Početna Sadržaj Privatizacija Osam milijardi za veštačko disanje giganata

Osam milijardi za veštačko disanje giganata

635
0
SHARE

Restrukturiranje društvenih preduzeća u Srbiji radi prodaje papreno košta
Do sada je prodato više od polovine preduzeća u restrukturiranju, čime je ostvaren prihod od oko 800 miliona evra, od čega pola tek treba da se dobije od kupca RTB „Bor“, a troškovi „šminkanja“ su više milijardi evra

BEOGRAD – Održavanje u životu socijalističkih giganata, „Zastave“, „Matroza“, „Viskoze“, „Goše“, „Prvog maja“, RTB-a i još 72 ovakva preduzeća, državu je od 2003. godine, kroz restrukturiranje, godišnje koštalo u proseku po 250 miliona evra. Za subvencije ovim firmama potrošena je oko milijardu evra, na šta treba dodati i oko sedam milijardi evra, koliko iznose njihovi ukupni dugovi prema državnim poveriocima, koji im se u slučaju prodaje brišu.

Do sada je prodato više od polovine preduzeća u restrukturiranju, čime je ostvaren prihod od oko 800 miliona evra, od čega pola tek treba da se dobije od kupaca RTB „Bor“. Međutim, ako se vidi koliko je do sada državu, odnosno poreske obveznike koštalo da ih veštački održe u životu, jasno je da je račun papren. I to ima smisla za firme koje su imale šansu da se „doteraju“ i pripreme za kupca, ali se postavlja pitanje da li je trebalo i da li treba trošiti i nadalje novac na sve preostale društvene „dinosauruse“, jer je malo verovatno da će biti prodati.

Rešenja koja se nameću, zbog isticanja roka za privatizaciju, koji i sa prolongiranjem mora da se završi do kraja ove godine, su, između ostalih, stečaj ili prodaja po svaku cenu, pa makar i za jedan evro.

Ipak, neki ekonomisti misle da cene firmi ne bi više trebalo spuštati, ali bi zato trebalo pojednostaviti proceduru pripreme za prodaju kako bi se smanjili troškovi jer takva politika ničemu ne vodi. Izbor će država morati očigledno brzo da obavi. Da li se isplati i dalje davati subvencije „Matrozu“ ili „14. oktobru“ u situaciji kada su bile neuspešne njihove prodaje. Možda je dobro bilo koje rešenje, koje bi ih skinulo sa državnih jasli. Stečaj bi, na primer, državu spasio bacanja para, „pokrenula“ bi se imovina koja može da se iskoristi u ovim firmama i, što je možda i najvažnije, otvorila prilika da radnici ovih preduzeća nađu posao, a ne imaju samo prividno zaposlenje. S obzirom na to da su giganti, kao jedinstvena preduzeća, bila neprivlačna za investitore mnoga od njih su, kao „Zorka“, EI, „Goša“, MIN, „Lola“, „Milan Blagojević“,“Zastava“, razdvojena na više posebnih firmi, koje se prodaju kao jedinstvene tehnološke celine. Ipak, i ovaj metod bio je delimično uspešan, jer nisu svi pogoni bili podjednako interesantni. Tako je prodato pet firmi „Milana Blagojevića“, tri pogona „Zastave“, dva preduzeća „Lole“, samo tri od 13 firmi „Viskoze“. Među firmama u restrukturiranju, koje čekaju privatizaciju, su Industrija kablova Jagodina, Ivan Milutinović-PIM, „Srbijanka“, ICG (Geneks), „Novokabel“, Holding MIN, „Generaleksport“, „Filip Kljajić“, delovi „Zorke“. Prodaja ovih firmi je u različitim fazama, a za neke je, kao što je Srbijanka, zakazana za 18. april.

Iako je prema objavljenim podacima Centra za restrukturiranje ostalo još mnogo posla, u Agenciji za privatizaciju tvrde da neće biti prekoračen krajnji rok, kraj 2007. godine. Formalno, prodaja društvenih preduzeća, pa i ovih u restrukturiranju, trebalo je da se obavi po važećem zakonu, do 8. marta ove godine. Tek sledi izmena zakona u ovom delu, pa će biti interesantno da se vidi da li će biti predviđene sankcije za firme koje do tada ne nađu gazde. Aleksandar LJubić, direktor Centra za restrukturiranje u Agenciji za privatizaciju, tvrdi da nema bilo kakvog kašnjenja u planiranoj dinamici. „Za privatizaciju je ostalo još 15-tak preduzeća u restrukturiranju i ceo posao oko pripreme i prodaje sigurno neće biti prolongiran u 2008. godini“, kaže LJubić.

OSTALO MNOGO POSLA

Prošle godine je prodato sedam preduzeća u restrukturiranju, „Hipol“- Odžaci, „Zmaj“ iz Zemuna, „Leteks“ iz Leskovca, jedno preduzeće „Zorke“ iz Šapca, „Polet“ iz Bora, ŠIK Kučevo i LJubiša Milidragović iz Prijepolja. Sudeći po ovome, za 15 preduzeća koja tek treba da se prodaju uz otpis nekomercijalnih dugova, potrebno je dve godine. Zastoj u privatizaciji sigurno je i posledica političkih prilika u zemlji, odnosno činjenice da tri meseca funkcioniše tehnička vlada.

Z. M. – V. S.
Glas javnosti Utorak 27. 3. 2007.

SHARE