Napisao Dragan Stojanović
Spas ili lagana propast evrozone
Sadašnji prelazni fond za spasavanje evra biće postepeno skoro udvostručen do sredine 2013. godine, i imaće i pravo da kupuje državne obveznice finansijski poljuljanih država
Pored vesti o pobunama građana u arapskim zemljama i zemljotresu u Japanu, nekako je bez većih reakcija prošla vest da je Evropska unija odlučila da iz svog fonda izdvoji čak 500 milijardi evra za spas evrozone. Kada je krajem 2008. administracija odobrila predlog Baraka Obame da se iz državnog budžeta uplati 700 milijardi dolara za spas američke privrede, reakcije su bile burne. Svi koji su imali bilo kakve veze s ekonomijom raspravljali su o tom kontradiktornom potezu, a rasprava još uvek nije završena.
Kada je EU donela sličnu odluku, i to ne za spas privrede već za vađenje iz krize ekonomski posrnulih zemlja, skoro da nije bilo reakcije javnosti. S jedne strane to je logično, s obzirom na mnogo dramatičnije događaje od „običnih“ ekonomskih zavrzlama. Međutim, taj potez može imati dugoročne posledice, koje se pre svega odnose na činjenicu da će zemlje koje dobiju deo tog novca biti ekonomski poprilično zavisne od ekonomskih sila u EU, odnosno Nemačke koja će dati najveći deo novca. EU tim potezom praktično ulaže u spasavanje propalih ekonomija, a ne u privredni razvoj zdravih ekonomija, što znači da će zbog toga cela Evropa morati da trpi posledice takve „uravnilovke“.
Takva mera značiće opšti pad samo da bi se spasao, prema mnogim mišljenjima, promašen projekat evrozone. Zbog svega toga niko nije očekivao ovu odluku. U praksi će od 2013. godine biti uspostavljen permanentni fond u visini od 500 milijardi evra. Za sada se ne zna koliko će finansijski stabilne članice morati da učestvuju u njemu, ali je jasno, rekla je kancelarka Angela Merkel, da će Nemačka morati da pruži najveće garancije.
Međunarodni monetarni fond navodi da „periferne” zemlje evrozone ne mogu da isplivaju iz dužničke „rupe” pre 2012. godine
Sadašnji prelazni fond za spasavanje evra biće skoro udvostručen. To neće biti učinjeno odmah, u jednom potezu, već postepeno do sredine 2013. Centralna evropska banka je zahtevala, pa je tako i odlučeno, da fond za spasavanje evra ima pravo da kupuje državne obveznice finansijski poljuljanih država. Nemačka nije bila za to, ali je kancelarka očigledno morala da popusti. Pomoć iz fonda će moći da se koristi samo ukoliko je ugrožena zajednička valuta.
„Otišli smo korak dalje. Ovo je važna poruka za zemlje članice koje politički moraju da se obavežu na očuvanje stabilnosti evra. Svako mora tome da doprinese“, rekla je Angela Merkel.
GRČKA I IRSKA
Grčka je posebno zadovoljna. Nakon što je ta zemlja najavila dalje mere štednje, premijer Papandreu je nagrađen smanjenjem kamata za jedan odsto na kredite koje Grčka mora da vraća fondu za spasavanje evra. Osim toga, umesto tri godine, kredit je produžen na sedam i po godina.
Međutim, Irska će morati da pričeka na smanjenje kamata koje je tražila. Novi premijer Enda Keni nije hteo da se u Briselu priča o niskim porezima u zemlji, pa je kancelarka Merkel odbila da glasa za smanjenje kamata. Irska je inače u novembru morala da zatraži pomoć i fonda za evro.
Sve su to rezultati dogovora lidera država članica evrozone na samitu u Briselu, koji je završen 13. marta. Dogovor će, kako su evropske vođe procenile, spasiti zajedničku valutu, pomoći državama u krizi da počnu privredni oporavak i stvoriti stalne mehanizme EU za brzu reakciju u slučaju da se neka druga država zatekne u situaciji u kakvoj su danas Grčka i Irska.
