteli avione 11. septembra) bili građani te države. Osim toga, sam Osama bin Laden, koga je vlada SAD zvanično proglasila za organizatora terorističkih napada, bio je poreklom Saudijac, a porodica Laden, koja još uvek živi u kraljevstvu, uživa veliko poštovanje.
Pristalice verzije o „saudijskom tragu” u terorističkim napadima 9/11 takođe podsećaju da su saudijski prinčevi više puta slali poprilične novčane iznose nizu terorističkih organizacija, uključujući i Al-Kaidu. Sve ove činjenice u nekom trenutku mogu da se sklope zajedno i da `prorade` protiv Rijada.
Katar koji se već istakao prilikom svrgavanja Moamera Gadafija, a koji sada ulaže velike napore da svrgne Bašara Asada, pomoći će Amerikancima u slabljenju uloge Saudijske Arabije na Bliskom Istoku.
U internetu na arapskom jeziku pojavila se informacija o postojanju audiosnimka gde emir Katara Hamad bin Kalifa veoma neprijatno govori o saudijskoj kraljevskoj porodici, naglašavajući da će „saudijski režim pasti od ruke Katara”.
„Jednog lepog dana, Katar će ući u El Katif i Istočnu provinciju, razbiće Saudijsku Arabiju dok njena vojska neće moći ništa da učini”, – izjavio je navodno katarski emir, imajući u vidu najbogatije naftne oblasti Saudijske Arabije. Osim toga (kako sledi iz iste informacije), emir Katara je navodno tvrdio da su vlade SAD i Velike Britanije tražile da im dostavi detaljan izveštaj o stanju u Saudijskoj Arabiji, pokazujući želju da „svrgnu” vladajući tamo režim.
„Zbog toga Katar danas ima veće privelegije nego Saudijska Arabija, na njegovu teritoriju se prebacuju američke vojne baze. Mi smo uspeli da razbijemo saudijski monopol i da nametnemo naše gospodstvo u arapskom regionu. Mi aktivno radimo na tome da treba naneti ekonomski i politički poraz Rijadu, a narodna revolucija je bliska kao nikad do sada”, – navodno je izjavio emir.
Vrlo je moguće da takav telefonski razgovor nikada nije obavljen, da je to dezinformacija jedne od zainteresovanih strana, ali nema sumnje da je bogati gasom Katar istupio i nastavlja da istupa kao jedan od sponzora „arapskog proleća”.
Danas treba vrlo pažljivo pratiti razvoj političke situacije u Saudijskoj Arabiji i oko nje. Stiče se utisak da sledeća scena drame „Veliki Bliski Istok” – u kojoj treba da se desi prekrajanje mape sveta u interesu anglosaksa – može da se odigra u Rijadu.
Neoprezna politika Saudijske Arabije samo približava takav rasplet.
Izvor Fakti, 16. 07. 2012.
