ПЈЕР ПАОЛО ПАЗОЛИНИ
„ ФАШИЗАМ АНТИФАШИСТА“
Наслов ове књиге је фантастичан.
Погађа саму суштину данашњег глобалног фашизма.
Кога ја зовем – амерички корпоративни фашизам.
Пазолини је писао ове текстове, који су уврштени у књигу, у периоду 1962 -1975.година.
Али, текстови су савремени и показују генијалну визију једног од највећих италијанских интелектуалаца.
Напомињем, због оних који никада нису чули за Пазолинија, да је он ритуално убијен 02.новембра 1975.г. на плажи у Остију од фашиста, јер нису подносили његове јавне критике и филмове, оптужујући га да је непоправљиви комуниста.
Шта је за Пазолинија фашизам у савременом добу?
„ Италија управо хита ка благостању које није ништа друго до егоизам, глупост, некултура, оговарање, лажни морализам, силеџијство, конформизам: понудити се, на неки начин, да се доприносе таквом обезвређивању, то је сада фашизам.“ / 6.септембар 1962 – стр.13/
Пажљиво прочитајте који су елементи савременог фашизма, које наводи Пазолини.
Благостање које је створила потрошачка цивилизација је привид.
Све што је изнео и данас имамо у савременом друштву, ништа се није променило, што значи да је фашизам жив, да обезвређује све друштвене вредности и да уништава човечанство.
Због тога Пазолини тврди да више нема традиционалног фашизма и да :
„ Нема више значајне разлике….између било ког италијанског грађанина фашисте и било ког италијанског грађанина антифашисте.“ / стр.20/
Фашизам и антифашизам су исто.
Зар то није јерес написати?
Исто су јер бране тоталитарни политички систем.
Кога контролишу корпорације и које намерно обезвређују друштво, стварајући, како је написала Шошана Зубоф, доба надзорног капитализма.
Пазолини искрено признаје да не зна у чему се састоји та нова Моћ и ко је заиста представља, зна само да је не представља ни Ватикан, ни војска, ни политичке странке, нити индустријалци, него једна транснационална целина, која „ трансформише сељаке и пролетаријат у малограђане“, само са једним циљем да се оствари Развој, односно „да се производи и троши“.
/ стр.27/
Потрошач постаје хедониста, који хоће да „ све преуреди с немилосрдношћу коју историја није никада познавала.“
Тако настаје култура уједначавања, „ реч је о једном репресивном уједначавању…. које се постигло наметањем хедонизма и животне радости.“
Какве су последице по друштво?
„ …човек тако губи осећај за оно што је важно, не зна где су границе, гурнут је у стање праве и потпуне аномије.“ / стр.28/
Зар данас не живимо у распаду Западне цивилизације, која је изгубила осећај за меру, која нема никакве границе и где су уништене све моралне вредности?
То американизовано упросечавање, униформисање, конфекционисање, стандардизовање у потрошачке облике малограђанштине, репресивно уједначавање, довело је до тога, наводи пример, да „ на тргу пуном младих људи , по физичком изгледу, нико не би могао да направи разлику измешу радника и студента, фашисте и антифашисте, што је било могуће 1968.године.“ / стр.30/
Нови фашизам је амерички прагматичан.
Нема реторичког залагања за хуманизам
„ Његов је циљ преуређење и уједначавање, брутално тоталитрано, света.“ / 24. јун 1974. – стр.33/
Након пола столећа, сведоци смо да је амерички корпоративни фашизам брутално тоталитаран.
И све данашње несреће, које се дешавају у свету, потичу из тог бруталног тоталитаризма, који не може више да опстане и који се распада.
Због таквих својих ставова, Пазолинију је изузетно тешко, јер је разоткрио нови фашизам.
„ Италијета је била земља жандара која ме је ухапсила, судила ми, прогонила ме, мучила и линчовала током скоро две деценије.“ / стр.35/
Како да се уман човек одбрани од бруталног тоталитаризма?
„ Читање, самоћа и одвојеност, кругови пријатеља, обично малобројних..“
/ стр.36/
Под тим потрошачким ударом нестају различите културе.
„ Културна интеграција Конзумерског центра уништила је различите културе Трећег света.“ / стр.38/
Живи се по новим вредностима.
„ Нова култура цивилизације потрошње, тачније НОВОГ ТОТАЛИТАРИЗМА репресивнијег од било ког до сада виђеног.“ / стр.39/
Глобални феномен уједначавања је последица идеологије потрошачког хедонизма, који од људи праве конформисте.
