Živimo u doba suptilnog totalitarizma i perfidnog medijskog mraka. Građani se drže u stanju indukovane apatije, uvereni da se u društvu ništa ne može promeniti, da su svi na vlasti isti ološ, da je mnogo važnije pratiti pornografiju Velikog brata i nameštanje sportskih rezultata, nego razmišljati o svom upropašćenom životu. Tajni servis tajkunske Srbije, kako RTS naziva moj prijatelj pisac Dejan Simonović, širi lažnu sliku o demokratiji, slobodama i privrednim uspesima. Prekida se Dnevnik da bi se Veliki Uvlakač dodvorio Gazda-Bokiju i prikazuje se direktno svečana sednica Centralnog Komiteta, kojom se veliča mudra politika Lidera i najveći procvat demokratije u istoriji Srbije. Isti gosti večeri gostuju kod istih voditelja večeri već dve decenije i pričaju iste laži, i svi dobro naplaćuju trovanje javnosti
Predsednici građanskih inicijativa i nevladinih organizacija, koji su na platnom spisku poreskih obveznika, sami sebe predlažu za vrhovne državne funkcije i traže da se privatizuju sve državne institucije. Primitivci na vlasti su proterali svaki pokret otpora i potkupljuju birače, šireći lažna obećanja da je kriza prošla i da nas blagostanje čeka samo ukoliko oni isti ostanu na vlasti. Izmišljena opozicija, koju je stvorila engleska obaveštajna služba, prema uputima i saglasnostima američkih policijskih mentora, poziva građane na promene, uvereni da će građani, koji su stvarno na rubu strpljenja i života, podržati njihov ponovni povratak na vlast da unište ono što je preostalo za krađu.
Zabavljeni svojim prevarama i pljačkama, svojim predizbornim kalkulacijama i postizbornim koalicijama, bogati političari na vlasti i njihovi tajkuni, ne primećuju šta se događa u svetu i kojom brzinom dolazi do sunovrata neoliberalnog kapitalizma. Godinama upozoravam šta će se dogoditi. Godinama opominjem da stiže razorni finansijski cunami i da će biti velika nevolja. Godinama nudim operativnu, stručnu i konkretnu strategiju izlaska iz ovakvog stanja, tvrdeći da je kriza tek počela i da će biti dugačka, teška i sa nesagledivim krajem, da nam stižu vunena vremena, ali sve to birokrate iz režima ne zanima, jer je pljačka još uvek u toku.
Nedavno je sve moje tvrdnje izneo i ugledni švajcarski investicioni guru Mark Faber, koji smatra da – kriza tek počinje! Ni to nije bilo dovoljno praznoglavcima u vlasti da se zamisle i da stanu, da organizuju otvorenu raspravu na temu krize, već je nastavljeno pinkovanje birača i šatorsko veselje pred sigurnu propast.
Oko nas se dešavaju kataklizmične promene koje evropski i evroatlantski udružioci i kandidati za učlanjenje u zajednicu bankrotiranih država uopšte ne primećuju.To što su novine u Engleskoj nazvale jednu grupu zemalja svinjama – PIGS, to naše domaće lopove na vlasti ne zanima. PIGS su zemlje koje su već bankrotirale, ali to niko ne sme javno da objavi. Portugalija, Italija, Grčka i Španija ne znaju šta da rade. Odmah da kažem, ništa bolja situacija nije ni u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i malim baltičkim zemljama, zajedno sa keltskim čudom u propadanju – Irskom, i ribarima špekulantima na Islandu koji su već proglasili bankrot.
Evropska unija se iz temelja urušava, dok se naši brodolomnici trude da se popnu na Titanik koji tone. Utopističku ideju o ujedinjavanju evropskih naroda u jednu zajednicu ravnopravnih naroda i država, obesmislila je briselska birokratija Lisabonskim sporazumom i svojom idiotskom politikom, koja se završavala u nabijanju dnevnica i plata provincijalnih birokrata. Vavilonska kula od karata počela je da se ruši i pre naše kandidature, jer su pogrešni temelji iskopani za građevinu koja ne može da opstane. Kada briselski janjičari zaprete da će skratiti svaki budžet država članica unije koji pređe deficit iznad tri posto i kada većina članica, čast severnim izuzecima, premaše tu granicu i odu i do 10 odsto BDP-a, a neke, falsifikujući bilanse, doguraju i do 15 odsto BDP-a, kada im dugovi narastu i na 132 odsto BDP-a, i kada se ništa ne preduzima da se to sankcioniše, nego se nove doze štampanih, papirnih narkotika ubacuju u propali sistem, onda moramo biti iskreno zabrinuti za sudbinu Evrope i našu budućnost u tim integrativnim odnosima.
Podatak da je za finansiranje svetske ekonomije u 2009. godini štampano i ubačeno 5.300 milijardi dolara, da je u SAD ubačeno 3.000 milijardi dolara, dok je ostatak štampao EU, samo su dokaz da se svi podaci falsifikuju i da je mnogo više papirnih novčanica ubačeno. Ta brojka je daleko veća. Tačan broj se ne zna, ali možemo ga naslutiti. Dovoljno da znamo da je u 2009. došlo do povećanja državnih obveznica u svetu na 49.500 milijardi dolara, odnosno da je došlo do povećanja za čitavih 45 odsto, više od 15.000 milijardi dolara. To je tri puta više od brojke koja se zvanično navodi da je ubačeno u propali finansijski sistem. A šta, kao što verujem, ako je ta brojka još mnogo veća? Šta to onda znači?
