PATRIOTE

–    Gde si, druže? Kako si? Jesi li dobro?
–    Dobro sam.
–    Odlično! Jesi li u Beogradu?
–    Nisam. Još nekoliko dana sam u Astani, Kazakstan.
–    Dobro. Hoću nešto sa tobom ozbiljno da razgovaram. Vezano je za politiku.
–    O čemu se radi?
–    Ne mogu kratko. Moramo dugo da pričamo…..
–    Nemam vremena za duge priče. Pogotovo ne o politici. Počinje mi  uskoro sastanak.
–    Molim te, vrlo je važno. Radi se o sudbini naše nacije…
–    Šta je da čujem?
–    Moramo dugo da pričamo o tome…
–    Ako dugo pričamo, onda znači da nije važno.
–    He-he! Nemoj tako! Vrlo je važno. Radi se o sudbini nacije i mi na  tebe računamo…
–    Ko – mi?
–    Mi – patriote! Mi koji volimo Srbiju i koji hoćemo da je spasimo.Mi  koji živimo u dijaspori i hoćemo da pomognemo vama u Srbiji…
–    Odlično.
–    Vlast će da uništi državu i narod.
–    Već je uništila.
–    Moramo da ih sprečimo u tome.
–    Slažem se.
–    Moramo da ih pobedimo na sledećim izborima.
–    Slažem se.
–    Ne smemo da izađemo u sto kolona na izbore.
–    Slažem se.
–    Mi smo obezbedili finansije i podršku prijatelja iz sveta.
–    Odlično.
–    Sve je dogovoreno. Sve je spremno. Ti nam trebaš.
–    Šta je moj zadatak?
–    Ha-ha! Care, ti si profesionalac! Svaka čast! Takav nam trebaš!
–    Šta treba da radim?
–    Ništa! Sve je dogovoreno! Ti treba da nam se samo priključiš.Mi sve imamo. Program! Ljude! Treba nam samo tvoja podrška..
–    Koji program?
–    Sve ima, kažem ti. Ništa ne brini. Sve je dogovoreno. Krećemo u političku kampanju…
–    Ko je dogovorio?
–    Viđeni Srbi! Sve naše umne glave! Ništa ti ne brini. Mi smo sve  predvideli…
–    Vidi, moram da vidim program i da vidim koji su tu ljudi….
–    Nema potrebe, druže! Sve je dogovoreno. Ti trebaš samo nama da se priključiš, jer mi računamo …
–    Ne mogu da se priključim ako ne vidim program i ne znam koji ljudi su u igri.
–    Ma, sve je dogovoreno! Videćeš! Nema tu šta da se više dogovaramo.
Treba nam samo tvoja podrška…
–    Slušaš li ti šta ti pričam? Ne mogu da dam podršku ako ne znam kakav vam je program i koji ljudi stoje iza toga programa.
–    O-o! Šta je tebi, bre? Samo nešto izvoljevaš. Zar ne shvataš da će Vučić potpuno da uništi Srbiju.
–    Shvatam.
–    I šta onda zakeraš…
–    Ne zakeram! Tražim da vidim program i spisak ljudi koji stoje iza toga.
–    Ma, to je najmanji problem! Program, program! Šta si , bre, zapeo?!?
–    Nisam zapeo! To je suština! Šta radi nova vlast i ko sačinjava novu vlast?
–    Sve je to već dogovoreno. Ništa ti ne brini…
–    Ko je dogovorio?
–    Mi
–    Patriote?
–    Da.
–    Pa, šta ću vam onda ja, ako ste sve dogovorili i napravili?
–    Program je napisan i tu nema više rasprave. Sada samo treba da okupimo ljude koji će to da podrže.
–    Nisam zainteresovan.
–    Molim?
–    Kažem, nisam zainteresovan da učestvujem u nečemu što je unapred sve dogovoreno.
–    Stvarno te ne razumem. Šta ti, zapravo, hoćeš?
