Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Špijuni

Špijuni

974
0
SHARE

Nedavno sam proèitao da gradske vlasti u Kragujevcu imaju probleme sa malim kuænim fabrikama koje godišnje na „divlje” proizvedu oko 1 milion pari obuæe. Od papuèa i klompi na gradskom buvljaku, do najmodernijih muških i ženskih kožnih cipela koje se prave u stotine modela, preplavljeno je tržište. Cena je vrlo povoljna, èesto ne prelazi ni 15 €, ali se dizajn, po napisu izveštaèa, na prvi pogled ni po èemu ne razlikuje od italijanskog. To što se dizajn ne razlikuje je, naravno, za svaku pohvalu. Dobro je da neko prati svetske tendencije.

Pa dobro, a u èemu je onda problem? Problem je u tome što se za godinu dana izbegne plaæanje poreza za 2,5 mil €. Samo jedan od „velikih bosova” koji organizuje proizvodnju dnevno izbaci 200 pari cipela i èista zarada mu je minimum 3-4 € po paru.

Èitam dalje da su gradske vlasti neodluène šta da rade: kažnjavati ili ubeðivati? Finansijska policija kontroliše samo registrovane firme. Tržišna inspekcija ne kontroliše proizvodnju, veæ samo trgovinu. Jedan od naèina rešavanja problema naèelnik Tržišne inspekcije vidi „preko prijava graðana, što se ne dešava èesto”. I dobro je što se ne dešava èesto. To pokazuje da naši graðani znaju o èemu se radi i odbijaju da budu balkanski špijuni.

U zemlji u kojoj je 853.000 ljudi nezaposleno i gde nije pokrenuta privreda i proizvodnja, suludo je oèekivati da graðani budu dostavljaèi onih ljudi koji, ipak, proizvode robu i imaju kupce. Kaznama i špijuniranjem se ne može pokrenuti proizvodnja. Ni predlog, jednog drugog zvaniènika, da „inspekcija stekne poverenje kod graðana i da ih ubede da je korisnije i za njih i za državu da rade legalno”, nije realan.

Tržišna privreda se bazira na korisnosti i interesima, ubeðivanje nije ekonomska kategorija, veæ demagoška parola. Graðani, dakle, nemaju interesa da rade legalno. Nikakvo ubeðivanje ih neæe naterati da rade suprotno svojim interesima. A onda, opet neki pametnjakoviæ predlaže da se „dovede italijanski proizvoðaè obuæe, pa æe se problem divlje proizvodnje možda rešiti sam od sebe, kad se ovde pojavi neka ozbiljna robna marka”. Originalno! Taj koncept hoæe reformatori da ponude èitavoj državi. Bolje da stranci prodaju svoju robu, nego da je naši sposobni ljudi proizvode.

Kod nas vlast oèekuje da se problemi reše sami od sebe! Pa šta æe nam onda država ako sami možemo sve rešiti. Zar se nièega pametnijeg nisu mogli dosetiti? Ima li stvarno rešenja? Ili je sve samo improvizacija?

Odgovor treba naæi za èitavu sivu ekonomiju. Ona kod nas danas još uvek èini preko 50 odsto društvenog proizvoda. Ni nova vlast, uprkos parolama o transparentnosti i reformama, nije uspela znaèajno da suzbije sivu ekonomiju. Zašto? Razlog treba tražiti u samoj suštini privrednog sistema koji se, nažalost, uopšte nije promenio. I dalje su ogromna poreska i druga zahvatanja iz posrnule privrede. I dalje je najvažnije, kako istièe ministar finansija, prvo naplatiti porez.

Privrednici ne mogu da izdrže sve namete birokratizovane i skupe države te zbog toga pronalaze sve naèine da izbegnu plaæanje visokih poreza i taksa. Svaki privrednik dobro zna da je najteže organizovati proizvodnju i naplatiti robu. Ne može država naplaæivati ono èega nema. Ali naši državni èinovnici to ne razumeju. Pošto nikada nisu radili u privredi, veæ su èitav život bili na budžetima ili donacijama, njima je najvažnije da skupe porez. Hoæe li sutra privreda moæi da izdržava toliku administraciju, za njih nije toliko bitno jer ne razmišljaju duže od svojih mandata. Zbog takvog shvatanja, tvrdim da nikada neæe pokrenuti proizvodnju, sve da im neko pokloni milijarde dolara. Jednostvano oni nisu sposobni za tu tržišnu igru. Zato danas svi tavorimo i ne možemo da se pokrenemo.

Kada privrednici budu poreskom politikom stimulisani da više proizvode, sami æe se utrkivati ko æe veæi porez da plati. Jer onaj koji više bude platio, više æe i imati. A za takvu razvojnu ekonomsku politiku potrebno je uvesti porez na dodatnu vrednost i poreze privredi smanjiti na 4-6 odsto. To æe poveæati broj poreskih obveznika i smanjiæe sivu ekonomiju. A oni koji ne budu plaæali tako male poreze biæe drakonski kažnjeni. Nijedan privrednik neæe rizikovati da bude strogo kažnjen za malo novca koji ne optereæuje znaèajno njegovu kalkulaciju. Preveliki je rizik za tako malu uštedu. Dakle, postoji rešenje. Sve se može rešiti jednim potezom Vlade. Ovako kako je danas postavljena poreska politika isplati se raditi na crno. Otuda oni bosovi mogu nelegalno da se bogate. Nikad ih državni èinovnici u tome ne mogu spreèiti jer su oni nadmudrili sve do sada èinovnike i nadmudriæe svaku administraciju koja pljaèka privredu.

Znaèi, zakljuèak iz èitave ove prièe, moraju se smanjiti porezi i druga zahvatanja iz privrede i država mora da bude mnogo racionalnija i jeftinija. Tek tada æe se tržišnim mehanizmima problemi rešiti sami od sebe. Pokrenuæe se proizvodnja i biæe više para u državnoj kasi.Dobro je što nezaposleni kreæu u privatni biznis i što prave robu koja ima kupca, ali nije dobro što im država ne pomaže da se što pre i što više razviju. Zato hrabro napred! Ne oklevajte! Otvarajte kuæne fabrike i ne èekajte da vam državna birokratija naðe posao. Ako ovi ne znaju da upravljaju državom, dovešæemo druge. Doæiæe oni koji æe više imati razumevanja za probleme privrede.Umesto da špijunirate jedni druge, proizvodite i bogatite se plaæajuæi porez. A one koji se usude da ne plate tako male poreze, doèekaæe nekorumpirana državna uprava. Zar ste zaboravili da brat Ðura ima tvrdu ruku?!

Beograd, 05.09.2002.god.

SHARE