PAPIRI
piše : Branko Dragaš. 20.11.2012
Partneri iz Sicilije su došli u Beograd. Posle dosta razgovara, ubedio sam ih da otvore firmu u Beogradu. Nikada nisu bili u Srbiji. Svakakvih priča su se naslušali. Ipak, pristali su da dođu. Ušli su u Srbiju na ličnu kartu. Nije bilo nikakvih problema. Veliki broj ljudi u EU više ni nema pasoše.
Moji prijatelji iz Sirakuze su se oduševili Beogradom. Odlučili su da naprave firmu u Beogradu. Sve smo se dogovorili. Zaposliće dva čoveka i uzeće magacin i izložbeni prostor. Advokat je sve odradio za registraciju nove firme. Rezervisao je ime firme u Agenciji za privredne registre. Pošli smo u sud da overimo papire. Uzeli smo i zvaničnog sudskog prevodioca da zakonski overi da strani partneri razumeju šta piše u osnivačkom aktu. Stali smo u red i čekali overu dokumenata.
Kada smo došli na red, službenica na šalteru je rekla da ne može dokumenta da se overe na ličnu kartu, nego mora partneri da imaju pasoš. Oni pasoše nisu imali. Pokušali smo da ubedimo službenicu da su to jedina dokumenta koja imaju, da su ušli na ta dokumenta, da su provereni na pasoškoj kontroli i da ona treba samo da potvrdi identitet prisutnih, da smo doveli sudkog tumača i da su sve takse uplaćene. Sve je bilo uzaludno. Zakon je zakon. Mora pasoš.
Sada moji partneri vade pasoš u italijanskoj ambasadi u Beogradu. Ne isplati im se da se vraćaju u Sirakuzu. Čekamo da se pasoši urade. Moramo poštovati zakon. Makar zakon bio apsurdan. Zar nije logično da onaj koji uđe u Srbiju na zvaničan dokument, koga proveri policija na ulazu u državu, može tom ličnom ispravom da overava u sudu svoj identitet? Meni je to logično. Administraciji nije.