–    Ja?!?  Nisam ja tebe zvao, nego ti mene.
–    Zvao sam jer hoćemo da udružimo sve patriotske snage da srušimo izdajnike na vlasti.
–    Lepo. Podržavam ideju.
–    Pa, šta onda izvoljevaš. Ja sam dobio zadatak da te kontaktiram.
–    Ne izvoljevam! Tražim da se poštuje princip.
–    Koji princip?
–    Da li ta tvoja grupacija hoće da okupi sve patriotske snage?
–    Da.
–    Zašto nas sve ne pozovete na jedno mesto da razgovaramo.
–    O čemu da razgovaramo?
–    O programu i ljudima.
–    Pa, rekao sam ti da je program napisan i ljudi odabrani…
–    Ko je odabrao?
–    Mi-patriore!
–    A ko je vas birao?
–    Ne razumem?
–    Kome vi polažete račune?
–    Pa, mi nismo osvojili vlast.
–    Čoveče, radi se o principu. Moramo da se okupimo i da prvo
razgovaramo. Moramo da napravimo zajednički program. Tačku po tačku da usvajamo. Moramo da se ZAJEDNIČKI DOGOVARAMO i da stanemo iza tog našeg političkog i ekonomskog programa. Tako isto moramo i ljude da
izaberemo.
–    Ali, to je sve dogovoreno. Šta ima da se dogovaramo?
–    Nemoj da me nerviraš! Nemam vremena za tvoje politička zajebavanja…
–    To nisu zajebavanja! To su ozbiljne stvari. Ti si stvarno nepodnošljiv..
–    Ja?!? Da li si ti normalan? Pričam ti da zajedno moramo da stanemo iza programa i novih ljudi koji treba da sprovedu taj naš program. Ti mi uporno tvrdiš da je sve dogovoreno…
–    Pa, jeste, bre! Sve je dogovoreno! Kako ne razumeš?
–    Ne želim u tome da učestvujem.
–    Ti ne znaš timski da radiš! To su mi svi rekli. Ti samo hoćeš po svome…
–    Tražim da se ispoštuje PRINCIP. Ne želim da me ponovo prevare.
–    Ko da te prevari?
–    Te nove patriotske snage.
–    Nema prevare! Mi samo hoćemo da srušimo režim. I moramo svi, koji  volimo Srbiju, da se udružimo u tome. Moramo srušiti režim!
–    To je isto govorio Vučić za Tadića i DOS za Miloševića.
–    Mi smo poslednji spas Srbije. Nemoj sa njima da nas upoređuješ.
–    Nemoj da se precenjujete. Ne verujem u one koji nameću gotova rešenja. Zašto nema javne rasprave o tom vašem programu? Gde je taj program objavljen? Zašto ga krijete? Koji ljudi će sprovoditi taj program? Mogu li da vidim njihove stručne reference?
–    Nemoj da nas potcenjuješ. Mi hoćemo da spasimo Srbiju.Zašto sve miniraš?
–    A šta ako vaš program nije dobar?
–    Kako to misliš nije dobar?
–    Pa, eto, ako je moje stručno mišljenje da taj program ne valja.
–    Program je dobar! Nemoj da razvodnjavaš! To sada nije važno! Moramo sprečiti ludaka na vlasti da uništi Srbiju….
–    To nije sporno. Razlikujemo se samo u načinu kako to da uradimo.
–    Nemoj sada da filosofiraš…
–    Ne filosofiram! Samo sam relan. A šta ako dođu na vlast još veći ludaci?
–    Šta pričaš?
–    Koja je garancija da ti novi ljudi nisu ludaci? Koja je garancija da nas neće prevariti?
–    Neće! Znam da neće! Nemoj da sve obesmišljvaš..
–    Ko to garantuje građanima?
–    A šta ti hoćeš? Ništa te ne razumem?
–    Da li si ti čitao moj predlog političke PLATFORME?
