Početna Sadržaj Komentari Špekulanti

Špekulanti

1784
0
SHARE

Za dramatičan rast svetskih cena nafte, sirovina, poljoprivrednog zemljišta i hrane optužuju se berzanski Mešetari na finansijskim tržištima špekulišu, objašnjavaju izbezumljnim građanima ekonomski analitičari sve veće cene benzina i hrane. Šta je to špekulacija i ko su špekulanti? U rečnicima za špekulaciju kažu da je to nedopuštena trgovina i postizanje prekomerne dobiti. Ovo objašnjenje danas više nije tačno. U virtuelnoj ekonomiji ovakvo tumačenje je nakaradno. Savremena ekonomija je upravo virtuelna i zbog toga moramo da pronađemo pravo značenje. Jedino što je tačno i što se ne menja kroz istoruju je da se špekulacijom postiže prekomerna dobit. To je i cilj špekulacije. Međutim, špekulacija nije povezana sa nedopuštenom trgovinom. Mnogi berzanski mešetari koji danas špekulišu na svetskim berzama slobodno i legalno trguju. Oni plasiraju legalan novac u legalne poslove. Ali, uprkos tome, oni su, ipak, špekulanti.

Špekulanti ne moraju da budu kriminalci. Kriminalci mogu da budu špekulanti. Kriminalci se bave nedopuštenom trgovinom. Zato su i kriminalci. Čine kriminalnu radnju koja je nedopuštena. Recimo, mafija se bavila prohibicijom i ubirala je prekomernu dobiti, ali je sve to radila protiv zakona. Banda razbojnika koja hoće da opljačka banku, navlači čarape na glavu ili prebacuje preko kompjutera tuđe pare na svoje račune, čini, takođe, kriminalno delo. Takvu pljačku trezora banke ne može opravdati ni Lenjinovo tumačenje da su pare potrebne revolucionarima za finasiranje revolucije koja će doneti blagostanje čovečanstvu. I revolucionarni marksisti čine kriminal kada podržavaju proletarijat da svojim krvopijama, buržoaskim bankarima, nasiljem otme novac. Novac deponovan u banci pripada klijentima banke.

To je privatna svojina ulagača. Otimanje privatne svojine nezakonitim sredstvima kriminalan je čin. Opravdanja nisu važna. Uzgred, čovečanstvo još uvek nije doživelo blagostanje. Istorjski gledano, suština je uvek ostajala ista, kapital se od jedne povlašćene manjine prebacivao u posed druge. Istorija revolucije je istorija velikih obmana i kriminala. Ne moramo ići previše daleko, petooktobarska kontrarevolucija je dobar primer. Kada su čelnici DOS-a počeli da lično reketiraju tajkune, šefove kriminalnih bandi i političke oligarhe, kako bi ih uzeli u zaštitu pred gnevom osiromašenih građana, oni su činili kriminalno delo. To nisu smeli da rade. Mogli su da u Skupštini donesu zakon i izvrše nacionalizaciju kapitala stečenog u vreme despotskog režima. To onda ne bi bio kriminal. Vrh DOS-a je iskoristio istorijski prevrat za lično bogaćenje. To je kriminal. Otimali su delove kapitala koji je već bio otet od građana Srbije. Tako je jedan ugledni prevrtač postavio tarifu od 15.000 evra za svakog svog bivšeg socijalističkog kolegu koji je hteo da izbegne političku omazdu. Nekoliko hiljada ljudi je platilo tu zaštitu. Takav njegov kapital stečen je na kriminalan način. Naravno, razlika između njega i prvog Glembaja, koji u šumi sekirom razbija glavu trgovcu i otima mu novac, je samo u sofisticiranosti kriminalnog čina. Ali, pljačka je suština takvog otimanja kapitala.

