Početna Sadržaj Reagovanja PITER BROJGEL

PITER BROJGEL

1435
0
SHARE

THE MILL&THE CROSS
 Film  Alesch Majevski

Piše : Branko Dragaš

Moj najomiljeniji slikar Piter Brojgel je dobio film.Režiser se opredelio da filmski  uđe u Brojgelov svet preko njegove slike „ Nošenje krsta“  iz 1564 godine i da oživi sliku kroz brojgelovku fotografiju. Genijalnost ovoga slikara  i njegova osobenost,paleta,kolorit,kompozicija slike,ingenioznost ljudskih karaktera, sudbine ljudi,podsmeh svome dobu,prikazivanje gluposti,primitivizma,sujeverja,obesti moćnih,nagoveštaj propasti feudalnog doba i vizionarske ideje o budućnosti, teško se sve to može izraziti na filmskom platnu. Jednostavno, kamera nije u mogućnosti da uhvati taj inteligentni i vrcavi presek jednog doba.Zato je režiser imao nemoguć zadatak da savremenom gledaocu,filmskim jezikom,približi Brojgelov svet i on se hrabro upustio i oživeo sliku o Hristovom nošenju krsta.

 

Sam taj pristup režisera je vrlo neobičan za prikazivanje flamanskog slikara,ali je daleko bolje i sveobuhvatnije dočarao brojgelovski svet, nego da je rađena klasična biografija slikara.Najveća zasluga pripada fotografiji koja je,na momente izgledala,kada se statisti u kadru nisu pomerali, kao da je prava Brojgelova slika koja će svakog trenutka da oživi.Kontrastima svetloga i tamnoga,naročito u scenama kada se iz utrobe mlina,koji se  nalazi na steni i simbolizuje božanske visine,mlinar penje ka vrhu,dok tupo odjekuju njegovi koraci na drvenim,spiralnim stepenicama,kao i igranje dece u drvenoj kući,njihovi nestašluci, zađevice,rvanja,podmetanja i istrčavanja na svetlost dana,oličenog u blistavom pejsažu planina u pozadini slike,režiser je pokazao svoju ingenioznost u razumevanju brojgelovog razigranog sveta.Uspeo je da oživi  Brojgelovu maštu i da nas uvede u taj  karnevalski svet u kome se,umesto same razuzdanosti,slobode i igre, prikazuje i tiranija,zločin,kazna,beda,ponižavanje i ,na samom kraju,kao sublimacije tih kontrasti,slično kontrastima svetlo i tamo,Isus Hrist nosi sve naše patnje na raspeće, verujući da njegova žrtva ima smisla i da će uspeti da promeni taj svet iz koga dobrovoljno olazi.

Međutim, razuzdani svet  to ne primećuje, ne obraćaju pažnju na stradalnika, osim njegovih sledbenika,koji shvataju da prisustvuju nečemu veličanstvenom i neponovljivom,nečemu što će obeležiti čovečanstvo,koje je opijeno  banalnošću svakodnevnice i koje veću pažnju i više interesovanja pokazuju za razapetog na točku istorije, nego za Sina Božijeg.Kada se u nekoliko kadrova pojavljuje čovek koji uporno gura svoj točak u nepoznato i neizvesno, onda se setim Pekića koji je, govoreći o Sizifovom guranju kamena uz brdo, smatrao da je možda i sva suština i tajna života upravo u tom večnom guranju jednog te istog,jer iza toga brda ili iza toga guranja točka, ne postoji ništa,osim jedne avetinjske praznine koja ubija sam život i njegov smisao.
Ima jedna sjajna scena kada debeljškasti mlinar,nalazeći se na krovu sveta,podbočen na svoju ruku,dosadno i nezainteresovano, kao da će zaspati, posmatra sve što se dešava dole,ispod njega, kod običnih,malih smrtnika,ne uzbudjujući se što španska okupatorska konjica u svojim jarko crvenim odorama,uvodi strah i trepet u podanike,tuku bičem,kažnjavaju,hapse i razapinju na točak,muče Sina Božijeg,dok  mlinar mirno i spokojno,odsutno,bez ikakvih osećaja,dremajući gleda na sva ta čovekova stradanja.Režiser je uspeo da uhvati tu brojgelovsku ironiju nad sudbinom raspojasanog čovečanstva,uspeo je da nam otškrine ta zakovana vrata i da pokaže da se ništa kroz vekove nije promenilo, da tiranija i ludost nemaju granice,da  je čovek ostao poražen,okovan,prikovan,razapet i kažnjen, uprkos svim tehničkim revolucijama, da je čovek ostao zaglupljen,zatupljen i ograničen,pa je intiligentnom čoveku,umetniku,slobodnom duhu,ostalo da se poigrava sa tim činjenicama i da se virtuoznom ironijem uzdigne iz tog večnog okretanja i guranja jednog istog kolskog točka.
Brojgel je slikao svoje doba. I mi danas stojimo zapanjeni pred njegovim platnima,koji su nam razumljivi,bliski,koji govore sve svetske jezike i koji su bliski svima koji drže do svoje moralne vertikale.
Pogledajte ponovo  pažljivo Brojgelove slike,ako ste ih nekada gledali i zaboravili ste šta vam se u njima sviđalo.
Ako niste gledali, uzmite i pogledajte.Polako i strpljivo.Ne žurite.Svaki detalj vidite. Shvatićete zašto je Brojgel vanvremenski slikar. I zašto su savremeni umetnici moleri propale komercijalne civilizacije.

Režiseru sve pohvale.
Bilo bi interesantno da vidimo kako bi snimio film po Brojgelovoj slici „ Velike ribe gutaju male“ iz 1556. Film bi mogao da se posveti špekulantima sa Vol Strita. Sliku „ Vavilonska kula“ iz 1563 treba posvetiti briselskoj administraciji. Sliku „ Trijumf smrti“ iz 1562 Imperiji u rastrojstvu.Sliku „ Borba mesopusta“ iz 1559 posvećujemo  bivšim jugoslovenskim državama.Sliku „ Luda Marketa“ iz 1561 posvećujemo Evropi, a slike „ Zemlja dembelija“ posvećujemo Srbiji i sliku „ O slepcima“ iz 1568 srpskim političarima.

Na  kraju, nešto još da naučimo,šta znači danas kada govorimo o medernosti? Ko je moderan? Piter Brojgel ( 1530-1569) je danas moderniji u svom izražaju,nego gomile netalentovanih kvazimodernih intelektualaca koji služe svim režimima i dokazuju da su još za života zaboravljeni. Ljudska glupost je svemirska pojava,ali umetnički talenat je Božiji dar čije delo večno traje.
Beograd,20.12.2011

SHARE