ПИТАГОРЕЈЦИ
Следбеници математичара, астронома, филозофа, мистика, пророка и реформатора Питагоре / 570 г.п.н.е – 495 п.н.е /.
Није оставио ниједан писани траг.
Касније ни Конфучије, нити Сократ нису оставили писане трагове.
Али њихове мисли и данас проучавамо.
Оставио је траг у срцима и души његових ученика и следбеника.
Веровао је да свемир и број чине хармонију света.
Проповедао сељење душа, ненасиље и суздржаност.
Умереност, самоконтрола и саосећајност су врлине.
Не треба тежити тренутном задовољству , него трајној унутрашњој чистоћи.
Залагао се за етику једнакости и поштовања.
Човек не може да буде изнад другог човека.
Дисциплина, знање и морални живот води нас у мудрост.
Неприлике у животу су прилике за наше учење и мењање.
Живот је дуг пут душе. Душа се не губи, него путује.
Заједница питагорејаца је била умерена, промишљена и дисциплинована.
Нису имали лични интерес, него су следили ред и опште добро.
Учествовали су у друштвеном животу и нису тражили никакву власт.
Заговрали су стабилност, законитост и хијерархију која је утемељена на способности.
Друштвом морају да управљају они који су показали моралну зрелост и самоконтролу.
Демократски слојеви становништва, задојени демагогијом и популизмом политичког олоша, били су сумњиви према питагорејцима и нису прихватали њихове ставове.
Страх од непознатог се претварао у агресивну мржњу и отворено непријатељство.
Политичком олошу нису одговарали питагорејци због критиковања корупције, раскоши и величања моралних начела заједнице.
Моћници су се осећали угрожено и њихов прагматично деловање је било да масу грађана усмери на насиље.
Питагорејци су веровали да ће својим етичким примерима да промене заједницу, али су потценили страх и завист масе.
Због тога што су инсистирали на реду, хармонији, моралу и врлини, почели су да их прогањају.
Хтели су да обликују заједницу према принципма разума и етике, али грађани то нису хтели да прихвате.
Веровали су политичком олошу.
Политичари су усмеравали народ да друштво пропада због питагорејаца.
Почео је Терор над питагорејцима.
Питагорејски ред се брзо урушио.
Питагорао је протеран и убијен.
Идеја да се људи могу ујединити око Етике, Знања и Самодисциплине, била је уништена пред силама Страха и Моћи.
Али питагорејске идеје нису нестале.
Ево, данас, пишем о њима и подсећам јавност.
Нема ничега новог под капом небеском.
Вртимо се у истом кругу тражења смисла живота.
Ваљда ћемо једном да се опаметимо и ослободимо кобног утицаја политичког олоша.
Ваљда ћемо да почнемо да слушамо наше паметне питагорејце.
Београд, 7535.г. цветањ