Da li pljačku vrše pirati, otmičari, teroristi, hajduci, uskoci, gangsteri ili sajber kriminalci to je potpuno nevažno za opljačkane. Šta je važno za drušvo? Važno je da se prekine pljačka. Važno je da se iskoreni iz društva. Zbog toga, moramo da osvetlimo još jedan oblik organizovanog kriminala. Kriminala koji je najopasniji po državu i državne institucije. To je kriminal koji se vrši po – zakonu! Kada danas neki kriminalac-tajkun kaže kako se obogatio po zakonu, on govori istinu. Zakoni su namerno pravljeni da bi se kriminalci bliski vlasti, jer samo oni imaju te privilegije, obogatili za kratko vreme. Politička oligarhija u parlamentima stvara zakonske pretpostavke za organizovani kriminal. Tajkuni se bogate po takvim zakonima i finansiraju političke stranke da ostanu na vlasti. Svaka promena vlasti je opasna i zbog toga tajkuni finansiraju sve političke stranke. Na taj način drže demokratske institucije pod kontrolom. Tajkunska demokratija stvara totalitarno društvo. Tržište se monopolizuje i kartelizuje. Guše se slobode. Izoluju se nastupi kritičke inteligencije.

Medijskim terorom i spinovanjem prikriva se kriminal političke oligarhije i tajkuna. Kada vam bogati kriminalci kažu da su kapital stvorili po zakonu, jedini je odgovor da su Aušvic i Dahau, Gulag i Kolima, takođe, stvoreni po zakonu. Kriminalci iz vlasti i oko vlasti su pogubniji za društvo od gangstera sa ulice. Više poštovanja imam prema klasičnim kriminalcima, koji život rizikuju da bi uspeli, nego prema modernim japijevcima i biznismenima koji koriste zakone i državu da se brzo obogate, jer ništa ne rizikuju. Klasični kriminalci se nalaze na slobodnom kriminalnom tržištu, dok su tajkuni i politička oligarhija monopolski privilegovani. Mnogo više spretnosti, umeća i veštine treba da se danas opljačka neka banka i da kriminalac ostane neotkriven, nego da se postane preko noći tajkun koji dobija, posredstvom političke oligarhije, dinare iz primarne ili sive emisije da kupi devize po zvaničnom kursu od Narodne banke, da bi sutradan otkupljene devize šticovao po crnom kursu na ulici. To je kriminal. Nije špekulacija. Kriminal je kada privilegovani pojedinci dobiju dozvole za uvoz i prodaju akcizne robe. Kriminal je kad država, državna preduzeća, zdravstveni i socijalni fondovi, državne organizacije i zajednice drže depozite u banci tajkuna bez kamate. To nije špekulacija. Kriminal je kada država rasprodaje u privatizaciji prvoklasno poljoprivredno zemljište za 200 evra po hektaru i kada ga tajkun preprodaje za 100.000 evra po hektaru. Kriminal je kada društvena preduzeća prodajete po tri evra, da bi ih tajkun preprodao za 30 miliona evra. To nije umeće. To nije veština. To je organizovana pljačka države i građana u režiji političkih stranaka na vlasti. Kriminal je kada se 150 miliona evra sredstava poreskih obveznika utroši za sastavljanje proevropske i socijalno odgovorne vlade. To je nedopuštena politička trgovina. Nije špekulacija. Špekulacija je isključivo vezana za tržište. Na tržištu špekulant jeftino kupuje da bi skupo preprodao. Ne mora špekulant da čini krivično delo da bi špekulisao i ostvario prekomernu dobit. Dovoljno je da predvidi kako će se tržište ponašati. Naravno, mora i da ima petlju. Predviđanje može biti prema osećaju, što je ravno kockanju, ili na osnovu iskustva i znanja.

