PARE
piše : Branko Dragaš, 25.02.2013
Kako naći pare da se pokrene privreda? Pitaju me prijatelji na sajtu, koji prate moj rad. To je stručno pitanje na koje bi svake večeri trebalo da razgovarju profesionalci na televizijama da bi objasnili narodu šta nas čeka. U opštoj agoniji u kojoj smo namerno gurnuti, režim širi laži da moramo da se zadužujemo da bi servisirali dugove i da moramo da subvencionišemo strane intvestitore ako hoćemo da ih odobrovoljimo da dođu u Srbiju. To je velika laž, kojom se prikriva potpuna nesposobnost današnjeg režima.
Šta je istina?
Na osnovu mog stalnog rada na svetskim finansijskim tržištima, ušao sam poslednjih nekoliko meseci na sami vrh, u uzak krug finansijskih velikih igrača koji okreću hiljade milijardi dolara i evra, nažalost ništa u Srbiji, pa mogu da objavim tržišnu istinu – para ima u izobilju. Svetske banke su pune para i ne znaju gde da ih plasiraju, pa ih vraćaju u državne obveznice bankroiranih država, samo da bi se zaštitili od inflacije, pa tako produžavaju agoniju propalog neoliberalnog kapitalizma. Pare imaju kompanije i porodice, koje su opljačkale evropske države, pare imaju Rusija, Kinezi, Arapi, Brazil, Malezija, Indonezija, Australija i moćne porodice iz Afrike. I svi su zabrinuti, jer ne znaju kako da sačuvaju svoj papirni kapital od daljeg obezvređivanja.
Neverovatno zvuči, ali je istina, da finansijski sektor u SAD ima na raspolaganju 21.000 milijardu dolara,koje ne zna gde da plasira. Devalvacija jena i funte, kao i pad vrednosti dolara, američke investitore dovodi do finansijskog ludila, pa oni , uplašeni velikog finansijskog sloma, vrše snažan pritisak na finansijskom tržištu da bi ,kako tako, sačuvali svoj papirnati kapital. Kina ima zvanično preko 3.400 milijardi doalara viška kapitala, od toga preko 1.100 milijardi dolara drže u američkim državnim obveznicama i tako privremeno sprečavaju da SAD odmah ne bankrotiraju, što Kinezima ne bi odgovaralo, jer bi brzo izgubili veliko tržište i svi dolari bi izgoreli u toj finansijskoj lomači. Pre tri nedelje moj bankar iz Švajcarske pokazao mi je papire vlasništvo nekoliko porodica u Kini, koje su imale u svom portfelju kapitala, gotovine i svih finansijskih derivata, u neverovatnom iznosu od 600.000 milijardi dolara. To je deset puta više nego BDP svih 192 države na planeti. Bio sam šokiran. Moja procena, izneta pre nekoliko godina, da se su slobodnim tokovima nalazi preko 2.5 miliona milijardi finansijskih derivata, nisu tačna. Ta cifra je deset puta veća. I stalno raste. Dok se finansijski mehur ne naduva i – pukne!
Šta mi da radimo?
Da li mi možemo to finansijsko ludilo da sprečimo? Ne možemo. Mi smo previše beznačajni za finansijski kolaps koji sledi. Međutim, to je moje tumačenje i moja strategija, baš zbog toga što smo beznačajni i što novca ima u izobilju u rukama 1% koji upravljaju ovim nepravednim i podeljenim svetom, mi treba da, gledajući svoje državne i nacionalne interese, napravimo proračune da privučemo mrvice tog ogromnog finansijskog kapitala i da taj novac, te mrvice sa svetske finansijske trpeze, iskoristimo za naš ubrzani privredni razvoj, sa stopama rasta od 20% godišnje, jer je to jedini način da brzo izađemo iz sadašnje krize i iz sadašnjeg siromaštva.
Da li je to moguće?
Jeste.
Garantujem.
Već sam pisao da će ove godine 200 milijardi evra da ode iz švajcarskih banaka. Gde će da se uloži taj kapital? U Srbiju? Svašta. Niko se nije osvrnuo na moje predloge da naša Vlada organizuje projekte i da privučemo deo tog kapitala .Našu Vladu to ne zanima. Naša Vlada je dovedena da prizna Kosovo i da izda naše Srbe na Kosovu. To je njena izdajnička uloga. Ekonomija je uopšte ne zanima. Ostavili su ekonomskom ubici Dinkiću da do kraja uništi ekonomski Srbiju.
