Užurbano donošenje Ustava, koga kvazireformatori nisu uspeli da donesu punih šest godina, odsustvo bilo kakve javne rasprave o tom najvišem državnom dokumentu, takav prezir prema sopstvenom narodu i građanima koji nisu članovi nijedne političke stranke ni titoisti nisu pokazivali, savez komunista danas deluje kao engleska parlamentarna stranka, ishitreno, večernje, gotovo jednoglasno usvajanje u parlamentu, ozarenost Ideologa verbalnog legalizma i zadovoljno opuštanje, nakon uspešno završenog posla, u kafiću, zajedno sa svojim trabantima iz vlasti, samo je dokaz da se nad Srbijom nadvila velika nevolja i da nosioci vlasti pokušavaju da zabiju čitavoj naciji i nezadovoljnim građanima glavu u pesak.
Zašto se ustav donosi tako brzo? Zašto nije bilo javne rasprave? Gde to žuri Koštunica? Koji su intersi udružili parlamentarne stranke? Odgovor na sva ova pitanja možemo dati samo ako analiziramo partijske kalkulacije.
Svaka politička stranka želi da na predstojeće izbor izađe sa što boljom startnom pozicijom. Koštunici se žuri da organizuje što pre izbore na svim nivoima kako bi preduhitrio velike sile i međunarodnu zajednicu pred konačno rešavanja pitanja Kosmeta. Ukoliko izađe na izbore pre konačnog rešavanja Kosmeta, Koštunica će sačuvati dobar deo birača i moći će, sa jednim delom velikog novca koji će se podeliti građanima radi kupovine glasova, da bude značajan faktor u formiranju nove vlade. Iskreno se nada da će ponovo biti premijer vlade kompromisa i političkih nagodbi i trgovine, jer se pokazao kao političar koji može da trguje sa svima, koji se nikome ne zamera i koji omogućava svojim partijskim saborcima i svojim koalicionim partnerima da nesmetano sprovode samovolju na delovima državne imovine. Kada se uspopstavi nova vlada, Koštunica može mirno čekati presudu međunarodne zajednice, jer ima dovoljno vremena do novih izbora da siromašni građani sve zaborave. Tako se otvara mogućnost za produžetak njegove vladavine. U svom opsenarskom zanosu ubeđen je da je uspeo da postane istorijska ličnost od nacionalnog formata i zbog toga je zadovoljno otišao u kafić da proslavi.
Tadiću odgovara zaglušujuća buka koja se stvara oko ustava, jer procenjuje da na novim izborima ne može da pobedi, ali može da uđe, kao prvi, u samozvani demokratski blok da bi, nakon konačnog rešavanja najtežeg pitanja u Srbiji, optužio Koštunicu za gubitak Kosmeta i tako spremno dočekao nove izbore kao neprikosnoveni lider samozvanog demokratskog bloka. Narodnjacima odgovara da Koštunica preuzme na sebe lidersku poziciju, jer oni znaju da nikada ne mogu doći u poziciju da vode Srbiju i zbog toga se samozadovoljavaju domaćinskim pljačkama u svojim feudima. Kada Koštunica bude istorijska prošlost, zajedno sa njegovim partijskim ustavom, narodnjaci će domaćinski učestvovati u nekim drugim koalicijama.
Šifrovana organizacija samo formalno izlazi iz vlasti da bi biračima pokazali političku doslednost i drugim delom novca, koji su već pripremili za izbore, sa državnih pozicija koje neće napuštati, potkupiće dovoljno birača da sami mogu da pređu cenzus i tako se nametnu za učešće u novoj vladi. Njihove namere su da zadrže svoj monopolski položaj u kontroli finansijskih sredstava države i glasali bi za svaki ustav koji im omogućava ostvarivanje takve političke pozicije.
Radikali nemaju političke snage da samostalno kreiraju novu vladu, nisu spremni da ponesu odgovornost za gubitak Kosmeta, namerno puštaju Koštunicu da se nasuče na tom istoriskom sprudu, sasvim dobro se osećaju u ulozi opozicije i pokušavaju da saniraju velike neuspehe na lokalnim izborima kada njihovi, navodno verni birači, nisu izašli da ih podrže, jer su nezadovoljni stanjem u stranci i odsustvom brige za malog čoveka u tranziciji. Radikali su podržali donošenje ustava iz praktičnih razloga i proračunali su da im je to u ovom trenutku mnogo bolje, nego da preuzmu optužbe da koče istorijski proces donošanja novog ustava. Ionako građani ustav neće ni čitati, niti će im se životni standard povećati nakon usvajanja ustava, pa je mnogo mudrije, uz političku retoriku sa parlamentarne govornice, najaviti dolazak radikala na vlast, mada iskreno znate da takav rasplet političke krize nije moguć, ne zbog međunarodne zajednice, već zbog slabosti samih radikala da preuzmu vođenje države.
Socijalisti nemaju nikakvu mogućnost izbora i traže svoj opstanak u trgovanju sa moćnijim parijama, pa su mehanički podržali ustav da ne bi ispali iz političkih kalkulacija.
To je, otprilike, sama suština kako je i zašto donet partijski ustav. On je produkt političkih kalkulacija, proračuna i trgovanja tako da će takav ustav morati vrlo brzo da se menja kao bi odrazio pravo stanje u društvu. Partijski ustav su podržali partijski stručnjacu. Neki od njih su se toliko obezobrazili da su izjavljivali da nam rasprava o ustavu nije ni potrebna i da je to nasleđe titoizma. Nekima verovatno smetaju i demokratija i izbori.
Nema demokratije bez demokratizacije političkih stranaka. Članovi političkih stranaka nisu učestvovali u raspravi o partijskom ustavu. Partijske oligarhije sprovode svoje lične inerese. Članstvo je poslušna voska koja mora da izvršava naređenja. Građani su kolateralna šteta partijskih obračuna i kalkulacija.
Srbija je teško bolesna. Spasonosni lek nije u diktaturi partijskih mediokriteta, već u pobuni građana. Nove institucije mogu izgraditi samo novi ljudi. Koji će doneti i novi ustav. Ustav kao pretpostavku privrednog razvoja i državnog preporoda.
Objavljeno u listu Tabloid broj 110, 5. oktobar 2006. pod naslovom „Ustavne žrtve“
