Početna Tekstovi ПАРИЗЕР

ПАРИЗЕР

1046
0

 

ПАРИЗЕР

 

Упркос свему, помахнитали  Узурпатор, наставља  да спроводи план за уништавања Србије, који је добио од својих господара.

Техника његове владавине је врло једноставна, приземна, вулграна, перверзна, подмукла, простачка и банална.

Али, њему доноси привидно велики успех.

Пишем привидно, јер завршни рачун тек прави историја.

 

Њему је најважније да увек Он буде у средишту пажње, да се све у јавности врти око Њега и да тако одвлачи пажњу са суштинских политичких, економских и социјалних проблема оболелог друштва.

Све те нагомилане проблеме, као што можемо да видимо, нити хоће, нити зна да решава.

 

Србски Краљ Иби није ништа ново измислио у техници обмањивања поробљених и заведених маса.

Ако се први римски песник Јувенал у 2.столећу  жалио на апатију грађана, због поделе бесплатног хлеба и  све већег интересовања за борбу гладијатора, онда се србски Краљ Иби свим силама труди да апатија буде што већа и да брига за политику и државу буде препуштена искључиво Њему и његовој разбојничкој дружини.

Суштина је иста, само су технике заглупљивања и замајавања грађана узнапредовале.

 

Уопште није важно шта ће да се понуди презадуженим грађанима да им одврати пажњу са све беднијег и тежег живота, да ли ће то да буду уплате поклона од сто евра из буџета, који се пуни задуживањем, да ли повећање плата и пензија од неколико процента, да ли скандали, трачеви, афере, свађе, ријалити програми, Happy актуелности, промоција Пинк сатанизма балканског Доријана Греја,  свакодневна спортска надметања, дебилне серије за лечење сујете наших зомбираних малограџанера; потпуно је, дакле, свеједно који облик спорта и разоноде се нуди, важно је да се заспу грађани свим тим отпадним  смећем распаднуте комерцијалне цивилизације, која убија сваки смисао, креативност, слободу и осећање правде у друштву.

 

Читава индустрија спорта и разоноде налази се под строгом контролом америчког корпоративног фашизма и све земље Запада су постале скадиште за одлагање  најотровнијег холивудског отпада.

Демагогија о паризеру се савршено уклапа у наш отужни окупациони положај, где се најгори отпад Западне цивилизације велича као супериорне европске вредности.

Које ми, поробљене колоније, морамо да поједемо.

 

Паризер је испунио неколико дана наше празне и кукавне животе.

Смејемо се сами себи и чудимо се шта нас је задесило.

Паризер је у неколико дана одиграо своју улогу.

Исто као излажење из фрижидера или неки други маркетиншки трикови Узурпатора.

Којима се убија здрава народна памет како би се створили зомбирани идиоти.

И све то спрдање, подсмевање, зајебавање, кикотање и подврискивање наставиће се даље.

Све док не ударимо у – Дно.

 

Јесмо ли близу Дна?

Нисмо.

Великом брзином му се, ипак, приближавамо.

Али, главни удар тек следи.

То је природна последица наше незаинтересованости за сопствену судбину.

Свако мисли да се може сам да спаси.

Ту заблуду ће народ скупо да плати.

На крају, цену увек плаћа народ.

 

Можемо ли то да спречимо?

Можемо.

Ако се тргнемо, отрезнимо, уозбиљимо, удружимо, организујемо и заједно станемо у одбрану државе и народа.

Нажалост, све то, искрено написано, јако тешко и споро иде.

Ако ми не верујете, пробајте сами да нешто конкретно и оперативно урадите.

Видећете какав је то мукотрпан посао.

 

Свест о томе да можемо заиста сами да променимо путању наше трагедије је присутна, нажалост, код мањине људи који себе сматрају интелектуалцима.

И ту је наш највећи проблем.

О коме се врло мало јавно говори.

Они који би морали да имају развијену свест су кукавице, конформисти или су поткупљени.

Неће ништа да ураде на буђењу народа, него ждеру понуђени паризер, оптужујући народ да је глуп и да је за све крив.

 

Тако се кривица пребацује на народ, уместо на његову интелигенцију.

Која је продала свој народ.

Отуда моји текстови нису усмерени према нашем народу, него према поквареној, подлој, зомбираној и калкулантској интелигенцији.

Која мрзи народ из кога је потекла.

Наш народ је, дакле, одличан, какви су ово интелектуални скотови и одроди.

 

Зашто све ово пишем?

 

Пишем из два разлога.

 

Први, зато што оваквим начином писања привлачим људе који су спремни да се удружују, повезују и да заједнички тимски радимо на спасу Србије.

Ти људи су бисери наше народне памети, мудрости, доброте и поштења.

Без тих људи ми немамо никакву шансу за бољу будућност.

На сву срећу таквих људи имамо и они нам се све више  прикључују.

Писањем и наступима ширимо свест и будимо народ.

 

Други, зато што ће убрзање нашег пада и ударац у Дно, који су пред нама, довести до таквог наглог буђења и отрежњења народа, да данас морамо да будемо организационо спремни да то дочекамо.

Најбоља потврда за ово што пишем је зликовачко НАТО бомбардовање.

Не заборавите да је тај наш народ, оствљен сам себи, храбро све сам издржао и да су се наши људи враћали  из света да буду у Србији, јер их је погодила та историјска неправда.

Смрт патријарха Павла је показала сву способност брзог србског самоорганизовања.

То ће да се догоди када ударимо о Дно.

Срби, нажалост, морају да доживе несрећу да би се уздигли.

 

Паризер никада нећемо да заборавимо.

Нека остане у повести глупости и безобразлука наших тирана.

 

Београд, 7532.г. гроздобер