– Izvinite, komšija, malo mi je … kako da kažem …, neprijatno, ali, znate, vidim … ovaj da vam kola stoje veæ dva dana na istom mestu.
– Ne razumem vas …
– Izvinite, baš sam se uplašio za vas …
– Uplašili?! Zašto?
– Izvinite, kako zašto? Veæ dva dana kola stoje … pa sam … ovaj pomislio da su i vas … znate … veæ…
– Ne znam. Šta ste pomislili?
– Izvinite, znate, pomislio sam da su vas … znate … kako da kažem … malo mi je neprijatno … da su vas – priveli …
– Priveli?! Zašto mislite da su me priveli?
– Izvinite … izvinite … ništa ja ne mislim … samo, znate, èujem da privode sve koji su, … znate kritikovali … znate veæ koga … da … kažu privode sve … izvinite … dobro je … izvinite … i doviðenja.
Ode uplašen èovek. Zadovoljio je svoju znatiželju i žuri niz ulicu. Skupio je hrabrost da se raspita i to je bio veliki uspeh za njega. Kada je saznao šta ga je muèilo odlazi ubrzanim koracima da ga neko sluèajno ne bi video i da ne bi postao kolateralna šteta. Vanredno stanje je i sve kombinacije su moguæe. Kada bolje razmislim, ne mogu da optužim obiènog, izmanipulisanog èoveka, koji je bezbroj puta u toku dana èuo preko medija od razgoropaðenih vladinih èinovnika da su sa kriminalnim klanovima bili povezani svi oni koji su kritikovali nastradalog premijera i stvarali atmosferu za ubistvo.
Ko svi? Pa, svi koji su kritikovali reforme, vladu, rad premijera i to javno iznosili u medijima. Prema nepodignutoj optužnici glasnogovornika reformi svi analitièari i kolumisti su ubili premijera, dok je snajperista samo potegao oroz. Tako danonoæno pripadnici režima linèuju sve analitièare i kolumniste. Komšija je, dakle, video da su kola dva dana bila na istom mestu. Logièno je da pomisli da se vlasnik kola nalazi na nekom drugom mestu i da je spreèen da vozi kola. Spreèen je jer je optužen. Zašto? Pisao je redovno kolumne za zabranjeni list koji je, prema poslednjim informacijama, vrlo brzo likvidiran.
Tako se nastavilo vreme likvidacije. Ni vanredno stanje nije spreèilo smrt. Ovog puta jednih dnevnih novina. Bio je to vanredni preki sud za sve kolumniste i analitièare koji su se usudili da kritikuju i napadaju neuspešne reforme. Partijski funkcioneri su zloupotrebili vanredno stanje i osudili su sve neistomišljenike koji su imali hrabrosti da javno iznose ono što veæina graðana tajno misli. Vozaè kola koja stoje dva dana pisao je za likvidirani dnevni list i optužen je, zajedno sa ostalim, da je uèestvovao u stvaranju atmosfere.
Komšije ne vole neizvesnost. Komšije paze da kola budu pravilno parkirana i da se voze kad im je vreme. Koje vreme? Vreme reformske vožnje. Vreme promena koje su donele veæu snabdevenost robama, bolji životni standard, i samim tim, više vožnje. Zašto u tom boljem vremenu, koga hvali meðunarodna javnost, ljudi ne voze više kola, nego ih ostavljaju namerno dva dana da stvaraju zabunu i rade protiv vanrednog stanja? Èija su to kola što dva dana stoje parkirana? Kolumniste i analitièara. Eto još jednog dokaza kako se krše odredbe vanrednog stanja. Kolumnisti i analitièari su nepopravljivi. Opasni su po okolinu i treba ih se èuvati kao zaraze. A zarazni su i opasni i šire otpor tiraniji demokratske veæine.
Kakav otpor? Ko prikupi 128 poslanika ima legalno pravo da suzbija zarazu. Sva sredstva su dozvoljena da se odbrani osvojena vlast. Sva pragmatièna sredstva! Ko pokušava da kritikuje biæe optužen za vezu sa organizovanim kriminalnim klanovima. To je bar najlakše. Neko mora da bude kriv. Narod traži krivce da linèuje. Umesto da neko iz vlasti bude uhapšen ili smenjen, najbolje je optužiti sve one koji se parkiraju i dva dana ne voze kola. A ta ista kola viðana su u Zemunu. Vlasnik kola je roðen u Zemunu i to jasno govori o njegovoj kriminalnoj prošlosti. Vlasnik kola, kolumnista likvidiranog lista, kritièar reformi i protivnik Srbije na dobrom putu potièe iz sumnjivog kriminalnog kraja što je najbolji dokaz o tajnim vezama izmeðu stvaralaca atmosfere i neposrednih finansijera i izvršilaca. A pošto je njegova uska specijalnost baš finansije, onda je stvarno zabrinjavajuæe da dva dana kola nisu pomerena kada se dobro zna kako se u državi prevræe nebo i zemlja da bi vlastodršci sakrili svoju odgovornost za pet atentata kojima se spremalo likvidiranje tvorca reformi.
Iz pouzdanih policijsko-inkvizitorskih komisija saznaje se da je osumjièeni kola ostavio na istom mestu puna dva dana otkako je, posle, navodno, noænih sportskih aktivnosti, gde su se u trojkama dogovarali o novim terminima, priznao da je protivnik vanrednog stanja i da ne pristaje na novu prevaru reformatora. I šta sad? Gde je kraj optužbama? Sve kombinacije su moguæe. Dovoljno je da bežite od sopstvene odgovornosti i da kontrolišete sve medije. Dovoljno je da ste testamentirani naslednici i da imate partijsko pravo da saèuvate poklonjenu vlast. Ukoliko vam se posreæilo da sve to veæ imate, onda možete da kombinujete do mile volje. Možete, naravno, i da hapsite.
Svi su osumnjièeni. Nemaju pravo ni na advokata. Šta æe im branilac? Zna Srbija ko je kriv. Istraga sve trpi. Èak i nastupe vladajuæih politièara koji optužuju pre istrage. Oni ne priznaju odgovornost. Krivi su kolumnisti i pogrešno parkirani. Sve je moguæe u vremenu reformi. To znaju i komšije. Zato se i brinu. Izvinite, i to je nešto. Kola su stvarno dva dana bila parkirana. I to je jedina istina.
Beograd, 14.04.2004. god.