Iako su ovi rezultati još jednom protumačeni kao velika pobeda nemačke kancelarke Angele Merkel, dogovor je ipak razvodnjena verzija nemačko-francuskog predloga.
Merkelova je predložila stvaranje tih stalnih mehanizama upravo zato da se stvore i uspostave mehanizmi pomoću kojih bi države evrozone postupno stavile pod kontrolu svoje dužničke probleme bez potrebe za pomoć sa strane. Stupanjem na snagu ovog dogovora 2013. će se ukinuti sadašnji fond za spasavanje, koji je ionako trebao da bude samo privremen. Cilj dogovorenog pakta je jačanje konkuretnosti evropske privrede, održivost javnih finansija, veća usklađenost poreznih politika članica EU i otvaranje novih radnih mesta.
HRABRO I AMBICIOZNO
Ocenjujući da je to put za napredak u oblasti fiskalne konsolidacije, finansijske obnove, ispunjavanja strukturnih reformi za brži rast i zapošljavanje, ali i za jačanje ekonomskog upravljanja, komesar Evropske unije za ekonomiju i monetarna pitanja, Oli Ren je rekao: „Odluke da se efektivni pozajmni kapaciteti budućeg Evropskog
stabilizacionog mehanizma uspostave na 500 milijardi evra i da se pojača pozajmni kapacitet Evropskog prelaznog fonda za spasavanje evra su dobrodošli signali koji poručuju da smo spremni da uz punu odlučnost očuvamo finansijsku stabilnost u Evropi.“
Ministri finansija evrozone naglasili su da je došlo i do intenziviranja fiskalne konsolidacije, što je u samoj osnovi evropskog sveobuhvatnog odgovora. U tom smislu pozdravljen je „hrabar i ambiciozan“ potez portugalske vlade koja je predstavila dugoročne mere za osiguranje fiskalne stabilnosti, jačanje bankarskog sektora, kao i jačanje potencijala rasta i fleksibilnosti ekonomije.
„Portugal zaslužuje poverenje učesnika na finansijskom tržištu zbog postignutog napretka u dostizanju fiskalnih ciljeva, kao zbog svoje predanosti ekonomskim reformama“, poručio je komesar Oli Ren.
Istovremeno u evrozoni očekuju da se krajem marta završi tzv. „sters test“ u Irskoj, koji će pokazati pravo stanje u bankarskom sektoru te zemlje.
PAKT USAGLAŠAVANJA
Ceo plan se može sažeti u četiri tačke: prestanak usklađivanja plata s inflacionom stopom, pomeranje starosne granice za odlazak u penziju na teritoriji cele EU ka 65 ili čak 67 godina, približavanje fiskalnih politika među članicama i unošenje u Ustav svake zemlje principa povratka ravnoteže javnih finansija. To ne podrazumeva istovremeno iskorenjivanje deficita, ali obavezuje na zdravo upravljanje javnim finansijama.
“Paktom kompetitivnosti”, ili “paktom usaglašavanja” kako je već nazvan, planira se čitav niz mera, od utvrđivanja minimalnih poreskih stopa za preduzeća do zajedničkih pravila za limitiranje javnog deficita. Reč je o “doradi” Pakta stabilnosti, uspostavljenog na osnovu sporazuma iz Mastrihta koji očigledno danas dobro ne funkcioniše.
Kroz predlog “ekonomskog upravljanja” očekuje se globalni odgovor na krizu. Kada je reč o strogosti, radi se o automatskom aktiviranju sankcija za ekonomski najneposlušnije zemlje, utvrđivanju bolje makroekonomske kontrole, podnošenju nacrta nacionalnih budžeta na proveru u Brisel…
Ako je suditi prema ovom planu evrozona se za sada spasla, iako ništa nije gotovo. Stručnjaci američke „Sitigrupe” su ocenili da Evropu očekuje niz suverenih bankrota u narednih pet godina, a prema njihovoj proceni za sprečavanje takvog razvoja događaja evrozoni će biti potrebno oko dva biliona evra, i to polovina te sume odmah.
Međunarodni monetarni fond navodi da „periferne” zemlje evrozone ne mogu da isplivaju iz dužničke „rupe” pre 2012. godine.
ponedeljak, 21 mart 2011