To znači, dragi moji građani, da je Đavo odneo šalu i da nam se sprema velika nevolja. Ako FED i Centralna evropska banka ubacuju u propale banke dolare i evre bez ikakvog pokrića, samo da bi nekako održali u životu usahlu potrošnju nezarađenog, ako nema nikavih strukturalnih promena u neoliberalnom kapitalizmu, ako propale banke prenetim novcem kupuju državne obveznice i tako zatrovani finansijski virus šire, umesto da ga izoluju prestavši da štampaju papirni novac bez zlatnog pokrića, i ako gangsteri sa Volstrita isplaćuju sebi bonuse, iz prenesenih sredstava države, u iznosu od 160 milijardi dolara, onda je to siguran dokaz da će sve nestati u velikom finansijskom cunamiju koji nam ubrzo stiže. Kada? Kada će se to dogoditi? Koliko će vremena biti potrebno da se to zaista dogodi? Upravljačima sveta nije ništa drugo preostalo nego da štampaju još više para za još veće dubioze. I tako ukrug. Sledi – hiperinflacija i bankrot svetskih finansija. A to je opasan trenutak. Siromaštvo će se raširiti po svetu, socijalni kriminal će dostići vrhunac, upašćemo u Veliki Haos i razne mesije, proroci i spasitelji će se pojaviti. Postoji realna opasnost da se pojavi neonacizam i neoboljševizam.
Usamljeni, opljačkani, izmanipulisani, siroti, razočarani čovek u nestajanju, uplašen pred neizvesnom budućnošću, dobrovoljno će se predati u ruke Velikom Inkvizitoru, odreći će se svoje slobode, jer će u njegovom smrtnom zagrljaju videti izbavljenje iz ove tržišne autarhičnosti i zakonskog delirijuma. To će biti idealno vreme za demagoge. I ponovo smo na početku. Opet će se neki drug Lenjin osmeliti da izda naredbu, negde iz ženevske emigracije, za pljačku banke i svi će građani aplaudirati, željni da vide kako njihove krvopije vise obešene za vratove na bilbordima na kojima su se nekada oglašavali. I opet će se neki nekrofil pojaviti da nam priča o krvi i tlu i da poziva ljude da se organizuju u presecanju vratova onim drugim ljudima, koji su glavni krivci za nastanak njihove nesreće.
Ko će biti kriv, to, naravno, nije presudno ni važno. Bitno je da se neko okrivi i da mu se pusti krv u ritualnom obredu pred opijenom masom. Nemojte da zaboravite upozorenje koje sam izrekao početkom ovoga milenijuma: 20. vek je počeo potonućem Titanika, dok je 21. obeležen 11. septembrom 2001. Bojim se da teroristička metafora ne bude upaljač za velike zločine koji nam se mogu desiti. Čovek je spreman, radi kupovine sopstvene sigurnosti, da pristane na nove zločine u njegovo ime, samo da se ta neizvesnost i agonija što pre završe i da on pronađe toplinu pod repom stoke u krdu. Uostalom, u krdu je uvek bilo sigurnije i toplije, nego biti pod teretom svojih misli i slobode delovanja i odlučivanja. To je velika opasnost u kojoj se danas naša civilizacija nalazi. Kada bude celo svetsko tržište palo i kada svetske berze budu uništene, kada papirne novčanice ne budu imale nikakvu upotrebnu vrednost, postoji realna opasnost da se potraži kraći put izbavljenja i da čovečanstvo dobrovoljno pristane da uđe u kandže Velikog Inkvizitora.
Kako to izbeći? Štampanjem novih evra i dolara ubrzava se naša civilizacijska nesreća. Možda je i to deo paklenog plana Velikog Inkvizitora koji upravlja svetom i koji smatra da čovečanstvu ne treba tolika sloboda. Novo ropstvo je prikladnija forma. Veliki Inkvizitor planira da izbavi čovečanstvo iz haosa tako što če ga ponovo okovati. To su sve izlazna rešenja.
Grčkoj treba odmah 55 milijardi evra da pokrije dubiozu od 300 milijardi evra. Ko će da joj da taj novac? Niko na tržištu. Investitori nisu zainteresovani da im ulozi propadnu. Brzog i lakog novca nema. Ko hoće da ga dobije mora dušu da proda Đavolu. I to je nekima lakše, nego da se suoče sa istinom. Čovečanstvo treba da shvati da prečica nema. Hoće li Grčka da bankrotira? Bilo bi to mnogo bolje i za nju i za sve nas. Hoće li PIGS biti utovljene za klanje? Ostaje da se vidi.
Za mene je presudno da do klanja ne dođe. U tome je umeće politike. Nažalost, mi danas nemamo svetske političare koji to razumeju. Svetski političari su banda ološa i prevaranata koji čovečanstvo guraju u zagrljaj Velikog Inkvizitora. Ne trebaju nam takvi podvodači i makroi. Trebaju nam svetski političari koji će objaviti bankrot, podvući crtu i sravniti račun.
Investicioni guru Faber kaže – zanima me ekonomija zdravog seoskog razuma. Svaki domaćin će podvući crtu i svojim ukućanima treba da kaže – što je bilo bilo je, okrećemo list, pravimo računicu i sravnjujemo račune. Ne možete, gospodo, trošiti više nego što proizvedemo. Ne možete trošiti nešto što nije ni stvoreno. Nema više bankarskih narkomanskih doza za potrošnju. Moraš zauzdati svoju pohlepu. Vreme je da počnemo nešto da radimo. I da štedimo da bismo investirali. To je put ozdravljenja. Bez demagogije i velikog klanja. Ako se to ne bude promenilo, sprema se veliki svinjokolj. I teško je tada opstati. Svakome neka je Bog u pomoći. Samo nas on može spasti.
Tabloid broj 200, 18. februar 2010.
