ПАВЛЕ ФИСКАЛ ПЕТРОВИЋ
Зову ме пријатељи да ми кажу да је Павле Петровић предложен за академика.
Који Павле Петровић?
Фискални Павле Петровић?
Председник Фискалног савета.
Не могу да верујем!
Улазим на вести.
Стварно, Павле Петровић предложен за академика.
Потонуће САНУ!
Потпуно.
Питају ме пријатељи – ко је тај Павле Петровић?
Какав је он економски стручњак?
Павле Петровић је 1981.години био доцент на предмету Економетрија.
Дошао је из САД и мојој групи, смер Економска теорија, држао предавања о економетрији.
Ако се то могу да назову предавања.
Књиге није било.
Учили смо из бележака са предавања.
Ако се то мрмљање себи у браду и замуцкивање може да назове предавање.
Предвао је нешто што ни он није знао.
Жалосна истина.
После сам спорадично то име сретао у јавности.
Нешто се мувао око гувернера Драгослава Арамовића и програма стабилизације.
Касније, после петооктобарског пуча, постао је високи државни чиновник.
Тада почиње његов прави успон.
Путешествије кроз државне органе све до данашњег покушаја да се некако домогне и САНУ.
Помоћник министра, председник Савета НБС и председник Фискалног савета.
Постао је естрадни економиста.
Мењају се политичари на власти, неолибералне тржишне талибане замењују агресивни конвертити велеиздајници, али Павле Петровић се не мења.
Он је у свакој власти.
И напредује.
Свима његове услуге требају.
Зашто?
Павле Петровић је неолиберални економиста.
Он је ударна песница неолибералног капитализма.
Који је банкротирао.
Али, то се крије.
Други талас економске кризе, која стиже, срушиће ту неолибералну догму.
И разоткриће све неолибералне лажи и преваре.
Неолиберализам је уточиште за економске хуље.
Којима не сметају ни Пиночева убиства ни Вучићева тираније.
Којима не смета што су државе и народи опљачкани.
Којима не смета што је већина становништва претворена у дужничко робље.
Којима не смета што су богатији све богатији, док се сиромашнији боре за биолошки опстанак.
Павла Петровића, комунистичког сина, припадника црвене буржоазије то уопште не занима.
Он је интернационалиста.
Исто онако острашћен какав је био и његов отац, народни херој.
То што су им идеологије потпуно супротне, то за њега нема никакве везе.
Важно је само да се буде уз власт.
Некада комунистичку власт радничке класе, данас олигархијску власт богатих капиталиста.
Неолиберални економиста јури своју каријеру.
И брани интересе владајуће касте транзиционих барона.
Не смета му што је, док он дрема и мрљави у власти, спољно трговински дефицит 2001-2017 нарасто на 87,8 милијарди евра.
Не смета му што је за првих осам месеци 2018.године спољно-трговински дефицит рекордан – 3,9 милијарди евра.
Не смета му што је од 2012-2018 – преко 350.00 радно способног света побегло из Србије, јер не виде никакве економске перспективе у држави где Павле Петровић има плату као да живи у ЕУ.
Не смета му што нема привредног развоја и што је стопа стајања у месту 0,83% за период 2012-2018.година.
Не смета му што су банке опљачкале државу од 2001-2018 за преко 28 милијарди евра.
Не смета му што су политичари и тајкуни опљачкали приватизацијом државу и грађане за 25 милијарди евра.
Не смета му што се сваке године на црном тржишту окрене читав један српски буџет од 8 милијарди евра.
Не смета му што је гигант ПКБ Корпорацију купила наводно арапска фирма која је основана капиталом од ЈЕДАН ЕВРА и која је купила стратешку пољопривредну компанију за 105,4 милиона евра.
Не смета му што се сви економски показатељи фалсификују и лажно приказују.
Ништа то не смета Павлу Петровићу.
Баш њега брига за државу и грађане.
Гура он своју каријеру!
Умислио да буде академик.
И мора да буде академик.
Тако је научен од малена да добија све што пожели.
Сан свакога неолиберала је да живи довека на рачун пореских обвезника.
