PATOS
Piše : Branko Dragaš, 26.04.2013
Imao sam na hiljade poslovnih pregovora po svetu, bio sam šef pregovaračkog tima ili učesnik u pregovorima kao stručnjak za finansije i ekonomiju, pregovarao sam sa multinacionalnim kompanijama koje su moćnije od većine država, pregovarao sam sa čelnim ljudima velikih država i zastupao sam interese država u razvoju ili tranziciji, na svu sreću nikada nisam bio u prilici da zvanično zastupam interese sopstvene države, politički ološ je smatrao da mu moje besplatne usluge, poznanstva i popularnost na tržištu nisu potrebni, imam, dakle, veliko profesionalno iskustvo u načinu vođenja pregovara, ali nikada niti sam to doživeo, daleko bilo, niti sam to čuo da se nekome desilo, da pregovarački tim bude zatvoren u sobu u nemogućim uslovima, da ih satima tako drže i da drugi čovek pregovaračkog tima legne na pod da bi se odmorio.
Zaprepašćen sam bio kada sam pročitao herojsku ispovest Ace Dramosera. On je stvarno političar koji treba da ide na kliničko lečenje, jer postaje na funkciji opasan po naše državne interese. Narod naš kaže ono čega se pametan stidi, ludak se ponosi.
Ovaj politički ludak je ponosan što je ležao na podu i što je tako navodno branio naše nacionalne interese i interese našeg naroda na Kosmetu. Svaki normalan čovek bi se ovoga stideo, odnosno svaki ozbiljan srpski političar nikada ne bi pristao na ovakva poniženja.
Šta nam govori ova patos srceparajuća scena, gde Prvi potpredsednik Vlade leži, u firmiranom odelu od nekoliko hilljada evra, na patosu briselske kancelarije za pregovore?
Govori nam sve. Za one koji znaju da misle i koji razumeju sve detalje u pregovorima. Govori nam da briselske birokrate srpske pregovarače doživljavaju kao stoku, ološ, fukaru, bitange, probisvete i kurvine sinove, koje treba poniziti, uceniti, držati pod kontrolom, pretiti im i držati ih pod opsadnim stanjem, dok ne popuste i sve potpišu. Kada ispred države imate takve pregovarače, onda je to siguran dokaz da ćemo sve izgubiti u pregovorima, kao što su izgubili svi prošli srpski pregovarači.
Pregovarači Velikog Brata primenjuju uvek isti recept za ubeđivanja srpskih pregovarača, jer imaju perfekto urađen psihološki portet tih naših skotova.
Setite se kako je nesretni Milošević u Dejtonu, zatvoren i izolovan, nenaspavan, jer su ga noćima budili na svaka dva sata, uplašen da ne ostane do kraja života zarobljen u toj vojnoj bazi, ujutru rano, negde oko 7,30, izašao iz svoje sobe u beloj košulji, mada je bilo izuzetno sveže i hladno vreme, otišao kod šefa pregovaračkog tima i predao, iscrpljen i psihički slomljen, čitavo Sarajevo,na opšte zaprepašćenje pregovarača. To mu niko nije tražio, ali razmaženi Despot je bio psihološki slomljen i želeo je da se što pre vrati kući u zagrljaj svoje Roze Luksemburg.
Setite se ona dva cirkusanta naše tranzicione propasti, samoupravnog politekonomistu Labusa i egocentričnog picopevca Đelića, pojačani kvarcovanom neznalicom Pitićem, koji se držao rezervisano, jer je to ekspertski trik da se prikrije sopstvena glupost, setite se kako su ti brbljivci na aerodromu, dok ih je čekala velika torta, nazvao sam je tada u tekstu Pariska torta, zbog pregovora o otpisu naših dugova u Parisu, pobedonosno tvrdili da su posle velike borbe, nespavanja, njih su isto budili na svaka dva sata, da su se razmaženi malograđani, naučeni da sve bude po njihovom, toliko iscrpili da su potpisali sve što su im doneli na potpis. Tako su oni slavili što su nam otpisali dug, preko 62%, tačno onoliko koliko stoji u Programu za spas Srbije iz 1999 godine, gde sam izneo, tri godine pre tog pariskog skandala i izdaje, da ćemo dobiti ponudu za otpis preko 60%, ali otpis od glavnice. Ponudio sam Đinđiću da ja vodim delegaciju na pregovore, odmah posle petooktobarskog preokreta, planirao sam to već u novembru 2000, da iskoristimo povoljnu međunarodnu situaciju i popularnost Srbije u svetu, da iskoristimo moje bankarske veze i da baš ja budem taj koji će razgovarati sa poveriocima, koji su znali moju bankarsku biografiju, koji su znali da mi je režim uništio banku i koji su imali veliki respekt prema meni. Nažalost, Đinđić nije imao razumevanja za poteze koje je trebao odmah da vućemo, odložio je pregovore sa poveriocima i sve pomerio kasnije, kada su za pregovarače određeni nestručni poltroni bez bankarskog radnog iskustva.