„ Људи су конформисти и сви личе једни на друге у складу са међукласним кодексом.“ / стр.40/
Пазолини устаје у одбрану младих људи, који „ нису рођени да би били фашисти“, већ је њихов нови фашизам „ један окрутни облик очајања и неурозе.“ / стр.41/
Па, где ми то живимо?
Живимо у „ време вулгарног политичког реализма.“ / стр. 43/
Живимо у времену где су „ католици у Ватикану заборавили да су хришћани.“
/ стр.44/
Живимо у атмосфери „ опште незаинтересованости, занемаривања и презира.“ / стр.44/
Шта онда да радимо?
„ У политичком животу има трагичних тренутака када је потребна СНАГА да се у таквој игри учествује. Нема другог решења.“ / стр.52/
Пазолини се залаже да се води непрестална борба, јер нечињење је за њега грех.
Нема повлачења.
Ако се повучемо, онда тоталитарни политички систем дивља.
Тако је настао први фашизам.
„ Фашизам није био на почетку ништа друго него помоћна снага послодавцима. На крају је постао зла убилачка маскарада.“ / стр.56/
Такав фашизам се више никада неће поновити.
Али, антифашисти су данас глупи и злонамерни, „ јер се боре са феноменом мртвим и укопаним, управо археолошким, који не може више да уплаши никога.“ / страна 59/
Какав је то антифашизам?
„ То је сасвим удобан и сасвим опуштен антифашизам“/ стр.59/
Шта је данас прави фашизам?
„ Верујем, дубоко у то верујем, да је прави фашизам …ПОТРОШАЧКО ДРУШТВО…То, коначно, значи да је потрошачка цивилизација једна диктаторска цивилизација.“ / стр.60/
Које су последице?
„ У двадесет година фашизма, верујем да нисмо имали толико жртава колико је донео фашизам ових последњих година.“ / стр.63/
Па шта раде антифашисти?
„ Антифашизам је бескористан, лицемеран, суштински по вољи режима.“
/ стр.65/
Шта можемо да закључимо?
„ Континуитет између фашистичког фашизма и демохришћанског фашизма је потпун и апсолутан.“
Шта је онда са демократијом?
„ Демократија коју су демохришћански фашисти истицали против фашисистичке диктатуре била је бестидно формална.“ / стр.68/
Како то ?
„ Почивала је на апсолутној већини која је освојена захваљујући гласовима широких слојева средњег сталежа и огромних маса сељака које је водио Ватикан. Ватикан је такво управљање могао да заснује само на једном потпуно репресивном режиму.“ / стр.69/
Како се елите нису томе супроставиле?
„ Провинцијализам, суровост и незнање како елите тако, на другачијем нивоу масе, били су једнаки колико на почетку фашизма толико и током прве фазе демохришћанског режима. Пардигме за ово незнање били су ватикански прагматизам и формализам …. Који се потхрањивао бесмисленим надањима интелектуалаца и противника режима.“ / стр.69/
Тако су се интелектуалци заваравали да формална демократија, ипак, нешто значи. / стр.70/
Пазолини је разорио ту лаж.
Коју србски интелектуални одроди до данас, нажалост, нису разумели.
Неће да разумеју, због свог потрошачког конформизма, јер је њима лично добро и ништа не желе системски да мењају у тоталитарном устројству друштва.
Они и даље верују у лажну представничку демократију, која је обесмислила Демократију и уништила Републику, док подржавају глобални тоталитаризам, све под паролом примене пропалих европских стандарда, те пристају да буду топовско месо строго контролисаних политичких станака корпоративног фашизма.
Приморан сам такве интелектуалце да назовем политичким идиотима, јер они, упркос својим звањима, професурама и докторатима, потпуни су политички дилетанти.
Шта је узрок толикој деформацији људске свести?
„ …присила ПОТРОШАЧКЕ МОЋИ је преобликовала и деформисала свест италијанског народа све до непоправљиве деградације. То се није догодило у доба фашистичког фашизма , периода у ком се људско понашање одвојило од савести.“ / стр.72/
Каква је будућност?
„ …група људи…води ка економској, еколошкој, урбанистичкој и антрополошкој катастрофи.“ / стр.77/
Ко су ти нељуди?
„ Лажна замена ових тиквана другим тикванима.“
Наш паметни и древни народ их зове Курта и Мурта.
Гвозедни закон олигархије се одржава.
Нема спаса човечанству, док га не срушимо.
Пазолини је разорио тај лажни свет новог фашизма.
И фашизам антифашиста.
Београд, 7532.г. шумопад
