Početna Sadržaj Osvetljenja Ono što svi znaju

Ono što svi znaju

819
0
SHARE

Primenom terapije koju danas propisuje MMF, uz politiku visokih kamata i precenjenog dinara, ukupan spoljni dug Srbije (države i privatnog sektora) u naredne dve godine preći će nivo od 90 odsto bruto domaćeg proizvoda

Model po kome posluju banke u Srbiji (i Rumuniji) neodrživ je, i to svi znaju, ali se ovaj problem mora rešavati postupno. To je kratka dijagnoza iz nedavnog intervjua Mareka Belke, direktora evropskog odeljenja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Ono što po Belki svi znaju, samo je za Srbiju tajna.

MMF je odjednom progledao i uočio dramatične probleme u finansijskom sistemu Srbije. To se ponajviše odnosi na eksplozivni, neodgovorni rast privatnog zaduživanja, kao i na činjenicu da se privreda i građani zadužuju u devizama, i da su zato izloženi ogromnom kursnom riziku. Sistem je bio održiv samo dok je kurs dinara počivao na prodaji državne imovine i na inozaduživanju. Svetska ekonomska kriza je pokazala ludost takvog modela.

MMF možda želi da postupno reši problem neodrživog srpskog bankarskog modela, ali koncept rešenja koji se nazire previše liči na onaj koji je i doveo do kraha srpske ekonomije.

U sklopu novog aranžmana sa MMF-om, država će se zadužiti za nove tri milijarde evra kako bi se zaustavilo povlačenje kapitala, kolaps deviznog tržišta i propast banaka. Smisao ove pozajmice je da obezbedi deviznu likvidnost Srbije i da uveri inokreditore da Narodna banka (NBS) ima dovoljno rezervi da brani kurs dinara kada on ponovo bude pod pritiskom. Banke će imati sigurnost da novac iz Srbije mogu povući kada to požele, pa nema potrebe da sada žure. NBS će održavanjem precenjenog kursa indirektno subvencionisati kredite i profite banaka. Troškovi neodrživog bankarskog modela biće tako prevaljeni na budžet Srbije.

Da bi se bankarski kapital zadržao u Srbiji, nije dovoljno samo nastaviti sa politikom precenjenog dinara. I domaće kamatne stope se moraju održavati na visokom nivou.

NBS će, kao i do sada, pod izgovorom antiinflacione politike, referentnu kamatnu stopu držati na nivou koji zadovoljava banke i njihove kamatne apetite. I država pomaže isti proces pozajmljujući novac od domaćih poslovnih banaka kako bi finansirala bujajući budžetski deficit. Kamatna stopa koju država plaća je galantna, pa na tržištu novca ona konkuriše privredi i svojom tražnjom podiže kamatne stope. Umesto privredi, banke plasiraju novac državi i NBS. Dinar kredita koji je otišao državi, dinar je manje za privredu.

Iz ugla banaka, to je sjajna politika. Uprkos opštem privrednom kolapsu, finansijski sektor je i u prvom kvartalu ove godine zabeležio veliki rast. To je jasan simptom finansijske patologije.

Primarni zadatak MMF-a je da štiti interese poverilaca, pa će i u avgustu snižavanje budžetskog deficita bitu njihov ključni zahtev. Da bi mogla da otplaćuje kredite koje sada olako uzima, država mora radikalno smanjiti budžetsko trošenje i veliki deo budžetskih prihoda usmeriti za otplatu dugova. To neće biti dovoljno, pa se štednji države, uprkos opštoj nemaštini, moraju pridružiti i građani. Ta štednja je odavano morala početi.

Država bi morala ukinuti kredite sa valutnom klauzulom – bar za građane. Isto tako, morali bi se ukinuti keš krediti, kao i zaduživanje putem kreditnih kartica. Ovi krediti sa astronomskim kamatama nanose ogromnu štetu građanima i ekonomiji i služe isključivo interesima banaka. Država ne može mirno posmatrati ovo samosatiranje građana, jer će se na kraju deo računa ispostaviti njoj, upravo onako kako se to danas događa.

NBS bi trebalo da obori referentnu kamatnu stopu. Inflatorni efekat bi bio minimalan. Banke bi povukle novac plasiran kod NBS, ali ga ne bi dale ni privredi, ni građanima, jer je solventnih dužnika sve manje. Novac bi verovatno napustio Srbiju, devizno tržište bi bilo pod pritiskom, ali NBS ima dovoljno rezervi da ovaj udar neutrališe na nivou kursa na kome to želi. Na ovaj način Srbija bi se samo oslobodila novca koji ničemu ne služi, i makar malo smanjila spoljni dug i kamatni teret.

Ekonomski problemi Srbije su strukturni a ne konjunkturni, i neće nestati kada se svetska kriza okonča. Primenom terapije koju danas propisuje MMF, uz politiku visokih kamata i precenjenog dinara, ukupan spoljni dug Srbije (dug države i privatnog sektora) u naredne dve godine preći će nivo od 90 odsto bruto domaćeg proizvoda. Srbija će tako ući u stanje permanentne dužničke i ekonomske krize, a budućnost će biti još beznadnija od sadašnjosti. Srbija mora početi da rešava svoje strukturne probleme, a bankarski sistem je njen najduže skrivani problem.

finansijski konsultant

Nebojša Katić

Politika 08/07/2009

SHARE