PARTOKRATIJA
Videli smo u predizbornim kampanjama da se, navodni, estradni reformatori, sumnjive poslovne biografije, bore u svojim nastupima protiv partokratije.
To im je bila jedna od glavnih poluga za privlačenje nezadovoljnih birača.
Kada su prešli cenzus i kada su postali parlamentarna stranka, onda su počeli da se ponašaju na isti način kako se ponašaju sve naše partije , koje su toliko kritikovali zbog uspostavlje partokratije u društvu.
To danas najbolje vidimo u odnosu prema poslaniku, koga Gospodari partije porobljavaju da bi mogli da sa njim upravljaju i da ga kontrolišu.
Taj totalitarni odnos je sama suština partokratije.
Partije smatraju da je poslanik njihovo vlasništvo.
Poslanik mora da bude odan partiji kao što je rob odan svome gospodaru.
Poslanik, smatra partokrata, nikada ne bi postao poslanik da mu to Partija nije omogućila.
Odnosno, prvi čovek, lider, vođa partije, koji partiju postavlja kao svoje lično vlasništvo.
Poslanici su robovi Gospodara partije i moraju da mu služe.
Gospodar partije se obezbeđuje da ga sluga ne izda i da ga ne napusti.
Zato ga primorava da potpiše blanko ostavku, zakletvu, izjavu da će biti veran Gospodaru partije i mora da dostavi menicu, naveden je iznos od 2 miliona dinara, koliko je Partija uložila u njega da bi ga dovela do mesta poslanika.
Kako svako ulaganje ima svoju cenu na tržištu, Gospodari partije traže da im se, u slučaju neposlušnosti ili izdaje, nadoknadi izgubljena dobit i da akumuliraju novac za sledeće izbore, kada će pronaći nekog novog poslanika koga nameravaju da orobe.
Pored toga, Gospodar partije nameće obavezu, svima u partiji, koji se nekako dokopaju javne funkcije da moraju, kada budu preuzeli državnu dužnost, da plate partijski reket od 30% od funkcionerske plate za potrebe funkcionisanja stranke.
Partokrata smatra da taj njihov partijski funkcioner nikada ne bi postao državni funkcioner da nije bilo Partije.
Zato mora da plati reket za tu partijsku uslugu.
Partija se tako pretvara u mafijašku organizaciju za osvajanje vlasti, radi sticanja partijske i lične koristi.
Gospodar partije je Kum mafije, kome svi moraju da plaćaju reket.
Kada je Partija uređena na ovakav način,onda sigurno nema nikakve demokratizacije u društvu, jer nema nikakve demokratizacije u samoj partiji.
Preduslov za istinsku i neophodnu demokratizaciju društva je da se demokratizuju naše partije.
Potrebno je zaista da se sruši partokratski totalitarni sistem.
Ali ne na praznoj priči novih foliranata, nego istinski.
Iz temelja našeg političkog života.
Zato je potrebno da se promeni politički sistem i da građani, umesto za partije i gospodare partija, glasaju za konkretnog čoveka.
Koji postaje poslanik i koji predstavlja sve one koji su glasali za njega.
Tako poslanik dobija suverenu zakonodavnu vlast i može slobodno da odlučuje.
Niko ne može da ga reketira, uslovljava i da mu preti.
Slobodan poslanik je uslov za izgradnju slobodnog društva.
I tako se , konačno, ruši partokratski totalitarni sistem.
Nema potrebe više da Gospodari partija budu lideri i vođe, Kumovi mafije.
Partijski oligarski koji reketiraju poslanike i čitavo društvo.
Nema rušenja partokratije bez rušenja partijske oligarhije i partijskog totalitarizma.
To novi estradni politikanti ne mogu da shvate.
Njihova prevara je ogoljena u njihovom prvom političkom nastupu.
Samo su politički nepismeni i malograđani mogli da im poveruju.
U direktnoj demokratiji nema mogućnosti za ovakve nove prevare.
Građani znaju za koga glasaju i poslanik dobija svoju slobodu da zastupa građane.
Gospodari partije više nemaju nikakvu partijsku moć.
Ukida se pretpostavka za njihove ucene i manipulacije.
Beograd, 20.05.2016