Početna Tekstovi ПЕСИМИСТИ

ПЕСИМИСТИ

3447
0

ПЕСИМИСТИ

 

Не разумем песимисте који се јављају да коментаришу.

И који све предлоге за  конкретне друштвене промене одбијају.

Пишу : „ Није могуће“ и „ Нема ништа од тога.“

Они немају никакве предлоге.

И не желе да прихвате предлоге других људи.

 

Разумем песимисте који не учествују у друштвеној збиљи.

Ништа их од тога не занима.

Не верују да се свет може да промени.

Мисле да су људи лоша роба и да се не могу да промене.

И баве се неким својим светом у коме се добро осећају.

 

Такви песимисти ме не занимају.

Поштујем њихово право избора.

И не негирам њихов светонадзор.

Који мени није прихватљив.

 

Али не могу да прихватим песимисте у најави.

Којима ништа не ваља и који ништа не подржавају.

Какав је то животни став?

Зашто се јављате?

Ако је све бесмислено, зашто убијате у појам оне који су одлучили макар да се боре?

Зар немате поштовања према тим људима?

Зар не подржавате њихово право да се,ипак, боре?

 

Ако је све бесмислено, онда је и наш живот бесмислен.

Зашто бих живео бесмислен живот?

Зашто бих се мучио у животу који нема смисла?

Повлачим се у себе и нећу да сметам онима који верују и који се боре.

Нећу да им стајем на муку.

 

Припадам људима који верује да живот има виши смисао.

И да свако од нас мора да том вишем смислу да форму.

Избори су различити.

Нема написане форме, правила и упитника.

Свако бира своју форму изражаја живота.

И то је нешто најлепше.

 

Погледајмо живот из друге перспективе.

 

Ејакулацијом здрав мушкарац избаци од 2мл до 6 мл сперме.

У којима се налази и до 28 милиона сперматозоида.

Од тог милионског броја, само један је оплодио јајну ћелију.

Тај  један сте  баш – ви!

Бог вам је подарио живот.

Имали сте луду срећу.

Осталих 27.999.999 је умрло.

 

Зашто сте песимисти?

Добили сте животну прилику.

Милиони других су умрли да бисте ви живели.

Зар то није довољан разлог да се радујете животу.

Нисте завршили испрани у кади  или  осушени на неком  доњем вешу.

Имали сте срећу да живите и сада сте незахвални.

 

Срам вас било!

То вам сваког дана кажу они који нису добили прилику.

Стиди се, песимисто!

Они који нису добрили прилику би славили живот.

И захваљивали Богу што је баш њих изабрао.

 

 

Када смо већ добили живот на поклон, онда морамо да мислимо и на оне који нису добили такву прилику.

Имамо одговорност и за њих.

Нисмо, дакле, сами, него носимо терет њихове пропуштене прилике.

То нам даје снагу да се боримо за поклоњен живот.

 

Господо песимисти, устаните у одбрану живота.

Који вам је поклоњен.

Покажите да сте баш ви заслужили Божији избор.

Носите велики терет на својим леђима.

Немојте да разочарате оне који су веровали да сте ви прави избор.

 

Београд, 21.05.2018