ОСЕЋАЈНИ
Морални и осећајни људи први страдају.
Страдају зато што су добре душе.
Брину о другим људима.
Пазе да не повреде друге људе.
Носе Заједницу у себи.
Коју неће да повреде.
Трпе и ћуте. Гутају. Себе поништавају.
Само да не науде другим људима.
Жртвују се за друге људе.
Дају се несебично другим људима.
Не очекујући ништа од њих.
Дају се јер налазе у давању смисао живота.
Отворени су и искрени.
Немају никакве калкулације.
Човек који воли људе не прави рачунице.
Осећајни људи су душа човечанства.
Последња нада за спас рода.
Бакља која гори у мркој ноћи људског понирања.
Светло које показује пут нашег избављења.
Чувајте осећајне људе, јер они не знају да се сами чувају.
Без њих смо изгубљени у пустињи људског духа.
Осећајни људи страдају јер не могу да поднесу неправду.
Не могу да прихвате односе без осећаја.
Не желе да се претворе у калкулатор личних интереса.
Неће да буду -киборг!
Порука осећајним људима – истрајте!
Пронађите свој начин да се одбраните.
Нису вредни они који вас злостављају.
Нервирају, искориштавају и муче.
Нису вредни ваших осећаја.
Има других људи који вас поштују и воле.
Којима сте преко потребни и који знају да прихвате ваше дарове.
Због таквих људи све постаје смислено.
И ваша осећајност доступна изабраним.
Благородним и сродним душама.
Београд, 7534.г. коложег