Labus, Đelič i Pitić su istrgovali za sebe. Umesto da izvuku ponuđeni procenat otpisa od glavnice, koju sam već bio najavio, da sam ja učestvovao u pregovorima tražio bih otpis svih dugova i povoljan kredit od 10 milijardi dolara za pokretanje privrede i zapošljavanje, na ime zlikovačkog NATO bombardovanja, koga nikada ne smemo da zaboravimo, ova crna trojka naše tranzicione propasti su prihvatili da se obračuna kamata za period kada nismo mogli poveriocima ništa da plaćamo, jer su nam uveli sankcije, i ne samo to, da apsurd bude još veći, pristali su da se na obračunatu kamatu doda i zatezna kamata, jer smo kasnili u plaćanju, tako da je dug značajno uvečan, pa je procenat otpisa od 62% bio samo farsa za priznavanje čitave glavnice duga.
Da li je to urađeno slučajno?
Nije.
To se radi uz dogovor o proviziji svih učesnika. I tu treba tražiti objašnjenje za nastanak onih 11 miliona evra Đelićevih para, kojima se toliko busao u prsa u Narodnoj Skupštini, sećate li se te ludačke scene kada je tražio da mu se viće : „ Bravo, Božo! Bravo, majstore!“? Labus i Pitić su bili oprezniji i na drugi način su zatvorili ovu finansijsku konstrukciju. Zbog veleizdaje države, trojicu pregovarača treba uhapsiti, osuditi za primer drugim državnim funkcionerima i konfiskovati im svu imovumu.
Finansijski pregovarači su isto bili u patosu svojih osećanja kao danas napuvani Aca Dramoser, ali svi ovi slučajevi samo pokazuju da tajne službe Velikog Brata profesionalno rade svoj posao i da oni imaju psihološke portrete naših političkih skotova.
Prisećam se još nekih gluposti naši pregovarača kao što su : međusobno optuživanje DOS – ovih prvaka u Vašingtonu da bi se pojedinačno dodvorili administraciji Imperije u rastrojstvu, međusobno razgovaranje na engleskom jeziku za stolom sa američkim pregovaračima, na opšte zaprepašćenje činovnika Imperije, kaubojske čizme na prijemima blentavog Milana STR Protića, Đinđićeve neukusne šale u Putinovom prisustvu, koje su bile glupe i vulgarne, Koštuničina faraonska ukočenost i nemanje diplomatskog takta, skandal sa ekonomskim ubicom Dinkićem i švajcarskim Guvernerom, Đinđić me je izneviran lično zvao da ispriča taj slučaj, Vuka Draškovića salto mortale od četničkog ideologa, koji odseca muslimansku ruku koja podigne zelenu zastavu, do europskog fanatika i Čedinog narkotizovanog političkog saveznika, koji prodaje Srbe na Kosmetu, zaboravljenog asistenta i palanačkog političara Gorana Svilanovića, ismejavanje starog teksaškog kongresmena niskustvu i mladosti Vuka Jeremića, kafanski nastupi Premijera od Miljacke, narcisoidne gluposti praznoglavog Borisa Tadića, koji se stideo što je predsednik Srbije, diplomatsko sedenje – tipa žalosna sova, Nevernog Tome, klinačko blejanje otvorenih usta u podignute briselske zastave Ace Dramosera i sve druge gluposti naše diplomatije, da ne pričam o pečenju jagnjeta u dvorištu ambasade u Bernu ili krađu tepiha iz jugoslovenske ambasade u Teheranu, sve te zgode i nezgode jedne propale i uništene države Srbije, samo su dokaz da ne možemo da se izvučemo iz ove tragedije dok naši propali političari budu ležali na patosu briselskih kancelarija, ne mogu tu sliku nikako da zamislim, čekajući da prime naloge za izdaju svoje države i svog naroda.
A šta je trebao da uradi?
Morao je da pokaže mrvu srpske odvažnosti i gram poštenja, pa da pokupi čitavu našu delegaciju i da se odmah vrate nazad, da prekinu sve pregovore u Briselu, da pregovore vrati u UN u Njujork, da traži savezništvo u Rusiji i Kini, da ne pregovara sa Prištinom, nego sa Vašingtonom, da se ne žuri u pregovorima i da modernizuje Srbiju, pokrene privredu sa najboljim ljudima i zaposli narod, kako bi imao finansijsku snagu da odbrani Kosmet.
Tako bi uradio srpski državnik.
Srbija takvih još nema.
Dragi prijatelji, dok god budete glasali za politički ološ, znajte da ćemo svi ležati na patosu poniženi.
Osmelite se i uzmite stvari u svoje ruke.
Ustanite sa patosa!