Kada je Josif protumačio faraonov san o sedam debelih i sedam mršavih krava, on je primenio iskustvo i znanje svoga oca Jakova. Nakon toga je kupovo jeftino žito i skladištio ga u faraonove magaze kada su godine bile rodne, a prodavao ga je po velikim cenama kada su godine bile sušne. Prvi Rotšild se obogatio posle bitke kod Vaterloa, jer je prvi imao pravu informaciju. Naime, golub pismonoša njegovog brata, koji je učestvovao u porazu Napoleona, rano ujutru, pre otvaranja berze, doneo mu je vest koju je on pretvorio u bogatstvo. Prvi trgovci lalama u Holandiji, koji su 1590. doneli prve lukovice postali su bogataši, dok su oni koji su prodavali lale u februaru 1637. bankrotirali jer je naduvani tržišni balon pukao. Krah je nastupio kada su se svi društveni slojevi od plemića do lučkih radnika počeli baviti trgovinom lalama. Slično će se desiti i sa tržištem nekretnina u Srbiji koje je sada profitabilno i u neprekidnom rastu. Kada svi počnu da grade u Beogradu, tržište će pući.

Špekulnti nisu, uprkos što ih tako zovu, ni ministar Stojadinović, niti pravednik Džordž Soros. Milan Stojadinović je kriminalnim radnjama, uz podršku kralja Aleksandra, kupujući i prodajući obveznice ratne štete prevario i opljačkao građane monarhije. Pravednik Soros je odabran od strane CIA da zaradi bogatstvo na devalvaciji funte, kako bi stvorio novi mit o Robinu Hudu za zemlje u tranziciji. Voren Bafet je stekao svojih 62 milijarde dolara na špekulacijama, ali danas zabrinuto ističe da nikada nije bilo takve poplava novca na tržištu. To je posledica najveće civilizacijske prevare i najveće kriminalne pljačke od 1971. kada je FED počeo da štampa dolar bez zlatnog pokrića. Štampanje dolara je najunosniji biznis u svetu. Privatna banka trinaest najbogatijih ljudi na svetu, FED, štampa dolare na papiru i kupuje naftu, sirovine, zlato i hranu.. Špekulanti na Volstritu su shvatili prevaru i prodaju različite hartije za koje tvrde da imaju vrednost. Tako smo dobili akcije, obveznice, bondove, fjučerse i hedž fondove kompanija koje se nalaze pred bankrotstvom. Krah hipotekarnih kredita u avgustu mesecu 2007. u SAD je najbolji dokaz bolesti svetskih finansija. Ukupan bruto domaći proizvod svih država na planeti iznosi 50.000 milijardi dolara, dok je količina hartija kojima se trguje na svetskim berzama dostigla 500.000 milijardi dolara. Špekulanti su stvorili deset puta veću vrednost virtuelnog novca. Balon se toliko naduvao da mora da pukne. Špekulante to ne brine. Oni kupuju da bi preprodali. Gubitak od 10.000 milijardi dolara na hipotekarnim kreditima, brzo će nadoknaditi zaradama na skoku cene nafte, sirovina i hrane. Nije porasla dvostruko potražnja za naftom da bi barel dostigao 150 dolara.

Multinacionalne kompanije plaćaju ugledne analitičare da špekulišu sa cenom od 200 dolara, dok su oni najpohlepniji već izašli sa cenom od 500 dolara za barel. Super balon se neprekidno naduvava. Špekulanti gramzivo nastavljaju da naduvavaju balon. Nisu oni krivi što su tako programirani. Kriv je sistem koji stvara gramzivost. Uplašen je i najveći svetski špekulant na berzi Kenet Grifin. Neprijatan osećaj mu stvara saznanje da mladi japijevci, tek izašli sa univerziteta, željni ličnog dokazivanja, upravljaju američkim finansijskim tržištem. Špekulanti traže sve veće prihode za što kraće vreme.

Turbokapitalizam ulazi u završnu fazu. Superbalon naduvavaju supermeni finasijskih špekulacija. Oprezniji investitori se povlače. Ne mogu da prate više tempo. Mudri kupuju seoska imanja širom sveta. Milijarderi kupuju plodnu zemlju. Kada sve bude puklo, na ceni će biti zlato, srebro i hrana. Trend među svetskim bogatašima jeste da prelaze da žive na selo. Znam da niste bogati i da jedva satavjlate kraj sa krajem, ali proverite šta vam je još ostalo na selu. Možda se tamo sprema neka nova špekulacija.

Tabloid broj 159, 26. jul 2008.

SHARE