Veliko je interesovanje privrednika i graðana za predloženi nacrt uvoðenja poreza na dodatu vrednost (PDV) i zbog toga æu mnogima, kojima taj sistem plaæanja poreza nije jasan, objasniti o èemu se radi. Nije teško shvatiti. Ali ono što mi je teško palo, moram priznati, bilo je pobednièko grljenje i ljubljenje reformatora kada su uspeli da prodaju našu duvansku industriju. Zašto su se radovali? Ko se raduje dok rasprodaje imovinu? Zar nisu mogli iz pristojnosti da prikriju svoje oduševljenje? Zar ih nisu nauèili na Harvardu? Likovali su bahato. Neometano su odradili ono zbog èega su dovedeni. Završili su, kako se hvale, dobar posao. Za koga je to bio dobar posao? Iznenaðeni su bili da ih niko nije spreèio u tome. Zašto æuti srpska javnost? Èega se plaši? Zatvaranjem oèiju pred zloèinom neæe se osloboditi odgovornosti.
Zašto æute sindikati i radnici? Gde je kraj rasprodaji naše države? A onda, za utehu, osvane posle prodaje duvanske industrije naslov u novinama »Sada treba usporiti privatizaciju, rasprodaje je dosta za ovu godinu«. Baš tako piše. Ali reformatori tako ne misle. Priprema se rasprodaja Beopetrola, a iza toga, sredinom septembra, stižu specijalne ekipe da zadaju smrtni udarac srpskoj privredi prodajuæi EPS i NIS. Hoæe li srpska javnost imati snage da pobedi samu sebe? Videæemo. Borba tek poèinje.
Dakle, poðimo od poreza. Posle velikog otezanja, reformatori su odluèili da ponude Zakon o porezu na dodatu vrednost. Taj zakon je trebalo mnogo ranije predložiti i morala se pripremati javnost za njegovo uvoðenje. Sada je odluèeno da PDV startuje 01. januara 2003. god. Šta je PDV? PDV je vrsta višefaznog opšteg poreza na promet proizvoda i usluga kojim se oporezuje potrošnja. Osnovna karakteristika ovog poreza je da se on plaæa u svim fazama prometa i proizvodnje po metodu odbitka poreza na porez, odnosno poreski obveznik utvrðuje obavezu plaæanja tako što fakturisani porez umanjuje za iznos obraèunatog poreza na dodatnu vrednost.
Šta to znaèi? Pokazaæu na jednom primeru da bi svima bilo jasno. Uèesnici u poslu su pilana, fabrika nameštaja i robna kuæa. Zakonski propisana poreska stopa PDV, koja još nije odreðena, iznosi, recimo, 20 odsto. Pilana isporuèi daske fabrici i na fakturi je prikazana cena bez PDV 100.000 dinara, PDV iznosi 20.000 dinara, pa ukupna prodajna cena iznosi 120.000 dinara. Po isteku meseca, kao obraèunskog perioda, pilana utvrðuje poresku obavezu, popunjava poresku prijavu na propisanom obrascu koga dostavlja poreskom organu i uplaæuje 20.000 dinara. Fabrika napravi nameštaj i isporuèuje ga robnoj kuæi i izdaje fakturu na kojoj je prikazana poreska osnovica za obraèun PDV od 100.000 din uveæana za iznos dobiti fabrike od 50.000 din., što iznosi 150.000 din. Na ovu poresku osnovicu fabrika primenjuje poresku stopu 20% i obraèunala PDV od 30.000 din. Ukupna faktura fabrike glasi, dakle, na 180.000 din. Poreska obaveza fabrike od 30.000 din biæe umanjena za poreski odbitak od 20.000 din. koji je obraèunat od pilane. Fabrika plaæa svoju obavezu od 10.000 din. Robna kuæa na fakturisanu poresku osnovu od 150.000 din. dodaje svoju dobit od 50.000 din. (150.000 + 50.000 = 200.000) i na to primenjuje 20% PDV, tako da je obraèunat porez PDV 40.000 din, a faktura krajnjem potrošaèu glasi na 240.000 din. Robna kuæa popunjava poresku prijavu i poresku obavezu od 40.000 din. umanjuje za poreski odbitak od 30.000 koji je obraèunat pri nabavci od fabrike. Prema tome, robna kuæa ima obavezu za plaæanje PDV u iznosu od 10.000 din. I to je sve. Nema velike mudrosti. Pojednostavljeno, svaka faktura se deli na iznos poreske osnovice i PDV. Na iznos poreske osnovice se dodaje dobit i primenjuje PDV. Izraèunati porez se umanjuje za iznos plaæenog poreza u fakturi i poreskom organu se plaæa razlika.
