ПАПА И ТИТО
Фотографија више говори од речи.
Погледајте ову фотографију Папе Пија XII и Тита.
Направљену 14. августа 1944. године.
Фотографија која се толико дуго крила од јавности.
А коју нам је открила професорка Смиља Аврамов.
Католички папа и комунистички диктатор.
На фотографији се јасно види ко је ко.
Види се ко је коме надређен.
И ко кога мора да слуша.
Папа и његов викар седе.
Три мушкарца стоје на вратима и гледају у Тита.
Неповерљиво и сумњичаво.
Мушкарац у средини је напет.
Млад је и неискусан.
Заинтересован је за сам ток разговора.
Прати.
Гута сваку изговорену реч.
Занет је изгледом комунистичког одметника.
Интересантан му је уживо.
Гледа га знатижељно.
Жељно исчекује одговоре комунистичког вође.
Први на вратима је потпуно равнодушан.
Миран је искусан.
Нема никакве напетости.
Помало му је све досадно.
Зна епилог оваквих разговора.
Био је присутан многим „рибањима“.
Уопште није важно ко је био на тапету.
Сви су овако мирно стајали.
И слушали.
Добијали задатке.
Које су морали да спроводе.
И викар је спокојан.
Чека да се представа заврши.
Није заинтересован за разговор.
Овај комунистички бандит га не занима.
Више брине за свој изглед на фотографији.
Да ли ће испасти лепо на фотографији?
То му је сада важније.
Зна да фотографија одлази у архиве Ватикана.
И у историју.
Исправио је леђа и прексрстио руке.
Подигао главу.
Наместио блажену позу.
И чека да фотограф заврши.
Мора да изгледа просвећено.
Нека будућа покољења ће објавити ову фотографију.
Мора све да буде у функцији моћи корпорације у Ватикану.
Нека виде покољења како се ствара историја.
Овај комунистички разбојник је потпуно небитан.
Њега ће ионако сви да забораве.
ВаСтикан је вечан.
И зато жели на овој фотографији да испадне лепо.
Баш лепо.
Како то доликује једном папском викару.
Папа је професорски спустио наочаре.
Преко наочара оштро гледа.
Нервира га овај комунистички шпекулант.
Муља стално нешто са Москвом и Лондоном.
Иза његових леђа.
Не може да га ухвати ни за главу ни за реп.
Мора да му последњи пут подвикне.
И да га научи реду.
Не може да разговара са Лондоном без његовог знања.
То је и онима у Лондону, на тајном састанку, већ рекао.
Не смеју више да га примају без његовог знања.
Обећали су да ће све убудуће да иде преко Ватикана.
Тако је и њима лакше.
Нека га папа контролише.
Ближи се крај рата.
Не смеју да дозволе Москви да заузме цео Балкан.
Овај кицош мора то да спречи.
То је његов задатак.
Давно је то прихватио.
Помогли су му да се отараси четника.
Лондон се сагласио.
Једва су некако убедили Берлин.
У мају прошле године његови су у Загребу разговарали са Немцима.
Све је било договорено.
Четници су поражени.
Обезбедили су му сигурну владавину.
Сада мора да слуша.
Шта он ради?
Стално нешто на своју руку муља и петља.
Проклети преварант наставља да преговара са Московом.
Иза папиних леђа.
Тајно преговара.
Ухватили су све њихове шифроване депеше.
Планира чак у септембру да се сретне са Стаљином.
Никога за то није питао.
Папа му није дао одобрење.
Игра на све стране.
Тргује.
Цењка се и погађа.
Само себе промовише.
Опседнут је лудак својим ликом и делом.
Умислио је да је он неки важан фактор.
Не жели никако да се смири.
Непрекидно прави нека срања.
Понаша се као да се свет окреће око њега.
Нагиздани фићфирић.
Налицкани келнер.
Напада све жене као да је помаман.
Уштројиће га ако се не смири.
Мора да уради задатак због кога су га довели.
Толико су улагали у њега.
Обучавали га.
Вежбали.
Све му дали.
Поставили га за комунистичког вођу.
Пропалицу и авантуристу.
Толерисали су његове љубавне авантуре.
Више нема никакве толеранције.
Папа му је све сасуо у лице.
Мора да слуша и испуњава папине наредбе.
Доста више тог полутичкг лудила.
Избиће му из главе те непокорне бубице.
Или ће да слуша или ће га удавити.
Ноктом ће га згњечити као набубрелу вашку.
То му је рекао.
И показао.
Како ће да пукне.
Ово му је последња опомена.
Нема више праштања.
Доста је било.
Шта је он умислио?
Ко је он?
Заборавља ко га је створио.
Заборавља ко му је биографију измислио и прогласио га Хрватом.
Заборавио је шта је његов задатак.
Умислио, лудак, да он нешто одлучује.
Ради на своју руку.
Спрда се са Ватиканом.
Научио од проклетих Срба да се спрда.
Превише се дружио са Србима.
Није доведен да служи Србима.
Његов задатак је да пороби Србе.
Хрвати су цвет католичанства.
Хрвати морају да владају.
Ватикан само њима верује.
Не смеју православи шизматици да пређу Дрину.
Све до Дрине мора бити католичко.
После ће и Србију покорити.
Уништити.
Изнутра.
Унутрашњом окупацијом.
Непокорне Србе уништавају само покорни Србима.
То је једини начин.
Њима не треба спољни окупатор.
Његов задатак је да то испуни.
Србе побити,покатоличити и протерати.
Неће они бити мали Руси на Балкану.
Србе треба казнити јер су вечити реметилачки фактор.
Треба их разјединити и поделити.
Исчупати из корена као опасне сведоке.
Који не пристају на фалсификовану историју.
И који се једини још сећају шта се заиста догодило.
Не предају се и шире своју јерес.
Сада му последњи пут ово говори.
Сада и више никада.
Буде ли радио на своју руку и без знање папе, згњечиће га као вашку.
Све са том његовом усраном маршалском униформом.
У којој глуми диктатора.
И самозванца.
Неће више да губи време на њега.
Препушта га викару.
Њему ће да реферише свакога дана.
Од њега ће примати задатке.
Радиће тачно према његовим упутствима.
Је ли то јасно маршалу?
Тито стоји као ђачић мирно.
Покорно.
Зна да је папа љут.
И да је изгубио стрпљење.
Све ће да испуни.
Извршаваће све задатке.
Само да га оставе да влада.
Таман се навикао на маршалску униформу.
Лепо му стоји.
Баш лепо.
Сви народи му се диве.
Жене луде за њим.
То му је био животни сан да га жене обожавају.
Постао је њихов идол.
Не жели то да пропусти.
Зашто се толико мучио у животу.
Сада је све остварио.
Има најлепшу униформу.
И жене га обожавају.
Отвара му се нови свет.
Његово време тек долази.
Време његовог земаљског царства.
Уживања у животу.
Све ће да испуни што му је наложено.
Све.
Све је разумео.
Стоји мирно пред папом.
Није тражио ни да седне.
Није смео.
Зна да процени ситуацију.
Схватио је значај овог тајног састанка.
Не занима га што га фотограф слика.
То ће остати у архивима Ватикана.
Када буду фотографију открили, све ће бити касно.
Прекасно.
Њега то више то неће ни занимати.
Заклиње се на покорност.
Он је војник који извршава све преузете задатке.
И неће више дозволити да нервира папу.
Испуниће све његове наредбе.
„ Дозволите ми, Ваша светости, да се удаљим!“
Београд, 7528, лажитрава, четрнаести дан