На слободном тржишту, о коме толико жвалаве, никада нису зарадили један евро.
Слободно тржиште, како пише мудри Чомски, је само за сиротињу.
Монополи и државна власт је за богаташе, политички олош и овакве естрадне мастурбаторе.
Који ништа не знају о РЕАЛНОЈ ЕКОНОМИЈИ данашњице.
Који не знају шта се заиста дешава у пропалој српској привреди.
Али који још увек добро живе на неолибералним мантрама из прошлости.
Е, тај Павле Петровић данас хоће да постане академик.
Страшно!
Да ли сте чули некада његов подигнути глас у јавности против економског сатирања Србије?
Да ли је некада устао у јавности овај лик да одбрани ту нашу транзициону сиротињу од напасти политичког олоша и тајкуна криминалаца?
Никада није прозборио ниједну смислену и узвишену реченицу против економског геноцида неолибералних талибана према нашој држави и нашој нацији.
Никада ништа није написао економски смислено , није објавио неку своју оригиналну идеју или изнео стратегију шта мора да се ради.
Нема никакво решење за економски банкрот у коме се налазимо.
Нема никакве стручне ни моралне квалификације да би постао академик.
Али, упрксо свему, хоће да буде академик.
Срам те било, Павле Петровићу!
Срам те било, зато што годинама ћутиш о злочину економских убица.
Срам те било, зато што си саучесник у том економском злочину.
Срам те било, зато што служиш зликовцима на власти.
Срам те било, јер си издао економску струку.
Срам те било, јер немаш ни трунке морала и стида.
Које стручне квалификације има Павле Петровић?
Предавач није никакав.
Професор је још гори.
Стручне књиге безвредне.
Прежвакавање једног те истог.
Стручан рад у Фискалном савету?
Па, то могу да раде бесплатно, као семинарски рад, студенти треће године економије и да тако помогну држави.
Они би у том семинарском раду изнели бар критику економске политике која уништава државу.
Павле Петровић ни то не сме да напише.
Не сме, јер је кукавица и полтрон.
Плаши се да му не побегне место академика.
Па, зашто је тај лик предложен за САНУ?
Не знам.
Партијске кухиње упорно гурају своје кадрове.
Естрадног економисту треба по сваку цену угурати у САНУ.
Свако место је важно да се одбрани издајнички и тоталитарни режим.
Дижем свој глас, против избора Павла Петровића у САНУ.
Дижем свој глас као признати и искусни економиста.
Дижем свој глас као јавна личност у одбрану јавног добра.
Изазивам Павла Петровића на ТВ дуел да пред читавом нашом нацијом покажем да не зна савремену економију, да не зна како се послује на тим слободним тржишта о којима толико прича и да је плаћени тржишни талибан неолибералних сатрапа на власти.
Изађи Павле Петровићу из деценијских буџетских буђелара и објасни овом напаћеном, превареном, опљачканом и окупираним народу зашто су га твоји политички налогодавци довели до границе биолошке пропасти.
Изађи Павле Петровићу макар једном на тржиште, на црту, да сучелимо економска знања и да покажем грађанима Србије какав си незналица, лицемер и бирократа.
Изађи, ако смеш!
Истовремено, предлажем за академика из наше економске струке професора др Јована Душанића, који има далеко већа економска знања од Павла Петровића, који има већу међународну репутацију, које је писао стручне књиге из којих су учили многи данашњи економисти, који је био успешан послован човек, који је успешно радио на страном тржишти и који је морална громада у односу на овога мрљавог, неспособног и прорачунатог режимског бирократу, који хоће да се ушуња у САНУ као што се ушуњао и у Фискални савет.
Професор Јован Душанић је интелектуалац широког образовања и јавни делатник који је данас потребан Србији да се избавимо из ове економске несреће у коју су нас гурнули каријеристи од формата, попут овог фискалног саветника Павла Петровића кога је на то добро плаћено државно место лично поново предложио велики манипулатор и лажов Александар Вучић.
За паметног доста!
Београд, 12. шумопад 7527.
