Početna Sadržaj Osvetljenja Pet principa za smanjenje deficita koji je iznedrila Velika recesija

Pet principa za smanjenje deficita koji je iznedrila Velika recesija

553
0
SHARE

Autor: DŽozef Štiglic

Posle Velike recesije države su se suočile sa mirnodopskim deficitima bez presedana, što je povećalo zabrinutost u vezi s nacionalnim dugovima. U mnogim zemljama takva situacija vodila je ka novoj „rundi“ štednje – merama koje će nesumnjivo oslabiti globalnu ekonomiju i usporiti oporavak finansijskog sistema.

Istovremeno, biće gorko razočarani oni koji polažu nade u smanjenje deficita, jer će ekonomska stagnacija značiti pad prihoda od poreza i izdvajanje dodatnih sredstava za nezaposlene. U želji da spreče gomilanje dugova države određuju prioritete i razmatraju naredne korake. Gotovo je izvesno, međutim, da Sjedinjene Države neće uskoro usvojiti politiku „budžetskih rezova“, u stilu Velike Britanije. Ipak, imajući u vidu dugoročne prognoze, naročito kad je reč o cenama zdravstvenih usluga koje su, uprkos reformama, zabeležile rast, postoji potreba da se nešto učini. Predsednik Barak Obama je formirao komisiju za smanjenje deficita, čiji su članovi nedavno nagovestili sadržaj izveštaja koji će uskoro biti objavljen.

U tehničkom smislu, smanjenje deficita je krajnje jednostavna stvar – potrebno je ili „stegnuti kaiš„ ili povećati poreze.
U tehničkom smislu, smanjenje deficita je krajnje jednostavna stvar – potrebno je ili „stegnuti kaiš„ ili povećati poreze. Ali, svima je sada jasno da taj proces, kad je reč o Sjedinjenim Državama, podrazumeva i „slabljenje“ sistema socijalne zaštite, manje delotvorne poreze, te smanjenje uloge i obima Vlade. S druge strane, pojedini domeni, poput vojne industrije ostaće gotovo „netaknuti“. Ipak, prilikom osmišljavanja mera štednje kako u SAD tako i u drugim ekonomski razvijenim državama moraju se uzeti u obzir događaji koji su se odigrali u prethodnoj deceniji kao što je, recimo, značajno povećanje sredstava u domenu odbrane, podstaknuto ratovima i drugim potezima Vlade SAD, zatim produbljivanje jaza u zaradama praćeno pogoršanjem položaja srednje klase (prihodi prosečnog američkog domaćinstva smanjeni su za više od pet odsto) i manja ulaganja u javni sektor, uključujući infrastrukturu.

Sjedinjene Države se, nažalost, ponašaju kao da hladni rat nije okončan i ulažu u sektor odbrane više nego sve ostale zemlje u svetu zajedno.
Dakle, relativno je lako formulisati metode zahvaljujući kojima će ekonomija postati efikasnija, što predstavlja preduslov za podsticanje rasta i smanjenje nejednakosti među različitim kategorijama građana. Drugim rečima, da bi cilj bio ostvaren, potrebno je primeniti pet osnovnih „sastojaka“. Prvo, treba investirati više sredstava u javni sektor jer to je preduslov za veću zaradu. Osim toga, na taj način će, u dogledno vreme, biti smanjen nacionalni dug. Drugo, postoji potreba za smanjenjem troškova u domenu odbrane, i to ne samo kada je reč o finansiranju ratova već i kupovini oružja koje nije delotvorno jer neprijatelji i ne postoje. Sjedinjene Države se, nažalost, ponašaju kao da hladni rat nije okončan i ulažu u sektor odbrane više nego sve ostale zemlje u svetu zajedno.

Treće, treba težiti obezbeđivanju veće materijalne sigurnosti za građane umesto što se štite velike kompanije, što je bio slučaj tokom Velike recesije kada su odobreni „spasilački paketi“ za Goldman Saks i druge banke. Istovremeno, proizvođačima pamuka u Sjedinjenim Državama daju se subvencije čiji se iznos meri milijardama dolara, zbog čega farmeri u državama u razvoju nisu u ravnopravnom položaju jer se smanjuje cena njihovih proizvoda.

Treba težiti obezbeđivanju veće materijalne sigurnosti za građane umesto što se štite velike kompanije, što je bio slučaj tokom Velike recesije kada su odobreni „spasilački paketi“ za Goldman Saks i druge banke.
Takođe, potrebno je uspostavljanje pravičnijeg i efikasnijeg poreskog sistema ukidanjem „specijalnog tretmana“ za pojedine kategorije Amerikanaca. Na primer, ostaje pitanje zbog čega se povećava porez na dohodak radnicima, a ne onima koji zarađuju baveći se špekulativnim aktivnostima. Najzad, za razliku od povećanja zarade ljudima na najvišim položajima u kompanijama, povećanje poreza od, recimo, pet odsto donelo bi prihod od najmanje bilion dolara u narednih deset godina.

Paket mera za smanjenje deficita utemeljen na pet principa bio bi delotvorniji nego što većina finansijskih stručnjaka očekuje. Ali, postoji jedan jedini problem – takav „scenario“ ne bi doneo korist onima na „vrhu“, koji imaju vodeću ulogu prilikom donošenja odluka u Sjedinjenim Državama. Stoga, postoje male šanse da će razumni predlozi biti prihvaćeni.

petak, 07. januar 2011. 
(Danas, 27.12.2010)

SHARE