ОПРОСТ
Папа Иноћентије III је изјавио на латеранском сабору 1204 да је неморалност свештеника крива за победу јеретика у Јужној Француској.
Покушао је да реши тај проблем са католичким свештенством, хтео је да их промени, али није успео.
Шта да ради? Како да спречи ширење катарена, који су устали против неморалности католичких бискупа и свештеника?
Ако већ не може своје свештенсво да промени, папа је решио да се енергично обрачуна са јеретицима.
То му је било лакше .
Разаслао је писма прелатима и господарима Провансе, заповедио им да похватају јеретике, да их спале и да им одузму имовину, коју ће црква преузети.
Обећао је световној власти, онима који прихвате да служе папству – опрост свих грехова!
Ако се не буду одазвали на крсташки рат против јеретика,свалиће на њих проклетство.
Одзив није био задовољавајући. Папа није хтео да одустане.
Одлучио је да мотивише крсташе.
Поред опроста греха, обећао им је удео у отетим имањима јеретика.
Крсташи су одушевљено кренули да изврше папине одлуке.
Папа посла једно посланство од три калуђера.
Који су имали папино пуномоћје над црквеним великодостојницима и земаљским владарима.
То је био почетак прве папске инквизиције.
Која је искорењивала опасне идеје јеретика и утеривала страх посрнулом католичком свету.
Папа није могао да спречи неморал својих бискупа и свештеника.
Опрост греха није мотивисао ни грешне световне велможе да се ангажују.
Подела опљачканог плена је било нешто много конкретније и примамљивије.
Јеретици су побијени и имовина им је отета.
Бискупи су и свештеници били задовољни.
Докопали су се имовине и остали су неморални.
Београд, 11.12.2017