–    Nisam.
–    Pročitaj.Trebalo je da ga pročitaš i onda da me zoveš.
–    Šta ima da čitam?!? Gubimo vreme!  Program je napisan! Ljude imamo!
Moramo srušiti vlast! Moramo dovesti naše ljude na vlast! Patriote! To je jedini izlaz! Kako to ne razumeš?
–    Razumem.
–    I?
–    Neću u tome da učestvujem.
–    Zašto?
–    Ne verujem u tu priču.
–    Ne veruješ?!? Ti stvarno ne znaš timski da radiš. Ti ne znaš da budeš deo tima. To su mi mnogi rekli u našem pokretu. Neki su sve najgore govorili o tebi. Ali, ja sam insistirao da te pozovemo. Ja sam prihvatio da razgovaram sa tobom. Ti si me baš razočarao. Mislio sam da imaš više patriotizma u sebi.
–    Nemoj ti da mi držiš predavanja o patriotizmu. Ja živim u Srbiji, a ti van nje. Ja sam bio na ratištu, a ti nisi noćima mogao da spavaš od nerviranja. Zovete me da je sve dogovoreno. Imate program, koga niko nije video. Imate ljude, koje krijete. Tražite da vas podržim. Samo da srušimo režim. To slušam tačno dvadesetišest godina. Ista priča! Ista usrana i pokvarena priča! Hoćemo mi da dođemo na vlast! A kada mi dođemo na vlast, ko jebe sve vas koji niste vlast. Izborna obećanja su samo prevara. Ne želim da učestvujem u tome!
–    Mi nismo takvi.
–    Ne verujem!
–    Moraš da nam veruješ.
–    Moram da vidim program i ljude. Svi u Srbiji se znamo. Hoću da znam koji su ljudi u pitanju. To je najvažnije. Neću da učestvujem u novoj prevari naroda.
–    Nije prevara.
–    Dokažite!
–    Kako da dokažemo?
–    Objavite javno program i imena ljudi koji će biti nova vlast.
–    Objavićemo.
–    Neka potpišu da se odriču svih javnih funkcija i da neće da se bave izvršnom vlašću.Neka dostave..
–    Zašto?
–    Verujem samo u one koji se bore za Srbiju i ne žele da budu vlast.
Neka dostave svoju imovinu i neka je stave pod garanciju.
–    Kako to?
–    Ako iznevere narodna očekivanja da im se oduzme imovina.
–    To je nerealno?
–    Zašto?
–    To nigde ne postoji.Pričamo o tome kako da spasimo Srbiju.
–    Nigde ne postoji da političari prodaju svoju zemlju. Moramo da se zaštitimo od nove prevare.
–    Nema prevare! Nemoj da optužuješ ljude koji nisu ni uzeli vlast.
–    Ne verujem ljudima koji žele vlast. Pričam samo o moralnim principima.
–    Stvarno si neverovartan! Šta ti hoćeš?
–    Vi ste mene zvali. Ne mogu da pristanem! Ne verujem u tako
postavljen politički pokret, koji treba da spasi Srbiju.
–    Ti nikome ne veruješ! Mi smo patriote! Mi moramo da spasimo Srbiju!
Mi smo poslednja nada za spas Srbije! Ti to ne razumeš! Ti nisi timski igrač!
–    Moram da idem. Ne mogu te fraze da slušam.
–    Mi smo patriote! Mi znamo šta nam valja činiti! Moraš da nam
veruješ! Mi imamo program! Mi imamo ljude! Mi smo sve uradili! Imamo podršku iz sveta sa prave strane! Razumeš? Mi moramo da spasimo Srbiju! Sada je pravi trenutak! Posle će sve biti kasno! Kako to ne razumeš? Mi smo jedini koji to mogu da urade! Mi –patriote!
–    Zdravo!

Abu Dabi, aerodrom, 28.07.2015 na povratku u domovinu.