ЈОВАН ЈАЊИЋ
„ БУДИМО ЉУДИ“
Живот и реч ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
Патријарх Павле је вечна инспирација свим добрим људима.
Увек од њега нешто ново можете да научите.
И да се на њега покушамо да угледамо и да га следимо.
Нама који смо га знали и онима који нису имали ту привилегију да га упознају.
Свако има свој избор.
Јован Јањић је у два тома написао књигу о нашем Патријарху Павлу.
У првом тому књиге је изнео његов живот у другом тому његове мисле.
У животу Патријарха Павла је све свето.
Сазнајемо из ове биографије о његовој тешкој породичној трагедији, тешком одрастању уз тетку у детињству, великој љубави за природне науке, таленту за математику и физику, тој чудноватој и симпатичној двојци из веронауке,туберколози, монашким данима, вредноћи, марљивости, пожртвовању и самодисциплини, вештини да ради све физичке послове, искушавању, духовном уздизању, скромности, једноставности, завету сиромаштву,посвећености православљу, служењу Богу, духовитости и вечитој и непролазној љубави према сваком човеку.
Љубави која је, према животу и мисли Патријарха Павла, једини и највиши смисао људског постојања.
Сазнајемо из његовог живота да човек, упркос свему, мора да устане у одбрану добра и човекољубља, без обзира да ли био светован или духовник, без обзира да ли био сиромашни монах у манастиру или патријарх, који мора да се носи, у тешким историјским временима, са великим изазовима за православље, српство и свој страдали народ, да само одбраном људскости може да се остане веран духовној вертикали.
У другом тому књиге, аутор записује мисли Патријарха Павла, којима сви морамо да се враћамо, да их понављамо, учимо и да их примењујемо у нашем свакодневном животу, како бисмо задржали моралну вертикалу и смисао и сврху нашег постојања.
Одабрао сам, за ово представљање само неколико, мени интересантних, мисли, које наводим у нади да ћете наћи времена, у општом бесмислу савремене потрошачке цивилизације, поплави бескорисних информација и насиљу злих људи над невином добротом заведених и апатичних савременика,мисли које остају као вечни путокази нашега спасења.
Патријарх Павле не признаје униформисаност и велича различитост личности.
„ Сваки покушај униформисања – па чак и у нашем верском животу, свођење човека на број у маси, и тиме заправо његово ниподаштавање,грех је против Васкрсења и и жеље Божије да сви ми у заједници – али као РАЗЛИЧИТЕ ЛИЧНОСТИ – постојимо у већности.“
А слободе личности?
„ Не може бити слободе без одговорности, ни одговорности без слободе.“
Наша борба је борба Добра против Зла.
Нема већег и мањег Зла, јер Зло је само једно.
Зато морамо да се боримо против Зла.
Зло се побеђује само Добрим делима.
„ Не дај да те победи зло, него победи добрим зло.“
Свако мора у тој борби да учествују.
Онима којим је Бог више дао, имају веће и обавезе.
„ Коме је више дато, од њега се више и тражи.“
Ево поруке за све вас који сте данас апатични, који сте се разочарали, јер сте постали размажени и себични.
„ На нама је да учинимо у овом времену оно што можемо.Оно што не можемо, учиниће Бог, ако буде имао коме.То зависи од нас.“
Натапањем сам назвао нашу одлучну борбу за Добро.
Одлучност, непристајање, непоткупљивост и стрпљење да се истраје и успе у нашим намерама да се спаси Србија и народ.
„ Наше је да посадимо и заливамо биљку,ако почнемо да је вучемо да брже расте, само ћемо је исчупати.“
Добро, господо другови, браћо и сетре, прочитајте ове мудре речи.
Морамо да посадимо и заливамо.
И да будемо упорни и стрпљиви.
Ако краћим путем, насилно вучемо и теглимо, све ћемо упропастити.
Нема скраћених путева.
Само Божији пут борбе за наше духовне вредности.
Како да остваримо победу у нашој борби?
Ево универзалног решења.
„ Да би крочили брже ка бољем,треба отклонити многа трења на том путу,наоружати се стрпљењем, љубити ближљег свога и научити праштати.“
Јесте ли разумели ову поруку?
Јесте ли се наоружали стрпљењем?
Љубите ли ближњег свог?
Да ли сте научили да опраштате?
Понављам, господо другови, стрпљење, упорност и непоткупљивост.
Без апатије, безнађа, равнодушности, лењости и бекства из Србије.
То је наша историјска обевеза.
Према прецима и потомцима.
А како то да урадимо?
„ Мораш ухватити везу са оним што јесте, да би полако довео до онога што треба да буде.“
Како? Демократски?
„ САБОР није демократија, то је виши ниво одлучивања.“
Имамо ли времена?
„ Време и историја ће послагати мозаик зла и добра и њихове актере на своје место.Зато вас молим за стрпљење.Текућа политика је увек у већини случајева у сукобу са истином.“
Шта ако не успемо за живота?
„ Боље мртав човек, него жив нечовек.“
Ако морамо да гинемо?
„ Ако треба да гинемо,да гинемо као људи.Као нељуди не треба ни да живимо,нити да постојима.“
Који је први ступањ у достизању блаженства?
„ Смиреност.“
А последња, највиша врлина?
„ Љубав.“
Како љубав да остваримо?
„ Што више љубави дајете, више је имате.“
Да ли је физички рад понижење?
„ Михаило Петровић Алас је знао да каже : када радим интеллектуално,одмарам се физички; када радим физички, одмарам се интелектуално.“
Порука младима?
„ Ниједан рад не понижава.“
Ко може да нас понизи?
„ Мене може да понижава ко год хоће, ал да ме понизи нема човека на овом свету, осим једног, а то са – ја.Кад то зна, човек има стабилност.“
Како даље?
„ Будимо народ који брани и чува своје,не да осваја туђе и не да се свети.“
А други народи?
„ Љубав према сопственом народу, која би била слепа за неправду и злочине, није љубав.Права љубав према сопственом народу значи имати простора у њој и за сваки други народ.“
Шта сада да радимо?
„ Када се кућа запали беспредметно је да се расправља и тражи ко је кућу упалио и ко је за то крив, већ треба спасавати оно што се спасавати може.“
Да ли смо изгубили?
„ Ништа није изгубљено, док не буде изгубљено.“
А на крају живота?
„ Када дође на крај живота, човек види да је све беспредметно,да све са овог света нестаје, а да ли је он поступао као човек или нечовек,то се не брише.“
Порука свим људима света?
„ БУДИМО ЉУДИ!“
Београд, 7528.година, цветањ, дан двадесети