Moji partneri iz sveta hoće svoj biznis da prebace u Srbiju. Zbog Srbije? Ma, ne! Zbog mene. Ubedio sam ih da je Srbija idealna i da ja u njoj živim., da ću voditi ili kontrolisati njihov biznis, što je njima presudno važno. Međutim, kada krenemo u realizaciju, tu je potpuna katastrofa. Jedna moćna grupacija je pre dve nedelje poslala na naše ministarstvo da su spremni da otkupe i razviju jednu propalu kompaniju, ni posle dve nedelje niko im ništa iz ministarstva nije odgovorio. Ništa. Ni traga ni glasa. Na njihov zvaničan dopis na memorandumu nisu dobili nikakav odgovar. Makar odgovor tipa – hvala ,primili smo vaš email. Ne. Ništa.
Drugi slučaj, jednom javnom preduzeću strani partner je predložio posao koji mu može povećati godišnje prihode za preko 25%, doveo bi moćne kompanije iz sveta koje bi koristile sve resurse tog javnog preduzeća. Rezultati? Ništa. Niko im ništa nije odgovorio za dve nedelje. Niko. Niko se nije udostojio da napiše jednu jedinu rečenicu da su bar primili pismo o namerama.
To je, godpodo drugovi, naš osnovni problem. Mi smo sebi osnovni problem. Para u svetu ima u izobilju kod moćnih. Njih možemo da privučemo u Srbiju. Zbog njihovog interesa.Ne zbog ljubavi. U biznisu nema ljubavi. Srbija je idealna za investiranje. Ali uslovi na tržištu su užasni. Kao da nikoga ne interesuje privreda.
Evo još jednog primera. Hit u EU je – elektronska cigareta. Ta elektronska cigareta se puni iz plastične bočice od 20 mil, koja sadrži destilovanu vodu,aromu i 0,045mlgr nikoina. Strani partner sve donosi u Srbiju samo da se sve to napuni i vrati njemu da prodaje u EU. Jednostavno, zar ne? Klasičan LON posao. Partner je doleteo iz Rima u podne i uveče se vratio. Hteo je da ide u Kinu i da to tamo radi. Ubedio sam ga da to možemo bez problema u Srbiji. On mi je poverovao i doleteo. Ni posle tri nedelje traganja nisam uspeo da pronađem rešenja. Kao da proizvođači neće posao. Stalno neka pitanja. Svi znaju kako ne može. Meni trebaju konkretna i operativna rešenja. Partner ne može više da čeka. Ako ne pronađemo rešenja ove nedelje, odvešću ga u Guongdong da tamo napravi bočicu. Tržište ne može da čeka da se naši proizvođači organizuju. Posao je milionske vrednosti.
I sve tako.
Dragi prijatelji, profesionalac sam tri decenije na tržištu, imam veliko iskustvo, radim danonoćno i investitori mi veruju, mogao bih, zajedno sa svojim strčnim timom, da zaposlim sve koji hoće da rade u Srbiji. I ne samo u Srbiji, nego i u regionu. Sve one koji hoće da rade i koji danas nemaju posao. Tvrdim to odgovorno. Mogu da zaposlim čitavu Srbiju da radi i da se , radeći, bogatimo. To znam da radim. I sve izazivam na tržištu da se takmičimo. To je mooj posao. Zato je suludo da me gurate da se bavim profesionalno politikom. Ja nisam političar. Nisam parazit koji zavlači ruku u vaš džep da bi uzeo za sebe.
Dakle, da završim. Novca u svetu ima u izobilju. Veliki igrači hoće da dodju. Srbija ima sve resurse: ljude koji znaju da rade i koji su nezaposleni, prazne fabrike i štale i 4,8 miliona ha obradive površine. Imamo sve uslove da budemo bogati. Zašto nismo? U čemu je problem? Nudim vam da se zajedno bogatimo i da izađemo iz ovog siromaštva. Bogatimo se radeći i družeći se sa strancima,koji nisu naši neprijatelji, nego naši poslovni partneri.
Sve uslove imamo za bolji život. Koga moramo da zaradimo.
Šta nam još treba da uspemo?
Građani koji ovo razumeju. Građani koji će ovo da podrže. U velikom broju.
Ne političari. Političari su ološ. Trebaju nam građani koji više nikada neće glasati za nijednog političara. Trebaju nam građani koji će ovo što pišem razumeti i koji će da se izbore da zarade bolji život. Sve ostalo je mnogo lakše.
Beograd, 25.02.2013
