Početna Tekstovi i kolumne Svedok Otimanje Robnih kuæa

Otimanje Robnih kuæa

821
0
SHARE

Divlji kapitalizam poèiva na prvobitnom, banditskom otimanju imovine od prevarenih i osiromašenih graðana Srbije. Cilj takve razbojnièke privatizacije je da oni koji su se nakrali u vreme despotskog režima budu još bogatiji, dok oni koji su siromašni budu još siromašniji. Pošten i siromašan, kaže naš narod. Pametan èovek u Srbiji nikada nije imao para, vajkao se lucidni Nušiæ u kafani ’’Dardaneli’’ dok je tumaèio žalosnu sliku naše nacionalne inteligencije. Dakle, uvek su budale, prevaranti, lopovi i lažovi vešto nagomilavali novac koristeæi nacionalnu nesreæu za svoje lièno bogaæenje.

Nisu novobogataši postali preko noæi kapitalisti zato što su mnogo radili, zato što su smislili poslovnu strategiju ili inteligentno uoèili tržišne oscilacije na koje su hrabro odigrali poslednju loptu, veæ su postali bogati zato što su prevarili sopstvenu državu koristeæi potkupljene politièare kao insajdere. Koristeæi državne privilegije ti prevaranti tranzicije su pohlepno grabili sve oko sebe, poslušno puzeæi pred politièkim moænicima koji su im dozvoljavali da otimaju državnu imovinu kako bi ih sutra mogli ucenjivati. Niko u Srbiji nije mogao da postane bogat, a da nije bio pod kontrolom Familije i tajne službe.

Kapital koji su ukrali novobogataši i nije njihov, to je novac koji oni èuvaju za svoje mentore koji nemaju egzibionistièku potrebu da se pojavljuju u javnosti. Kada bi se bolje razgrnula socijalna struktura današnjeg društva, videlo bi se da se ništa znaèajno nije dogodilo nakon petooktobarske revolucije. Naprotiv, banditskom privatizacijom predstavnici tajne policije postali su još bogatiji i ako se sve ovako nastavi, ako se, kako istièu neoliberali, još više ubrza privatizacija, Srbija æe umesto da postane evropsko društvo, gdje srednja klasa èini okosnicu tog državnog stuba, krenuti u feudalizam, jer æe nekoliko familija upravljati našom sudbinom. Podatak da je na 300.000 ha najbolje zemlje u Vojvodini veæ 100.000 ha prešlo iz društvenog vlasništva u ruke prevaranata i probisveta, treba da zabrine sve ozbiljne ljude u ovoj državi. Kuda ide Srbija? Ovo pitanje sam postavio, zajedno sa grupom struènjaka koji su radili na Programu za spas Srbije, još 2001 godine, jer smo bili zabrinuti za sudbinu države koju su okupirali lažni reformatori. Danas je moja zabrinutost još veæa. Gotovo veæina ljudi koji su nekada bili u mojoj blizini i opoziciono nastupali da bi se stvorio neki novi pravedniji i pošteniji svet, danas su moæni i bogati ljudi koji jednako halapljivo kradu kao i nepismeni prevaranti iz burazerskog socijalizma. I još više od toga, postali su kompanjoni u gangsterskom reketiranju sopstvene države. Profiteri tranzicije i prevrtaèi svih boja danas gramzivo kidišu na preostali deo javnih preduzeæa koja hoæe da rasprodaju kako bi uzeli proviziju.

Kako objasniti da bivši ministri i eksperti bez znanja i iskustva danas tako lagodno i bogato žive a pre petooktobarskog prevrata nisu imali valjano odelo da obuku. Mnogi od njih su, recimo, radili u alternativnoj školi koju sam otvorio u godini hiperinflacije i koju su tu najgoru godinu preživeli od tezge u toj mojoj školi. Pouzdano znam da im je jedini pravi izvor prihoda bio taj predavaèki angažman, pošto se od asistentske ili profesorske plate nije moglo preživeti. Danas me ti budžetski paraziti koji lešinare nad našim sudbinama iz dna duše preziru i omalovažavaju èak i moj rad, struku i poštenje. Ono što mi nikad nisu sporili Despot i njegovi trabanti. Bili su razoèarani što sam pripadao opoziciji, ali su visoko cenili moje znanje i poštovali me kao èoveka.

Makijavelisti na vlasti su odluèili da prodaju naša opoziciona uverenja za pregršt novca i privilegije koje su ih uèinili moænicima. Izmeðu poštenja i kriminalaca, opredelili su se za druženje sa kriminalcima. Tako su reforme propale. Sada je tek mnogima jasno zašto sam još u februaru 2001.g. napustio taj promašeni projekat. Kako možete da progutate sami sebe i svoje principe? Video sam kakve se demonske sile spremaju da unakaze Srbiju. Video sam nesreæu koja se valjala i odbio sam da uèestvujem u toj tragediji.