Zašto je dobar PDV? Naplata poreza se vrši odmah, pre maloprodajne faze, što ide u prilog efikasnom i stabilnom punjenju budžeta. Kontrolišu se sve faze proizvodnje i prometa automatski jer poreski obveznik mora posedovati fakture kojima umanjuje poresku obavezu. Taènije svi u lancu se meðusobno kontrolišu. PDV ne trpi veliki broj poreskih stopa, izbegava se dvostruko oporezivanje, favorizuje se izvoz i promovišu investicije primenom poreskog odbitka. Uvoðenje PDV je trajalo u nekim zemljama, pripremni period, izmeðu 2 i 5 godina. Vrlo je važno i kada se uvodi PDV. Najbolje je uvesti PDV kada je inflacija mala. Pored toga, mora se imati snažan kompjuterski sistem i adekvatan raèunovodstveni sistem da bi se postigla efikasnost poreske administracije. Poznavajuæi našu poresku administraciju i njenu opremljenost bojim se da æemo nespremni krenuti sa primenom PDV na poèetku 2004. god. Potrebna je specijalna obuka poreske administracije kao i programiranje posebne aplikacije za automatsku obradu podataka. Stoga predlažem da se tek od 01. jula 2004. god. uvede PDV i da se prva polovina godine utroši na detaljnoj pripremi kako službenika tako i javnosti da nam se ne bi ponovile greške koje smo imali pri prelasku platnog prometa u banke.
Meðutim, postoje još problemi koji nas èekaju. Sve države koje su prelazile na PDV su morale da se zaduže za najmanje tri meseca kako bi se budžet ravnomerno punio. Na samom poèetku primene PDV doæiæe do drastiènog pada budžetskih prihoda. Poseban problem za privrednike predstavlja to što se zalihe materijala, nedovršena proizvodnja i neprodata roba odmah optereæuju PDV-om. Kako æe preduzeæa u opštoj nelikvidnosti platiti PDV? Predlažem da se unapred oderede rokovi za uplatu poreskih obaveza koji neæe ugroziti postojeæu proizvodnju. Naravno, ako te proizvodnje ima. Posebnu teškoæu æe imati preduzeæa koja poseduju veliki mehanizaciju, recimo graðevinske firme.
Bilo kako bilo, PDV je preko potreban našoj privredi i krajnje je vreme da se uvede. Ali, plašim se da æe reformatori, kako to samo oni znaju, napraviti pravu zbrku u privredi i da æemo izgubiti još jednu tranzicionu godinu u prilagoðavanju novim propisima. Još nekoliko napomena, pogrešna je bila kampanja ministra finansija da se prvo plati porez. Kuæa se ne gradi od krova, to zna svaki domaæin, veæ od temelja. A temelj dobre ekonomije je pokrenuta proizvodnja, efikasna organizacija, poveæana produktivnost, moderan dizajn robe, razvoj usluga, izvoz i unos deviza u zemlju, isplaæene plate radnika i tek onda plaæanje poreza. Porezi moraju da budu mali kako bi što veæi broj poreskih obveznika mogao da ih plaæa.
U našoj poreskoj administraciji radi skoro 9.000 ljudi i ministar finansija je prošle godine izjavio da mu treba još ljudi. Prema njegovim podacima svega 50 odsto budžeta se napuni redovnim putem, dok se ostatak popunjava prinudnim naplatama. Koliko ljudi treba da radi u poreskoj administraciji da bi se redovno punio budžet? Ako reformatori nastave ovako uspešno da rasprodaju privredu i da gase domaæu proizvodnju, mislim da æe svaki poreski obveznik imati svoga kontrolora. Jedino tako se može ostvariti potpuna birokratska i partijska kontrola privrede. Za to vreme ta ista privreda æe biti na izdisaju i neæe moæi više da zadovolji sve veæu gramzivost vlastodržaca. Osiromašeni graðani Srbije, preko 74 odsto živi na 1 – 2 $ dnevno, i upropaštena privreda ne mogu više da finansiraju preskupu, rasipnièku i korumpiranu državnu birokratiju.
Poreska reforma poèinje smanjenjem svih budžetskih rashoda. Šta je uèinjeno da se smanji uèešæe javne potrošnje sa 48,6 odsto BDP na 25 odsto BDP? Ništa. Prema standardima Svetske banke, države koje imaju manje od 1.500 $ po glavi stanovnika ne smeju da imaju javnu potrošnju veæu od 25 odsto BDP. Pokušaj reformatora da lažno uveæaju naš BDP, tako što rastuæe dinarske prihode podele sa nerealnim kursom, krajnje je licemerno prepravljanje katastrofalnih privrednih rezultata. To nam neæe pomoæi. Nema uspešne reforme bez smanjivanja svih državnih troškova. Imamo najmnogoljudniju vladu na svetu èiji èinovnici zaraðuju 30.000 din meseèno, ali zato na letovanju dnevno troše 1.500 €, voze skupe jahte i automobile, obezbeðuju ih telohranitelji, primaju sumnjive uplate sa egzotiènih ostrva, dok èlanovi njihovih porodica kupuju nekretnine, otvaraju eksluzivne restorane, butike i diskoteke po Srbiji. Otkuda tim ljudima novac? Da li su savetnici premijera platili porez za prispele uplate? Mogu li kupljeni ljudi da sprovode novu poresku politiku? Ne verujem. Oni ne samo da ne znaju, nego neæe da pokrenu privredu. Porez na dodatu vrednost može da se ubira samo ako privreda pravi dodatnu vrednost. A za to je potreban novi koncept reformi i novi ljudi.
08.08.2003.god