Danas je mnogim graðanima jasno šta se to desilo sa izdanom oktobarskom revolucijom. Danas je svakom normalnom èoveku jasno da je mafija imala svoju državu. Kakve su to reforme u kojima gangsterski bos potpredsednika vlade pozdravlja sa – æao, ljubavi?! Muškarac muškarca! Zar je petooktobarska revolucija poèela da bi kriminalci i vladini službenici pili zajedno viski? Može li taj modernizam da se naðe u EU? Ili, pak, SAD? Sme li neki visoki vladin administrator da se druži, grli i ljubi, otuda je i nastalo ono – æao ljubavi, sa trgovcima narkotika? U kojoj evropskoj zemlji ostareli profesori Univerziteta brane ovaj mafijaški modernizam u politici, velièajuæi ga kao preko neophodni liberalizam nasuprot pravoslavnom, uspavanom i korumpiranom legalizmu? Gde to ima? Gde mogu tajkuni iz despotskog režima da budu finansijeri demokratskih snaga u nestajanju? Šta su te nazovi demokratske snage uradile na zaštiti interesa obiènih graðana? Šta su te proevropske snage uèinile da se otrgnu iz finansijskih stega oligarha? Ko se od njih zalaže da se uradi revizija svih privatizacija u Srbiji? Ko se bori da se izvrši revizija steèaja?

Zašto baš steèaja? Zato što je to, kao što sam veæ pisao, treæi oblik pljaèke države i društvene imovine. Evo konkretnog primera. Uradili smo procenu kapitala Robnih kuæa Beograd. Taj moæni trgovinski lanac, najjaèi u jugoistoènoj Evropi, koji nikada nije mogao da otvori robnu kuæu u Ljubljani, da podsetim samo neoliberale, imao je u svom vlasništvu više od 300.000 m2 i 41 robne kuæe u kojima je radilo 9929 radnika. Ali, nekom iz potkupljive politièke elite nije odgovaralo da Srbija ima takav moæan trgovaèki sistem koga su, odrièuæi se od plata i regresa, izdradili upravo njegovi radnici. Procena kapitala Agencije za privatizaciju broj 695/91 od 11/06/1992 na dan procene 31/12/1991 kapital Robnih Kuæa je iznosio 21.267.900.000 dinara ili DEM 1.635.992.307. Radnici i penzioneri su uplatili 2, 54 odsto kapitala ili DEM 41.554.205. Meðutim, hiperinflacijom iz 1993. godine NAMERNO su uništene Robne kuæe Beograd jer se odlukama državnih organa spreèavaju Robne kuæe da vrše deviznu zaštitu uzete robe, kako su sva preduzeæa radila, pa kompanija rasprodaje svu robu za bezvredne novèanice i tako gubi obrtni kapital.

Godinama posle toga RK Beograd se nisu mogle oporaviti zbog takve odluke državnih organa i 15/05/2002 godine uvodi se steèaj u kompaniju sa dugovima od € 50.000.000, gde se samo radnicima duguje € 15.000.000. Broj radnika se smanjuje na 1.500 i daje se poslovni prostor u zakup koga zakupci ne plaæaju. Procena je da zakupci duguju kompaniji na ime zakupa 100 mil. dinara. Paradoksalno je da u steèaju , uprkos prodaji šest robnih kuæa i dva hotela, ukupan dug se uveæava za € 16.233.905. Koji je smisao steèaja kada se dug uveæava? Izgubljena dobit za prodaju ovih objekata ispod tržišne cene iznosi €58.346.000. Prema proceni koju sam radio sa struènjacima RK Beograd, ukupna bruto vrednost kapitala, pre pomenutih rasprodaja objekata, iznosila je €833.707.000. Kako se pogrešnim prodajama izgubilo €65.346.000 i kako su dugovanja na dan 31/12/2004 godine narasla na €66.002.909 prema radnicima €19.009.514, to je jasno da je neto kapital kompanije €702.358.091.

Meðutim, steèajni upravnik to ne priznaje. Steèajni upravnik uporno tvrdi da kapitala nema!? Nema! Prema njegovom proraèunu oèekivana dugovanja su €134.382.053 a imovina iznosi svega €130.227.293. To znaèi da RK Beograd nemaju više nikakav kapital i da radnici i penzioneri neæe dobiti zaostale plate, niti æe moæi da upišu akcije. Traži se strateški partner kome æe se pokloniti kompanija. Zašto? Isto je kao u drugim privatizacijama. Neko hoæe da namerno prikaže kako kapitala nema da bi kompanija otišla za tepsiju ribe. U toku steèajnog postupka doneseno je niz štetnih odluka za kompaniju kojom se nastavilo rasparèavanje kompanije i umanjivanje vrednosti kapitala. Namerno izazvani steèaj se produžava dok se ne pronaðe neko ko æe biti poželjan da bude kupac.

Udruženje radnika RK Beograd pozvalo je sve zaposlene da se udruže i spreèe dalje rasparèavanje njihove imovine. Podneti su predlozi mera svim državnim organima. Ako državni organi, iz ko zna kojih politièkih interesa, ne usvoje predložene mere, Udruženje mora pozvati sve radnike i penzionere da ustanu u zaštitu svojih privatnih interesa. Kako? Ako institucije sisteme ne prorade, šta nam je preostalo? Šta smo radili èitavu deceniju? Šta je najbolji lek za korupciju i pljaèku. Ulica! Jedino ulica može zaustaviti bahatost politièara na vlasti. Oni se samo ulice plaše. Znam ih suviše dobro. Jedino ih demonstracije neposlušnih graðana mogu spreèiti u rasprodaji RK Beograd. A posle toga-evropski sudovi. Sada dobijamo Studiju izvodljivosti i to æemo iskoristiti da tražimo njeno sprovoðenje u praksi. Ali – odmah!

Svedok 26. april 2005

SHARE